У неком тренутку у историји цивилизације, за одвајање просторија у стамбеним објектима, престала је да се користи цигла и почели су да се користе геј материјали попут картона, гипса и вуне. Мајстори више нису долазили да опизде зид, већ да измене ентеријер. Парови из комшилука више нису водили љубав већ кампању против радног народа који устаје у 5:00 да ради на мешалици.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

tacka u kojoj prestajes da trpis...

Zgrožena konstatacija srednjovječnog muškarca kada mu izostane jutarnja erekcija.

Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.

Појава која је пожељна само у једној ситуацији.

Изузетно зајебан београдски блејач, који по цео дан седи у кафићима, пије сокић (зато јер је то фенси), чита спортски журнал, носи тренерку, беле чарапе и патике (у елегантнијој варијанти Sweet Years фармерке и дукс, зализану косу и наочаре за сунце. Мобилни увек мора бити на столу и увек се са келнером обраћа дрско и зајебано у вокативу (Еј дечко, дај ми један продужени и ђус!). Батица увек мерка рибе, али им никада не прилази (зато јер је то безвезе), са ортацима најчешће прича преко СМС-а, чак иако они седе поред њега у кафићу. Прави батица је свакако појава која се може видети само у Београду (или у Н.Саду - мада тамо је мало метеросексуалнија варијанта). Батице треба да буду туристичка атракција Београда, као што су швајцарска гарда у Ватикану, гондолијери у Венецији, арбатски сликари у Москви или гарда Бакигемске палате у Лондону. Важно је напоменути да батица увек пљује по црногорском приморју и уздиже Грчку, али сваког јула је виђен у Будви.

Po pičci u najavi. Batine sleduju i ako ista nije overena.

Žena koja se trudi da isprovocira muškarce onlajn ne bi li je ponudili spolovilom, sve u cilju da ih odbije i tako nahrani poljuljani ego. Obično to bude neki nesigurni devojčurak što je u školi dobijao veliku porciju zajebavanja na račun fizičkog izgleda. I tako sve dok nije shvatila da ima vaginu i sada ponosno maše njome.

Za razliku od ženskog trola koji otvoreno nudi vaginom zarad sprdnje sa pičkopaćenicima sajtuša to radi suptilnije. Njen cilj nije ismevanje nego odbijanje muškaraca radi osvete za svaki put kada je ona bila odbijena i kada na nju nisu obraćali pažnju.

Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.

' Go to your room! '

Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.

Две дугачке плетенице њене косе које држиш у рукама док je трсиш сгуза.

Veoma zahtijevno vrijeme kada se traži da se u istom trenutku steže kaiš i spuštaju gaće.

Loše prikriven poziv za raskid.

Misao koja ti odmah prođe kroz glavu kad ti požele ono čuveno: "Lepo se provedi!".

Realno, bilo bi glupo da nas ispraćaju sa rečima: "Idi, jebi se!".

I tako to počne...

Aktivnost koja nekima služi da bi se ispraznili, dok neke druge ona ispunjava.

Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.

Kada stojiš u pekari, jedeš burek i gledaš sebe u ogledalu.

Vrhunac pripovedanja i proseravanja ljudi koje je mrzelo da odvoje 3 sekunde i 5 sivih ćelija u cilju shvatanja samog značenja ovog izraza. Ovaj element komparacije (savršen - savršeniji- najsavršeniji) je kontradiktoran sa samom osnovom, rečju ''savršen'' zato što negira značenje same reči.

Kada je nešto savršeno, znači da je postiglo najveći mogući level, ne može biti bolje od trenutnog stanja! Koficijent korisnog dejstva mu je 1, a mogućnost greške 0. Čile. Bogotac. RADMANOVIĆ!!! Dobro, možda ne Radmanović...

E, sad, kad je nešto savršeno, ništa ne može da bude bolje. Može samo i to drugo da bude savršeno pa da budu ekvivalenti. Ako postoji bolje, onda nije savršeno. Prosto.
Tu dolazimo do nebuloze ovog izraza iz naslova. '' Savršenije '' predstavlja nešto bolje od '' Savršenog '', naprednije i efikasnije. Viši nivo oblika '' savršen ''. I stigli smo do apsurda i totalnog kolapsa ove kretenske komparacije. Ili je nešto savršeno ili mora još mleka da pije.