Znalac
Човек који себе сматра незналицом.
Што човек мање зна - то му се његово знање чини обимније.
Што човек више зна - то схвата да у ствари не зна ништа.
Народне мудрости
Ljubodrag Duci Simonović
Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.
Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni
Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…
Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.
Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.
Ko je na kraju Duci Simonović?
Ludak ili genije?
Pesimista ili vizionar?
Don Kihot ili pravednik?
Fašista ili čovekoljubac?
Odlučite sami…
Sringliš
Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.
Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.
*(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)*
- Госпођице, лепо је што је наш шопинг мол, инклузивно са нашим департментским ритејл стором, пет френдли, и то је баш...
- Уау, јеее, то је тако кууул!
- ...али, могла би бар да почистиш за тим твојим кером што ми се посро насред апотеке и растерао пацијенте, јебо ти он матер неподмирену!
Tuko vas je Hitler, al nije dovoljno.
Rečenica koja prati revoltiranost nekim potezom nekog člana neke društvene manjine (najčešće se odnosi na Rome).
Čoveku prilazi Rom tinejdžer na ulici.
-Rom: A beee, ljude, daj neki dinar Bog te pomogne!
:ignore: Rom nastavlja da ga prati.
-Rom: A beee, samo jedan, nemam leba da jedem!
:ignore: Rom počinje da vuče za rukav užurbanog čoveka.
-Rom: A bee, tri dana nisam ništa u usta stavio, kad te moleeem!
-Čovek (revoltirano): Evo ti 100 dinara, kupi taj hleb i gubi mi se.
-Rom: Ej, Džiladin, imamo za Malboro!!!
Čovek (u sebi): Tuko vas je Hitler, al nije dovoljno pička vam materina ciganska.
Hitler kakvog zapravo niste znali
Adolf je jos kao mali pokazivao veliku zelju da pomogne ljudskom rodu i da omoguci ravnopravan zivot svim ljudima, bez obzira na nacionalnost. Uvek je isticao da mu je majka Jevrejka i hteo je da upise slikarstvo, kako bi proslavio svoj narod, oslikavajuci njihove obicaje. Antihristi mu nisu dali.
Posle je osnovao politicku partiju i posto je narod prepoznao njegove humane ideje izabran je za vodju. Prvo sto je uradio jeste da je omogucio svom narodu oruzanu nadmoc, da ih zastiti od raznih tlacitelja koji su vrebali. Takodje se zalagao za ljudsku slobodu, cim je cuo za los polozaj rudara u Poljskoj, odmah je objavio rat. Rusija je u pocetku delila humane ideje, ali se kasnije i ona iskvarila. Zbog toga je pokusao da zausme SSSR i omoguci slobodu ruskom narodu, koji se nije slagao sa vlascu i koji je takodje bio veliki ljubitelj rudara. Nazalost, ma koliko se zalagao, nije uspeo, antihristi mu nisu dali!
Ipak uspeo je da prepozna slobodni duh naroda u Italiji i malom rodoljubivom Japanu, koji su se jos od nestanka samuraja zalagali za cast i postenje. Video je da je i narod Francuske nesrecan, pa im je omogucio slobodu, kasnije su mu podigli Ajfelov toranj.
Pokusao je i da mladim Englezima omoguci bolji zivot, antihristi mu nisu dali, cak su i zabranili narodu da samovoljno prepliva do Francuske i pokloni se svom oslobodiocu.
Ipak mozda bi stari Adolf i podario slobodu svetu, ali je naleteo na jedno krvozderno pleme Serbskog naroda. Nemacki vojnici, koji su postovali sve kodekse ratovanja, bili su nemocni protiv divljaka koji su ih svakodnevno uzurpirali. Cak su pokusali da zamole to pleme divljaka, da makar postede zene i decu, ali jok. Srbi su unistavali sve, od kuceta do maceta, antihristi jedni!
Kada je jadni Hitler video da mu ta sacica pagana zadaje tolike probleme i rusi humane ideje, znao je da svetu nema pomoci, jer ko zna koliko takvih jos ima. Razocaran u ljudski rod, otisao je u crkvu, pomolio se za spas covecanstva, a onda izvrsio samoubistvo.
Hitler
Adolf Hitler, nemacki i austrijski politicar, rodjen je 20. aprila 1889., umro 30. aprila 1945. u bunkeru u Berlinu (samoubistvo).
Nemacki Firer (vodja), bio je i predsednik NSDAP-a.
Smatra se da je najodgovorniji za Holokaust i Drugi svetski rat.
O starini srbskog jezika
Многе речи србског језика настале су подражавањем гласова у природи што у преводу значи да су људи старине свој језик креирали према звуцима, прерцепцији, сазнањима, карактеристикама и или међусобним повезаностима појава, предмета и бића. Оваква појава се скоро уопште не сусреће у другим језицима.
Именица Шум настала је од подражавања гласова у природи ш, ш, ш, ш... (,,д"ум)
Са додатком М добијамо шум а са другим додатцима и друге речи на пример именицу Шума.
Шшшшш - звук
У- место где се одвија (у нечему, у некоме, унутра, у ушима)
М - мени или знак потврде ммм (примио/ла к знању)
Акцентом се дочарава дуготрајан шум или краткотрајан а потпуно кратак је шуш јер је то онда затворен круг.
,,Шшшшшума блиста шума пева." Финска песма ,,Пролеће у шуми" (metsä loistaa, metsä laulaa...)
Sodomokratija
Друштвено уређење у којем содомисти (настране особе) чине највиши слој у друштву, нешто попут племства у феудалном друштвеном уређењу. У содомократији јавна гласила содомисте представљају као дивне и узорне особе, безгрешне, мудре, способне, особе без мане, укратко као душе од људи, за разлику од обичних смртника, оваквих и онаквих, прљавих и злих. Њихова настраност се обичноме грађанству представља као нешто романтично, узвишено, као највиша од свих врлина, узор коме треба тежити. Содомиста у таквом друштву вреди више него ли двадесет хирурга, десет врхунских научника, пет обичних учесника "Реалитија" или две најскупље "старлете". И наравно, сва врата су му отворена, може се појавити на било којој телевизији, у било којој новини, само ако пожели.
Ljuba Vračarević
Aikido majstor, osnivac realnog aikida, po njihovoj terminologiji Ljuba je MAJSTOR 10. DAN SOKE!
Inace, on je general vojske Rusije, kao i ruski akademik nauka o Zemlji.
Jos 1993. godine prezentovao je Realni aikido u Japanu i to glavnom instruktoru u Japanu za obuku specijalnih jedinica vojske i policije Japana. Od tada je realni aikido zvanicno priznata vestina. Internacionalni Savez Velikih Majstora Borilackih Vestina (majstora (International Martial Arts Headfounders & Grandmasters Council) mu dodeljuje priznanje BEST GRANDMASTER za 2003. godinu.
Postoji jos mnogo stvar koje bi se mogle napisati o ovom coveku, koji je jos jedan u nizu onih koji su u svetu priznati i cenjeni, a kod nas i h niko ne ferma 2%.
Postoji i ona prica kada su navodno provalnici upali u njegov stan u Beogradu. Nesrecnici nisu bili dovoljno brzi i naleteli su na Ljubu i njegovu cerku, koja se takodje bavi realnim aikidom, kao i tata.
Ne zna se ko ih je gore izlomio, da li otac ili cerka!
Ja svoju sreću nosim sa sobom
Nezaobilazna floskula revolveraša, pljačkaša banki, zaljubljenika u oružje i sličnih sociopata. Ne veruju u igru sudbine, slučajnost i ostale metafizicke začkoljice već isključivo u moć svoje utoke koju stalno nose u onim posebnim futrolama koje se zakače o rame. U stilu Kodžaka, Neša Bridžisa i Prljavog Harija. Uz neizostavno tepanje pištolju sa Sreća, Bebica, Rakel...
-Kolega, sutra sudimo meč Kondiva Žbevac - FK Soderce... Ludi ovi Žbevčani, kastriraće nas ako izgube. Mene boli uvo, ja sam linijski, sudim ofsajd cim Soderce pređe polovinu...Ali tebi...tebi će trebati puno sreće!
-Sreća? Aahahah. Ja svoju sreću nosim sa sobom.
(Vadi dva ručna topa, lascivno trlja cevi jednu o drugu)
-Ovo su Anica i Danica. Anice i Danice, ovo je Mika, linijski. Recite ćao....(ženskim glasom) Ćaoooooo!!! (malopređasnjim glasom) Pozdravi se Miko,dame su tu.
-Jesi poludeo, Bane...Koji ti je bre...Koja Anica...
-POZDRAVI SE!!! Ili sutra neću da te branim od seljaka u transu sa vilama.
-Ćao Anice. Ćao Danice. Divno izgledate večeras...
Bukvar 22. veka
Decu valja nečemu naučiti i pre nego što se opismene.
Roditelji mogu da im daju netačne, homofobične ili politički obojene informacije.
Škola 22. veka može da da ogoman doprinos :
Slovo G : gej (varijetet ljudske vrste, u istoriji poznat kao bolest, s sada, zahvaljujući Evropi i lobijima, možemo da se pohvalimo sveopštom ravnopšravnošću)
Slovo E : Evropa ili Evropska Unija (deco, pogledajte zastavu iznad table, zastavu na banderi, zastavu na školi. Primili su nas tek posle 100 godina upornog udovoljavanja zahtevima.)
Slovo R : ravnopravnost (držati u rezervi snimke prve gej parade i pustiti deci da vide kako se to krvavo stiče; prim autora-spaliti i uništiti sve fotografije iz ranijih revolucionarnih zahvata da se ne bi unosila zabuna)
Slovo S : silikon (deo tela koji se da opipati, nikako videti, sintetičkog porekla)
Slovo L : lekar (sve češće trpa silikon u telo i tako otklanja sve životne probleme, nekad je lečio bolesne)
Kao beba je povijan u NIKE pelene
Navučen na firmirano.
- Pogledaj, na svakoj, ama baš na svakoj slici je Kiza u Nike dukserici ili majici, ili ima Nike patike, kačket...
- Mali je na vreme počeo. Pronađi mu bebeće slike i videćeš ga u Nike pelenama.
To se u mom selu zove...
Fraza posle koje stvari nazovemo pravim imenom, bez uvijanja i političke korektnosti, kako bi to i naši stari uradili.
Unuka: Vidi, bako, uradila sam pirsing na nosu.
Baka: Ne znam ti ja, dete, šta ti je taj "pising", al' to se u mom selu zove brnjica...
.......................
A: Sutra mi dolazi rođak iz Beograda, pa će sa nama u grad.
B: Onaj peder?
A: Nije, bre, on peder, samo je malo feminiziran.
B: To se u mom selu zove peder.
................
C: Pazi!!! Sešćeš mi na Rikija, seljačino!
B: Šta je Riki?
C: Moj pas, vidiš kako se trese sad od straha.
B: U mom selu to se zove pacov...
dragunov
SVD (Poluautomatska puska Dragunova), u sluzbi od '63 do danas, u ulozi cetnog snajpera. Koristi 7.62x54r municiju stare Mosin-Nagan puske iz Drugog svetskog rata (ujedno i kalibar sa najduzim radnim stazem, 1891-danas).
Kalasnjikov medju snajperima. VD malokalibarski snajper FPS igara.
Operation Flashpoint
CoD4
S.T.A.L.K.E.R.
AWP
Popularan naziv za AWP Magnum (ili AWM) snajper. AWP je skraćenica od Arctic Warfare Police, koji koriste ovu pušku ("Arctic Warfare Magnum" ili puno ime "Accuracy International Arctic Warfare Magnum").
Puška je proizvedena u Britaniji i proizvodi se tamo od 1997. godine. Korišćena je u Avganistanskom i Iračkom ratu.
Postoje dve vrste AWM-a: Winchester Magnum kalibra .330 i Lapus Magnum kalibra .338. Domet im se kreće od 1100 do 1400 metara.
Iako se pravilnije zove AWM, ostao je upamćen naziv AWP iz igrice "Counter Strike". U toj igrici ovo je najubojitija puška od svih, jer može jednim metkom (i u nogu) da ubije. A zbog opcije zumiranja, može se sa nepogrešivom preciznošću to i uraditi.
Zbog ovakvih sposobnosti, AWP je bivao "banovan" u mnogim igraonicama. Svako ko je uzimao AWP bio je opomenut da baci to ili će da bude kikovan. Ali danas se smatra n00b-om svako ko ne može da se suprotstavi AWP-u (jer očigledno je zajebano koristiti AWP na blizin, pa se masovno koristi po mnogim serverima. Svako ko se buni protiv AWP-a biva ismevan na serveru.
Međutim, svako se bunio protiv AWP-a. Samo, dok se igra u igraonici se to radi direktno, a kad se igra kod kuće, to se radi u trećem licu. (pogledaj primer).
Kod kuće:
*BENG*
-Šta koji... vidi ga pička, koristi AWP.
U igraonici:
*BENG*
-Šta koji... alo, bre! Nema snajpera! Baci to da te ne bih kikovao sada!
M-48 repetirajuća puška
Mast hev svake kuće. Ko u kući nema M-57 'tetku' , M-48, ili bar metke 7.92mm, e onda jebiga. Zasnovana na Mauseru K98, odličnog kalibra 7.92x57mm, odlična je lovačka puška, ako je održavana,onda je vrlo prijatna za pucanje. Kad se naviknete, i trzaj postane slab. U ratu su na mnoge postavljani 'Zrakovi' snajperski nišani, stvarajući fantastične snajperske puške. Negdje sam vidio doradu sa 'Dragunovim' PSO-1 nišanom. Kao stvorena za svadbarske prilike, rođenja i krštenja. Na svakoj svadbi, kad počne da 'gori', čuje se pucnjava kao da je bojno polje. Što pištolji, što M-48ice, a ako se negdje nađe, čuje se i M-72 jurišna automatska puška.
Duga je definicija, al', što na umu, to na drumu.
Obred u crkvi je završio. Već pod čokom od silnog ranojutarnjeg nazdravljanja, nenaspavan od zadnjih priprema kod kumove kuće u komšiluku, izašao je iz crkve. Kum mu je po ko zna koji put prišao i nazdravljao. Te za sreću mladenaca, te za mir u kući, te za zdravu djecu, te za ovo, te za ono. Nasmijao se i eksirao još jednu rakiju, ipak se kumu ženio sin, a mlada je bila njegova sestra od tetke, najbliži rod. A sad nazad kući. Majka i sestra će sa ostalom rodbinom, on treba da skoči do trgovine u kupovinu cigareta i da se presvuče u nešto komotnije, mrzio je odijela. Al' ajd', obukao je i odijelo, nije obukao odijelo još od srednjoškolske mature, a što se mora, nije teško. Kada je otključao svoju Oktaviju, sinu mu ideja da bi mogao uzeti malo rakije za put, nema policije, te pozva kuma.
-Kume, mo'š malo odliti, da imam za puta?-reče mu dok je iz auta vadio malu pljosku.
-Ma sve za mog kumića.-odvrati kum, očigledno pijan, te mu odli. Istina, malo je i prosuo, ali je imao opravdanje, jebiga, bio je pijan. Sjeo je u auto i upalio ga, mahinalno vadeći cigarete i upaljač. Obavivši kupovinu, kao vjetar je jurio putem, posmatrajući predjele koje je kao klinac nebrojeno puta gledao dok je busom išao u školu. Ali sad je druga godina novinarstva u Beogradu, a u selo nije svraćao odavno. Brzo je stigao kući, obukao crne džeparice, crne patike i crnu kratku majicu, jebiga, sportska elegancija. Pođe, gore iznad, na puškomet od njegove kuće, je već gorilo. Prolamao se i pokoji pucanj.
-Kum je garant izvadio tetku.- pomisli u sebi, smijući se.
Upaljena cigareta, njegov trejdmark od kada je krenuo u srednju školu.Kada ga ugleda mladenka,zagrli ga i reče:
-Okani se toga. Vidiš ovog moga,sad ni ne pomišlja.
Pogleda u kuma i nasmiješeno reče:
- Papučo jedna.
-Vidimo se za dvije-tri godine.-odvrati kum smijući se.
Nije bio nešto raspoložen, imao je dosta stvari u glavi.Čudo živo, nije bio pijan, a sam je rekao da će biti demoliran. Ima vremena. Muzika je bila odlična, za divno čudo, bilo je svega. Najednom, vidio je kuma kako ga rukom doziva, u drugoj držeći M-48.
-Oho, kume, vadi se i teška artiljerija.
-Jašta kumče, sad kad vidiš belaja. De još jednom da nazdravimo za sreću mladenaca.
*eksiranje*
-Ti imaš čast da pucaš. Ček' samo da zovnem ovog malog... Momčilo, sine, de donesi svom rođi one metke što držiš.-derao se da nadjača muziku.
Dojurio je Momčilo kao vjetar.Klinac, šest godina maksimalno, ga upita.
-A ti znaš pucati iz puške?- a u pušku zuri kao u Boga, oči k'o fildžani.
-Znam.-reče smiješeći se.
Stavio je tri metka u pušku,i repetirao ju. Opalio je. Prošlo je dosta, rame se odviklo od trzaja, ali bez većih problema je iskontrolisao pušku. I tako tri puta. Svaki put kad bi opalio, prikazao bi mu se otac. Kad je izbacio zadnju čauru, u oku mu zaiskriše suze. Kum, već pijan kao crna zemlja, gotov za zaplakati.
-Eh, da ti je otac živ...- i rasplaka se čovjek kao kišna godina.Stade ga smirivati,ma dobro kume, život je takav, i kum se lagano oraspoloži.
-Lakše malo sa rakijom, treba nešto i za sutra.-reče kumu dok je ovaj odlazio u feštanje.
-Bez brige kumić, sve rezerve su izvučene, ima rakije.
Razmišljajući o tome kako je kum neuništiv po pitanju rakije, u jednom momentu,u vidokrug mu je ušla ona. Nije ju vidio od srednje, on za Beograd na novinarstvo, ona generaciju mlađa od njega. Bili su dobri u srednjoj. Smirivala je istog onog klinca koji mu je bio dostavljač municije, mlađeg brata.
-Intendant je nemiran?
Okrenula se brzo, a njega kao da je metak pogodio. Crni minić, izgledala je kao avion. Istina, bila je prelijepa i u srednjoj, ali sad je starija. Očarala ga je na blic.
-Ohooo, vidi ti njega, pa 'de si Beograđanine, nema te odavno. Pita se narod gdje si nestao, neki rekoše da si zapalio za Moskvu.
-Auf, da bar jesam. Kakva si ti, nisam te vidio pra'o dugo.
-A evo, prva godina faksa, pravo, gura se, ide lagano.
-Drago mi je čuti.
Na to dođoše mladenci, želeći da se slikaju sa njima. Mladenka, čim vidje kako ju odmjerava, prošapta:
-Pamet u glavu.
On odvrati:
-Znaš me.
-Baš zato i kažem.
I odoše. Prateći ih pogledima, u jednom trenutku ona reče:
-Prelijepi su.
-O da.
Momčilo odjuri da se sa nekom klinčadijom njegovih godina igra Bog zna čega.Ostali su sami, a zagasle zrake Sunca su slabo osvjetaljavale nebo, sad već ispunjeno zvijezdama. Mladenci i gosti, oni trijezni,i njihove ljepše polovine su počeli igrati valcer.
-Da li je mlada dama za jedan ples?-upita on.
-Naravno.-odvrati ona.
Tu, u svom tom ludilu, on je pronašao srodnu dušu. Bila je to jedna od najljepših večeri koje je ikada doživio. Jutro su dočekali zagrljeni, ona pokrivena njegovom jaknom koju joj je donio da se ne smrzne, on u kratkoj majici, ali mu nije bilo hladno. Grijala ga je ljubav. Kum, koji nije spavao, ih je zatekao takve. Pozdraviše ga. On i dalje pijan, samo reče:
-Bez brige vi djeco, ja samo u prolazu. I pomisli: Eh, šta ti je mladost.
Otvori novu flašu šljivovice i povuče dobar gutljaj.