Имање појма о свету што нема никакву вредносну димензију. Свеобухватна упућеност у монголску социологију и иранску етику. Једна од главних карактеристика модерног човека који, ако му је веровати, учи све само због себе.

Елем, професионални патишпањ зна. Његово је знање референтно и темељно. Иако му то знање не може обезбедити плату на нивоу републичког просека, њега то не спутава да истражује израелску андерграунд музику и историју албанских колача. У џепу професионалног патишпања (у даљем тексту ПП) има довољно новца за пљескавицу од 100 грама, али без павлаке и осталих прилога који се наплаћују. ПП стога види бунт у овом материјалном свету. Он исмева другарицу која је с просеком 9.50 завршила хемију само зато што она не зна шта је Вендерса натерало да Холивуд мрзи. Она не разуме колико је Јан Кертис патио у моментима падавице и тако створио једне од најмоћнијих стихова икад написаних. ПП то зна.

Поред свега тога, ПП највише воли ручак код мајке док она онако перфидно намеће питање када ће јој син првенац дипломирати. Ипак, он не жури јер зна да овом непоштовању широког образовања кад-тад мора доћи крај.

П.С. Иди учи облигационо право, коњино глупа, испит ти је за 5 дана! Пожури док ти је ћале још вољан плаћати школовање!

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Судија Дред је највећи баја свих времена. Он превазилази тесне оквире СФ-a, стрипа, уметности и културе уопште и својом оклопљеном зеленом чизметином стамено гази највиши гранитни пиједестал који под тежином његових муда пуца као сасушена љуштура виноградског пужа, круни се и одломљеним комадима попут метеорске кише засипа темена Бановић Страхиње, Нила Армстронга, Марије Кири, Бетмена, Попа Ђујића, Терминатора и осталих људских громадина које, упркос својој величини и немерљивом значају, ипак таворе у дубини мемљиве таме Судијине сенке.

Џозеф Дред је командант нарочитог полицијског одреда с почетка 22. века који има овлашћења тужиоца, пороте, судије и џелата и правду спроводи ту, на лицу места . Тако је морало бити, обзиром да је након апокалиптичног нуклеарног рата планета Земља претворена у спржену, озрачену пустош, где из отровне измаглице вребају извитоперена копилад атомске олује, жедна крви и гладна меса, док се сво здраво становништво повукло иза гвоздених зидина огромних конурбација -- мегаградова, чији туробни, тескобни задах, у спрези са доколицом проузрокованом масовном аутоматизацијом, буди оно најмрачније у људима.

Дред нема супермоћи и не носи тесан костим од гуме, он је јебена мушкарчина старог кова и те латентне амерске геј форице за привлачење пажње му уопште не требају. Он јаше Lawmaster-a, надркану оклопљену моторчину наоружану топовима и ласерима и витла верног Lawgiver-a илити Законодавца, крајње елегантну, старомодну прангију са сказаљком, која по потреби испаљује различите врсте џебане и експлодира када је у руку узме било ко недостојан звања судије. Суров, немилосрдан али и праведан какав је када спроводи закон, што је смисао његовог живота и његова једина сврха, заједно са својом зајебаном екипом пресудио је хиљадама разноразних злотвора, од ситних лопова, бандита и кријумчара старина, преко полуделих научника, криминалних мастермајндова и совјетске ратне машинерије, па све до саме Смрти лично. Није му страно ни да, када догори до муда, брзопотезно, са бојног поља, прогура амандмане на конвенције о правилима ратовања како би чисте савести могао да бомбардује подивљале рушилачке хорде нервним гасом. КАКАВ ЦАР!

Судија Дред је толико кул да му је Антракс посветио једну од својих најбољих песама.

Судија Дред је толико кул да га је у филму играо Силвестер Сталоне. Истини за вољу, филм и није неки, али ЈЕБЕНИ СТАЛОНЕ!

Судија Дред је толико кул да је твој ћале чуо за њега, за разлику од којекаквих Бличева, Нарутоа, Дет Ноутова и осталих азијатских гована због којих би посумњао да си окорела педерчина опрљене чмарине која машта о животу у Загребу, и исписао те за сваки случај из тестамента кад би знао да читаш то ђубре, и то здесна налево.

Судија Дред није оличење закона. Закон је оличење Судије Дреда.

Израз нечије тоталне равнодушности, један опуштени бол у курцу за нешто. Мош мислити.

Napisati je ili ne? Pitanje je sad.

Vrhunac rusofilije.

Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Специфичан начин конзумирања цигарете, који углавном примењују страствени пушачи, мајстори, мушкобањасте жене и Попај. Карактеристичан је необичан израз лица, где је у устима са једне стране цигарета а са друге отвор кроз који се дим избацује. Амбициозни пушачи овако могу целу цигарету да испуше, без употребе руку.

Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h

Buduće vreme od glagola neću.

Golub na prozoru koji nakon što je pogledao dešavanja u sobi,ostavlja govno na limu kao znak samozadovoljenja.

Ispiranje mozga raznim teorijama zavere, medijskim zabludama, već pripremljenim scenarijem i novom istinom. Koristi se za stvaranje zombi naroda - spremnog, pokornog, uvek tu da brani bastione totalitarnih režima, ali i određenih pojedinaca. Uspešno se sprovodi svuda u svetu, sistematski i veoma dobro organizovano.

Cilj je da ti se mozak i um toliko zbrakaju da postanu beli list po kome će se ispisivati novi scenario za vaš život, pogled na svet i sve ostalo. Tuđe mišljenje će biti vaše i branićete ga do kraja svim raspoloživim sredstvima.

Hetero znači voleti suprotni pol. Što je sasvim u redu.

Nešto što momci igraju na računaru dok mi djevojke na Fejsu, msn-u ili sl. neutješno čekamo njihov odgovor od velike važnosti za naš odnos. Čupajući kosu, grizući skupo nadogradjene nokte mi mozgamo o tome šta smo uradile i zbog čega je ljut na nas toliko da ne želi ni odgovor u vidu jedne riječi da nam pošalje.

dodji,ker,mali ker

Skill који поседују људи којима треба јако пуно речи да не кажу ништа

Buduće svršeno vrijeme.

Jedini siguran put prema nečijem srcu!

Jevrej/Srbin/Ciganin, koji je prilikom ulaska u kamione koji su deportovali zarobljenike do najblizeg logora, uzvikivao "Dame prvo"!