Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Ja sam u svoje vreme armirani beton kitom lomio
Наши ћалци, у њихово време, били су највећи трситељи. Шмекери који су шетали и по 5 риба дневно. Недељом су хладили јаја прегрејана викендом, а могли су попити као чета војника стационирана у Сахари 1944. године.
Кеве су, наравно, биле фине и васпитане, умерене, женствене и пре свега невине.
Истина је у ствари просек. Били су просечни, баш као ти и ја. Просечно пијем, просечно се зезам и просечно теслачим једну рибу. Задеси се некад и две. Ал јеботе...
Мој матори је у моје време китом армирани бетон ломио!
Tandara - mandara
Ništa ti to ne valja, sinak. Jesi ti završio posao, ali si ga odradio samo da ti što prije ispadne iz ruku, takoreći - preko one stvari. Drži vodu, dok majstori odu.
- Si ti kršten?
- Jesam!
- Očigledno da nisi kako treba. Pop je to izgleda odradio samo onako, tandara-mandara. Hitno te treba dokrstiti!
- Ne može! Kaže pop da se to radi samo jednom.
- E, to im je velika greška! Ja bih to ponavljao k'o vještačku oplodnju, sve dok se ne primi. SILAZI SA TE BANDERE, IDIOTE!!!
#
- Doktore, o vama sam čuo sve najbolje. Inače tvrdim da svi oni koji polože Hipokratovu zakletvu ne mogu biti loši ljudi. Ipak je to obična operacija slijepog crijeva, a vi ste takav stručnjak...
- Dobro, dobro... Nego, recite mi, prije nego što počnemo, hoćete li da to uradimo profi ili tandara-mandara?
- U čemu je razlika?
- U cijeni.
#
- Kukuuuu, šta si mi ovo uradio s kuće?!? Pa, majstore, ostavim te samog da ti ne smetam i ti mi napraviš OVO? Pa, ovo je bilo samo tandara-mandara! Ima da se sruši čim dune prvi povjetarac!
- Šta je koji kurac!? Fino sam te pit'o - 'oćemo li kako treba ili po projektu? Eto ti sad projekat, jeb'o te projekat!
Hleb naš nasušni
Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.
Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
Ispravi me ako grešim
Сложићеш се са мном зар не, јер ово што ћу управо рећи је екстремно смислено, неоспориво и едукативно. Ипак, ја сам човек широких схватања и оставићу простор за вероватноћу да оно што сам рекао можда и није 100% тачно. Иако јесте.
„Исправи ме ако грешим, али твоју сестру из нашег друштва једино ти ниси јебо.“
Davidov sindrom
Својство проклетог мушкараца, где истог краси прегршт квалитета који ће заувек остати у сенци његовог проклетства – малог курца. Џаба поглед Сем Шепарда, џаба шмек Алан Делона, џаба торзо Спартанца. Центриметри су ненадокнадиви.
Супротан пол га доживљава као киндер-јаје обложено врхунском чоколадом, где се након уживања у топљењу исте по устима, прелази на отварање пластичног жуманцета у коме се налази прдеж сумо-рвача из Уганде који се задњих 6 година хранио у мензи казнено-поправног завода.
Ако је напољу дан и ако је тихо и ведро време, загледајте се мало боље у небо и готово сигурно ћете успети да видите Петра и Микеланђела како упиру кажипрстом на проклетог и како се кикоћу.
*...паркинг испред рандом сплава на Дунаву...пред сам фајронт...*
Проклети: „Шта радиш мачко? Могли би смо да се провозамо мало?“ :наслоњен на кола врти кључеве око прста, жваће жваку и провлачи руку кроз косу: „Таман би могли и да „случајно“ залутамо у неки оближњи шумарак?“ :намигује:
Риба (зна за јадац): „Ма није фрка, може. Само још да нађемо ко ће да нас јебе у том твом шумарку!“
Tarzanija klub Vol.3
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Tarzanija klub Vol.2
Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.
-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...
Tarzanija klub
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...
-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Pajsad
Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu.
Spakovano "pazi sad".
Nenad: "Brate, gle ovog lika što ulazi u kafić! Koji pčelar pripravnik! Ovaj kad bi te žvajznuo lagano bi odleteo do Lepe u šank!"
Rajko: "Ko bi bre odleteo?! Pajsad!"
.......
† Rajko Dražić 1972-2010 †
Siromah plaća dvaput
Услед недостатка новчаних средстава а некад и због лажне наде да ће уштедети који динар, наш човек( припадник сиромашнијег,чешћег сталежа) је често принуђен да преузме ствар у своје руке тј да буде сам свој мајстор.Уместо да рецимо уређај који је осуђен на пропаст баци и купи нови,он ће пробати да га некако сам оспособи,уз наравно мање утрошених пара него што би дао за нови уређај.Уз помоћ штапа,канапа,лепка,селотејп траке и једно два дана посла,он некако успева да га дигне из мртвих.После неког (обично кратког) временског периода,квар се обнавља али овог пута лека нема.Уређај који сада не личи на себе коначно завршава у канти као што је требао одавно.Наш човек одлази и купује нови уређај,обично најјефтинији у понуди а самим тим и сумњивог порекла јер за најквалитетнији и најскупљи нема пара,а и можда му фали баш онолико колико је дао за она два лепка,траку,шаку ексера,мало боје итд мада је цена сигурно у међувремену скочила као антилопа.
Где је био-нигде,шта је радио-ништа.
Сада стрепи када ће новом уређају истећи гаранција па да крене јово наново..
Lopata
Neprivlačna devojka. Oko izvora njene neprivlačnosti postoje nesuglasice. Jedni tvrde da je pobegla grobaru sa lopate, drugi da su je udarali istom po grudima, a treći po licu. Do danas, niko nije smeo da joj pridje da je pita šta se u stvari desilo.
Zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača.
Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš...
-Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje!
-A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama?
-Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača...
-Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
Jutarnji peting sa potpunim strancem
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Srbine
Titula koja se dodelju istaknutim pojedincima širom planete bez obzira na veru, rasu, glupost ili ludost koju su počinili. Ovu čast može da dodeli pojedinac bez saglasnosti ostalih sunarodnika. Uglavnom se desi da onaj koje je poneo to zvanje nikad ni ne sazna da pored svih epiteta poneo i ovaj.
11.09.2001.
"Talibani su se znanično oglasili posle napada na Svetski Trgovinski Centar i izjavili da preuzimaju punu odgovornost....
Na drugom kraju planete, naš čovek na privremenom radu u Norveškoj:
To Srbine!
Džej-strejt alijansa
Удружење које се бори за позитивну дискриминацију ромских музичара и уживалаца њиховог дела.
(парфеми "Стрејт" су финансијери, генерални спонзор)
Сања Маринковић: Џеј, шта мислиш о овој Џеј-стрејт алијанси?
Џеј: Секо, морам да ти признам нешто, а и гледаоцима... Ја сам џеј. Тако је, народе добро сте чули. ЏЕЈ ЈЕ ОК! (почиње музика, Џеки скакуће широм студија) Да си моја девојчица, живела би к'о краљица, дању к'о краљица, а ноћу к'о царица!
Efekat trudničkog stomaka
Redovna i sasvim neobjašnjiva pojava u ponašanju muške populacije na planeti Zemlji. Mistična sposobnost anatomske anomalije u predelu abdomena, karakteristične isključivo za članice ekskluzivnog ženskog preduzeća ' Rodiću jebenu bebu d.o.o ', da na krajnje misteriozan i ezoteričan ( nije 'eteričan', bolesnici jedni ) način utiče na stav, mišljenje i generalni utisak jednog muškarca o (do)nedavno (ne)oplođenim ženama usled čega dolazi do delimične ili čak potpune reevaluacije istih tj. do njihovog novog kvalitativnog vrednovanja od strane muškaraca. Iako sve ovo pomalo zvuči komplikovano ( evo par psovki radi opuštanja – k****, p****, s*** - s akcentom na prvu ) stvar je zapravo prilično jednostavna. Ustvari, pomenuta izbočina ne samo da ima moć da iz korena izmeni same vlasnice iste ( što je, razume se, nekako i očekivano ) kao i ostale, neoplođene pripadnice, već je kadra da bitno koriguje mentalno-vizuelnu percepciju trudne žene u današnjem, mora se priznati, ipak muškom svetu. Šta je tačno u pitanju – čak ni naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu nisu kadri da odgovore ali je više nego jasno da je taj jedan spermatozoid koji se snašao u stvaralačkom haosu materice i pogodio svoju okruglu metu, uspeo u onome što ni Dambldor niti jebeni Merlin nisu za života mogli : da pretvori kurve u svetice, omražene drugarice u najbolje prijatelje ( i obratno ), dobre pičke u NEKADAŠNJE dobre pičke, gaborke, grobove i ostale zlotvore u anđeoske lepotice kojima bi i Šarliz ( Teron ; prim.prev. ) pozavidela dok su se glupače, sponzoruše i plavuše ( uz dužno poštovanje prema časnim i pokojnim izuzecima) pod njegovim činima u stilu ružnog pačeta transformisale u pametne i snalažljive crnke. I još nek' neko kaže da nam preti bela kuga...
- Uuu tebra, divi onu prepičku preko puta...Uh, kako bih je razvalio samo...!
- Ćuti, bre! Zar ne vidiš da je trudna, majmune jedan...?!
- Oštećena roba, a? Nisam vid'o, jebote...!
- Ti si degenerik...
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, brate...Znaš koga sam sreo pre neki dan u gradu...?
- Koga? Učiteljicu iz osnovne, haha...?
- Ne. Za razliku od tebe ja NISAM drkao na svoju učiteljicu. Ustvari, sreo sam tvoju bivšu ribu i...
- Šta – tu jebenu kurvu koja nije bila vredna ni mog velikog polnog organa a kamoli srca?! E, majke mi bih je tako slatko iznabad'o da je sad vidim, da znaš...!
- Trudna je...
- Hmm... pa baš lepo...mislim, ona će stvarno biti super majka...E, jesam ti pričao ono kad smo ja i ona išli u Sutomore sa njenim mlađim bratom...? Fin dečko; odličan đak i svira klarinet...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brat, ščuo novost...? Marina u drugom stanju...
- Marina? Misliš, ONA Marina na koju je drkalo pola Srednje...?!
- Baš ta. Vid'o je Mare pre neki dan, kaže – ne liči ni na šta...
- Pa, normalno. Sve dobre ribe kad zatrudne poružne i obratno. Ne znam – valjda je to neka hormonska fora ili tako nešto. Kad se setim kakav je samo torzo imala...ih!...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jesi znala da je Jelena Karleuša ponovo zatrudnela...?
- Tja - kurva ostaje kurva...
Naravoučenije :
Uvek ima izuzetaka.
Konstrukcija "glagol + ti ga majci"
Genijalna jezičko-gramatička zavrzlama koja pruža skoro neograničene mogućnosti za psovanje. Obično je koriste oni koji toliko psuju da je im je odavno dosadilo korišćenje standardnih psovki, pa čak i onih u kojima se osim rodbine opsovanog pominju sitno žito, miši u duvar i ostala psovačka egzotika. Za ovu vrstu psovanja je potrebno odabrati radnju koja se upravo izvršava ili je pomenuta u prethodnoj rečenici i na to dodati "ti ga majci" uz primenu pravila za slaganje po rodu i broju.
-Šta je bilo?
-Ma pokušavam da namestim ovo ali neće da se zaglavi, zaglavim mu ga majci.
-'Oće to tako kad si smotan, da li si pokušao da gurneš malo jače?
-Gurnem ti ga majci pa tebi, dodji da namestiš kad si tako pametan.
-Evo, sad ću, samo da ispušim cigaru.
-Ispuš... ma da se nostite u tri pičke materine i ti i cigara, nemoj da mi smetaš!
Lolita
Pičetina koja izaziva zatvor.
- Aaaaaaaa, nisam znao da ima 14 godinaaaaaaaaaaa, nećuuuuuuu!
- Aj, Džeremi Ajronse, ne kenjaj tu nego ulazi. Stigla marica.
'oćna
Ženska osoba sa niskim pragom tolerancije prema muškom polu.
Otovorena kao knjiga,uvek spremna.
Poput narodnog predanja ide s kolena na koleno.
Nije kurva,ne radi to zbog para,jednostavno voli i ne zna reći ne.
Uvek 'oće.
Pa je 'oćna.