Mrtva priroda
Kućna žurka smara da ubija. Ozvučenje sa laptopa, muzika nepripremljena sa jutjuba a internet slabo radi. Ljudi bleje... ćutu, pušu i prolaznike gledu. Svi već vagaju između noćnog prevoza i taksija, teške su to muke.
- Brate, aj radimo eskejp, ovde je mrtva priroda.
Bez Kosova
Instant podizanje kredibilnosti na neki "proračun".
Novinar: Kažite nam molim vas, vi ste oftalmolog, koliko otprilike ima zelenookih riđokosih ljudi u Srbiji.
Oftalmolog: Pa oko 10.000. Bez Kosova.
Mlađi brat
Mala bezobrazna drtina koja samo pravi haos po kući, ali je u očima slučajne prolaznice ”jao-vidi-ga-slatkiš-mali”, što tebi daje prednost u podobnim situacijama, te ga nekako tolerišeš.
Vodi ga iz vrtića, a u susret im ide “ona”:
- “Slušaj ti uništavaču kućnog namještaja i glodaru kuhinjskih stolica, vidiš onu ribu tamo?”
- “Aha…”
- “Sad kad naiđe ti svoje standardno, a meni prepusti sve ostalo. Kad dođemo kući, pustiću te da gledaš nindža kornjače. Dogovoreno?”
- “Dogovoleno!”
Ona nailazi, mali se nevino kezi i nabacuje “onaj” pogled.
- (Ushićeno) “Ijaaaooo dušica malaaa, kako se zoveš slatkišu?”
- “Ajde, ljubi te bato, reci teti kako se zoveš… “
Ponedeljak
Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.
Ponedjeljak je Hrvat.
Durex extra sensitive
Kondom koji će ostati da se mazi i razgovara sa ribom nakon što ti zapališ kući.
Biti prosečan
Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.
И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".
Вече на Калемегдану, непосредно након мог препорода. Пушим јефтину цигару, у кораку са мном шета још гомила људи. Сви изгледају као јебени позери, а и ја са њима. Група клинаца у замраченом делу тврђаве, из свог гласа урла, невешто имитирајући скримерске блек метал вокале. Пре коју годину, радио сам исто. Тридесетак људи који су туда пролазили, исмева, псује, или патетично цокће. Постаје ми невероватно чудно, јер сам сада и ја сам, на тој "нормалној" страни. За тренутак себе запитам, зашто једноставно не батале револт, смувају неку рибу, и прикључе се веселом каравану.
Мрзим себе, мрзим јер сам се продао, али први пут за двадесет година, то што ти клинци раде ми делује сулудо. Сада сам на другој страни, емоције се мешају, али ипак схватам: Некако је боље, нема тих ланаца који ме везују, нема предрасуда. Бити просечан, то је заиста бити слободан.
Ljenk
Ljenk je.. 'ajde da kažemo tečni prdež, koji ostavi na gaćama trag u boji. Boja zavisi od prethodno pojedene hrane.
"Jao, ne seri da je ljenk.."
Brat pitanje
Контролно питање, упућено припадницама лепшег пола, у циљу раскринкавања односа са одређеним ликом. Корисно га је што суптилније поставити.
-Ма да,да знам и ја те приче.. Него гледао сам ти слике са мора, супер ти је брат, шта је он, неки ДИФ-овац?
-То ми је дечко, тренира карате. Ћао.
----------------------------------------------------------------
-Ћао, ја сам Марко. Стварно имаш неку чудну енергију. Цело вече сам чекао да пошаљеш млађег буразера по пиће, да прозборимо по коју.
-Јао, Марко, симпатично од тебе, само то ми је дечко, јако је љубоморан и прави сцене, поготово од кад је опет изашао из мардеља. Боље нестани.
K'o Sergeju Trifunoviću keče
Максимални облик симбиозе одевног предмета и носиоца истог. Када нешто стоји као саливено, када онако фино и квалитетно легне као пиво у августу.
Сергеј Трифуновић је објаснио ношење птарши капице, ни Ашок Мурти у сарадњи са Маријаном Матеус не би смислио бољу одевну комбинацију. Убија на мести, што се духовито каже међ' младежи.
- 'Аљо? 'Аљо? Је љ' то породиц Трифуновић?
- Да, добар дан. Изволите драги комшија бошњаку.
- Ја има један капа за ваш син, наручиљо ми да му донесем из Приштин.
- Да, да, рекао нам је Сергеј да очекује такву пошиљку. Одувек је гледао унапред и био испред свог времена. Како изврсан младић тај мој син, стварно је, како ви млади то кажете, урбан и готива.
- Комшија, саћу дођем на кафа. Понећу ти неку туљумба и бакљава а ти спреми нешто за на чачкаљиц.
Izaći će tebi inicijali u novinama
Suptilna pretnja fizičkim nasiljem.
-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.
Položio sam amfiteatar vs. razvalio sam katedru
Nedoumica koji od ova dva izraza koristiti da bi izvukli koji dinar od babe.
Baba: Kako u školi sine?
Ja: Baba, položio sam amfiteatar.
Baba: E, svaka ti čast sinko, sad će baba da da neki dinar.
Pijani mornar
Шест месеци шуровања са остатком картела, на неком броду удаљеном од најближе живе душе 10 светлосних година, шест месеци апстиненције, заборављања укуса пива у некој подморници која сунце види ређе од туристе у Лондону. Шест месеци дркања на постер Памеле Андерсон, долазак на копно са врећом пара, на пет дана, па све испочетка.
Пијани морнар, синоним за човека који се разбацује кинтом, ко свадбарска певачица својом сисом. Синоним за буџу коме није фрка да се покаже и појасни друштву ко је и шта је, воли баханалије и сваки дан му је као задњи. Боем који само данас живи, данас хоће да му буде добро и не брине за последице, данас чашћава друштво и наручује песме по жељи, блеји у ћошку кафане и не занима га нико други. Скида паре са себе и пљује по душманима већих од Папе Александра VI, јер је вечерас ту, а сутра ко зна где.
-Марко купио онај нови телефон Нокија ЏФ 2239. Који ће му курац? А сутра ће да се жицка за пљуге.
-Чуо сам брате. Троши паре ко пијани морнар.
Zvani
Pomalo arhaična reč, posle koje se izgovara naš ili nečiji nadimak, špicname ili drugo ime. Pretežno se koristi u filmovima ili serijama, pa je danas teško zamisliti da se neko predstavi na ovaj način.
-Halo.
-Halo, ovde Zoran Petronijević, zvani Zoki Šnajder. Meni bi trebao Sima.
-Koji Sima?
-Pa, Sima Živković, zvani Sima Aždaja.
-A, ne, pogrešili ste. Ovde Mitar Ivančić, zvani Mitar Krigla.
-Oh, izvinjavam se, Rajko mi je dao ovaj broj, verovatno je i on pogrešio.
-Koji Rajko?
-Rajko Đokić, zvani Rajko Magla. Izvinite još jednom.
Uticajni tviteraš
Како је уопштено место да вечито каскамо за светом, тако је твитер дошао и до наше земље. У почетку су налог имали ентузијасти и хипстери који се хране паштетом, али твитер је од скоро постао мејн медиј и донео с тим све чари које са собом носи. Тако су се на тој мрежи профилисали људи које без неког важног разлога прати много људи и који се трипују да могу због тога да утичу на нешто.
-Јеботе шта, буљиш у тај телефон, ако сам те позвао на пиће, то је да бих причао са тобом!
-Ево, само да одговорим Динкићу и Чанку, секунд.
-Од кад се ти дописујеш са политичарима?!
-Ма на твитеру, бре.
-Хахаа, и шта можеш да питаш политичара и сељебритија шта хоћеш?
-Да, да.
-И они ти стварно одговарају?
-Да, бре, што ти је то чудно. Па то им је посао.
-Хаааха, па питај Млађу кад ће паре од акција.
-Како си шаљив, то је прежвакано, фора је дати неке конструктивне предлоге, како да се реши економска криза, да ли улагати у социјалну заштиту више нов...
-Оћеш да кажеш да политичаре заиста боли курац шта мисли дипломирани студент прве године из Мале Моштанице?
-Па, наравно, нови медији доносе нове могућ...
-Е, не сери. Јуче си ме звао да ме питаш како се укључује веш машина, а сад би да водиш економску политику.
-Ма, не разумеш ти то. Ја сам утицајан.
-Стварно?! Ај утичи онда на оног конобора да нам донесе четри јелена и две молдавске курве. Је л' може то преко твитера?
-Ок, нисам ја Анакин Скајвокер.
Vođenje ljubavi
Lagano jebanje sa poljupcima, zaljubljenim pogledom i u po toga izgovoreno tiho *volim te*. Bez šljapkanja, prljavog razgovora, vezanja, fut džoba, prsta u guzu, pisinga i ostalih seksualnih igrica.
Spustiti plugove
Termin potekao od visprenosti našeg seljaka ogledanoj u još jednoj praktičnoj izreci „nema gazde bez duboke brazde“. Ključ uspjeha za prosječnog čovjeka leži u zen posvećenosti, upornosti Đenara Gatuza dok juri cjevanicu protivničke „desetke“, posjedovanju pancira za metke surove okoline, spremnosti na maratonsku trku. Ponekad, poslije sedme pive, u izmaglici vidim brkatog profesora književnosti koji govori : „Da bi stigao do vrha, moraš kopati do dna“. I tako je to u književnosti, uzgoju tovne piladi, fudbalu, iskanju pičke, dobijanju građevinske dozvole, ma, u svemu. Osim u javnim preduzećima, tamo te boli kurac.
Ko to na vrijeme skonta i spusti plugove pa zaore, iz duboka, muški, možda nešto i bude od njega.
Poratne su godine, kuća zakrpljena taman toliko da nam divljač ne ulazi nepozvana, i već se gleda na neizvjesnu sutrašnjicu dok u zagrijanoj sobici sa tranzistora Zoka Kulina troši svoje glasne žice pjevajući o strasnoj ljubavi sa Garom...
-Djeco, uspjeli smo da se nekako pokrijemo, sad je vrijeme da živimo k'o ljudi, i da zadovoljimo osnovnu potrebu, a to je da nabavimo televizor... Dogovorio sam sa bratom iz Srbije da pošalje, kakav takav, samo da može heklanje na njega , o daljinskom ne sanjajte. Stiže sutra autobusom, preko mog čovjeka od povjerenja. Iako ja mislim da nije vrijedno gledanja poslije Riste Đoge. Snađite se za antenu.
Danima sam njuškao sa bratom po smetljištima, minskim poljima... Dok nam ključ 13 nije našao antenu u drugom naselju, televizor je stajao kao osuđenik, a onda...
Ja i brat smo bili zaduženi za okretanje, što je pored živog dida i ćaće sa posljedicama ranjavanja bila itekakva počast.
-Momci idite na balkon, i nosajte, a mi ćemo vikati...
Nosali mi k'o litiju, tamo amo , kad...
-OPOPOPOPOPOP, USPORI USPORI, K'O DA MALO IMA, VRATI POLAKO, POLAAAAAAKO, POLAKJEBOTBOGMAJKU!
Paf, nestade struje, i vanjskog svijetla, otrese brat sa balkona, jeknu k'o ovca...
A JEBEM TI SUNCE I RESTRIKCIJE I STRUJU I TESLU U TRI PIČKE MATERINE PA ŠTA JE OVO DA SE DVA SATA NE MOGU SASTAVITI NORMALNO, JE L' DOBRO MALI?
-Jeste, samo ruku slomio, i ugruvao se.
-Dobro , vodi ga Čedi Kostolomcu nek namješta, a ti se vrati da namještaš kad dođe struja.
Došla struja, antenu smo postavili na šipku od tri metra, opet ja na balkon...
-OPOPOPOP, EVO NEČEGA, VRATI VRATI, OPOPOP, DOBRAAAA! KURAC DOBRA, OVO BALIJSKI, PRODUŽUJ ANTENU, NAŠA MORA BITI IZNAD.
Gurno sam u onu šipku šprulju za trešenje šljiva, sad je do riblje kosti bilo nepunih desetak metara, nosim ja nju , nosi ona mene, nikud upraviti sa njom, ruke bole kako nisu poslije najboljeg drkačkog maratona. Previja se na sve strane, ne može se ustabiliti, drži ne daj...
-Dide, komšija Mitar, kaže da ima dva kanala, znam da si u svađi oko međe, ali moraš ispregovarati da stavimo antenu na njegovu kuću, ovako više ne vrijedi.
Nakon dugih pregovora i litra rakije, dogovorili smo da se postavi antena, međa je ostala netaknuta, što je smatrano izuzetnim uspjehom...
-Ženo, umoran sam od pregovora i namještanja antene a sad mi kreće „Cvrčak na sat“, ponesi mi onu kištru pive da spustim plugove da idem u pičku materinu, više me ništa ne pitajte, samo sakrijete oružje,oni ajforci odaju ako pripucamo opkoliće me pjanog pa zaplijeniti. Natopiću se k'o urmašice.
Pederski smajli
Smajli koji internet sise ostavljaju na kraju uvrede, da ne bi popili ban.
Džimi ti si pizda od čoveka i naćiću te u gradu da te prebijem :)