Ovo kažu naše bake pre nego što ih drmne srčka dok nam nude slatko

Šeta neki metroseksualac ulicom negde u Evropi i naidje na loptu. Krene da je pika jedan, dva, preko glave, krece neka apbit muzika, kez, i petom je šutne do negde u Britaniji. Tamo neki klinac dočekuje tu loptu, koja je morala da ide brzinom asteroida koji upravo planira da napravi novi Džurasik ivent izumiranja na zemlji, direkt na grudi, kolenom gore, op glavom, lopta u Kini. Tamo tri nasmejana kineza primaju loptu, dodaju se, jedan podigne, drugi kungfu volej, bam, lopta pada u favelu, samba, guzate brazilke, jedna dupetom udari loptu, direkt do afričkog deteta koje u nekoj pustari sa svojim drugarom prima tu loptu pa ga malo dribla, pa kao saću neću, dok mu na kraju neki afrički a-la Arkan vorlord iza kamere kaže šutiraj to da ne palim ovaj kalašnjikov. Lopta preleće opet zemlju i završava negde u Australiji ili Novom Zelandu jebem li ga, isto je sranje, neka tetka prima tu loptu i šutne je do Arapa koji u svojim haljinicama nesto pokušavaju po pesku da dižu prašinu i onda lopta vuuuuuuuuuuuuu odleti negde u svemir FIFE, kurci, palci, eksplozije efekti, muzika pravi grand finale, brrrrrr, multi-kulti svi smo jedno fudbal nas sjedinjava, nema rasizma, nema korupcije, nema ratova, svi se volimo, pušite kurac, kupujte Najke.

Vukajlijo, da imaš revere, krvnički bih te uhvatio, cimnuo i razdrao ti se u lice. Urlao bih koliko te volim, koliko mi je žao, starino moja, preko svojih pleća šta si sve prevalila. Posteri obrisani, čet ne radi, spameri se množe, bombaš inficirao temu fk crvena zvezda..
Zmajevi, silni, od hiljadu leta, ukotvljeni, razjapljenih usta, ispuštaju krike, poslednjom snagom. Umeš da odglumiš sreću, a bura tuge se valja tvojim forumima. Što sam stariji to te više osećam u svojim kostima, mišićima koji brekću od plusovanja tvojih definicija ponosnih. Među tim definicijama čuvaš tajne, moja Vukajlijo. Iskrzao sam nebrojeno mnogo miševa zbog tebe, na tvojim forumima drugovao, recitovao, monologe na forumima bacao, rojeve misli svojih, bacao na tvojim temama, slao svoje misli u tvoje vrtloge interneta.

Сложићеш се са мном зар не, јер ово што ћу управо рећи је екстремно смислено, неоспориво и едукативно. Ипак, ја сам човек широких схватања и оставићу простор за вероватноћу да оно што сам рекао можда и није 100% тачно. Иако јесте.

Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.

Najbolji mogući odgovor ženske osobe na mušku konstataciju tipa da mi je tvoja glava, pa da se odmorim k'o čovjek.

Izgovor za jebačinu. Voziš negde devojku koju bi da kresneš, imaš desetak minuta do destinacije, sat otkucava. Imaš 5 minuta da vodiš neki small talk i onda mora da usledi punchline, koji je od velike važnosti. U suštini možeš da lupiš bilo šta, ali mora donekle imati smisla, biti simpatično, džentlmenski, nikako vulgarno, i da aludira na seks ali indirektno.

Poznat je primer iz serije Meso, gde beogradski kriminalac Glava vozi Mirkovu devojku Mariju, u grad da kupi neke zavese. Usput ona kaže:

*-Moram i ja da položim, čovječe.
-Šta, još nisi položila?
-Ma znam ja te osnovne stvari, kvačilo, gas, brzine ali treba mi neko da to sve poveže, razumješ..
-Pa evo mogu ja. Ja sam držao autoškolu u Batajnici.
-Pa može.
-Ozbiljno. Mogu da ti pokažem kako da prevrneš auto na krov. Haha šalim se, evo mogu parkiranje na primer, hoćeš to?
-Pa hajde parkiraj negdje. ;)*

Naravno, u suštini svaki razlog je u stvari izgovor za nešto što oboje želite, samo treba biti kreativan i iskoristiti šansu.

Особина девојке најближе савршенству, јер осим блуди можеш с њом и да причаш, а то значи да је:
1) лепа, јер не би је ни стартовао да није
2) паметна, уме да изговори смислену реченицу
3) занимљива, јер те не смара разговор са њом

Ultimativni izgovor za roditelje, nema dalje, to ti ne mogu zabraniti nikako!

Ljudi koji se služe ovakvim načinom izražavanja obično sebe smatraju Bogovima znanja, nema im ravnog, oni su načitani, visokoobrazovani sa svega 7. razreda osnovne škole, ali, ipak, nekim čudom uvek izađu kao pobednici u nekim intelektualnim raspravama. Te osobe skaču po ganglijama, jednostavno, ubadaju!

Sposobnost inteligentnih da stvore nešto ni iz čega. Pitu od govana, dugu od prdeža, sopstveno mišljenje u Pink državi. Da bez osnovnih sastojaka smućkaju konkretnu stvar uz malo mašte. Za mnoge danas način života.

Ljudi će pomisliti da se jebemo.

Najvažnija stavka u današnjim oglasnima za posao. Nema veze što su uslovi rada na nivou robovlasništva a plata tolika da je mesečno održavanje računa prepolovi, ako postoji mogućnost napredovanja biće gužve. Valjda je to jedina pozitivna stvar koju poslodavci mogu da ponude, pa je zato konstantno ističu.

Neizbežno dugačak, naporan i komplikovan proces potreban za rešenje nekog problema. Reč je nastala mešanjem pojma "jebati (u zdrav mozak)" i tendencije da se ta radnja oduži dok njeno trajanje ne poprimi srazmere uporedive sa klasičnim Homerovim starogrčkim epom "Ilijada".

Kažu ljudi nastalo je sve iz jedne tačke, iz singulariteta. Al' ti ljudi su uglavnom fizičari, a ja njima ne bih preterano verovao s obzirom na to da se malo-malo poseru po svemu što su do sad uradili i krenu u sasvim drugom pravcu. Svejedno zamisao da može toliko nečega da nastane praktično ni iz čega meni je vrlo zanimljiva. Dakle ima to ne baš ništa, nego možda čak nešto iz čega može da nastane svašta. I šta ako ima više tih nekih malih čudesa? I još važnije šta ako se jedno od njih nalazi u mom kurcu?

U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.

Kada sanjaš da si smuvao neku ribu iz tvoje okoline, obavezno sutra ceo dan o njoj razmišljaš.

Možemo ih dozvati iz uspomena.
Ponekad nam se iznenada jave i vrate nas u bezbrižno vreme kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo.

Kada vam napada prašina na smajlija koji ste ranije nacrtali u prašini.

Datum čiju poentu svi uporno maše. Dobro, svi osim tinejdžera. Ako mislite da vam ovaj datum ukida slobodu, da steže, guši, veže i davi, onda ste tinejdžer. Ako ne mislite ovako, onda će vam ova priča možda i imati smisla.

Moje poimanje ovog datuma se zasniva na sećanju. Sećam se zbunjenih lica i unezverenih pogleda nekih nepoznatih ljudi. Sećam se kako mi je bila nepojmljiva činjenica da ću sa tim nepoznatim ljudima u toj nepoznatoj učionici provoditi dane i dane sledeće četiri godine. Sećam se kako me je tog prvog dana u gimnaziji, jedna devojka pitala da li je mesto pored mene slobodno. Na moj potvrdan odgovor, sela je pored mene i prećutala mahom ceo dan. Danas, sedam godina kasnije, ne mogu je naterati da prekine da priča, niti joj objasniti da joj, to što je tada zauzela pola moje klupe, ne daje za pravo i da zauzme bitno mesto u mom životu. Jednostavno ne mogu. Niti želim.

Zapravo, ono što svake godine na ovaj datum poželim, to je osećaj one bezbrižnosti, treme i čitave te halabuke ni oko čega, kada je sve bilo tako naivno i kada su nas svi posmatrali kao tempirane bombe podivljalih hormona koje svakog trenutka mogu da dovedu do katastrofe. A sada... Sada smo neki kvazi odrasli akademski građani u pokušaju kojima nad glavom vise neki budžeti, neki rokovi, prijave, uplatnice, Bož' me sačuvaj. Usput, čekamo svoj prvi septembar - prvi oktobar. Nakon toga, najbitniji PRVI u mesecu biće datum kad je plata.