Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...

Политичка сцена Србије

Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.

Кад загуглате овај термин свемогући претраживач вам као први резултат избаци ово. Ако вам на први поглед не делује сумњиво треба да се запитате да ли можда и сами не спадате међу рајетине.
Рајетин чак није ни чист турцизам, како су нас учили наши врли наставници језика сербскога. Има га и у арапском и, гле чуда, раја означава стадо.
Следећа нелогичност у објашњењу појма је – хришћанин. Глупости !
Рајетин нема везе ни са вером ни са нацијом на овим нашим просторима. Рајетин не можеш постати, рајетином се родиш. Или јеси – или ниси ...
Доказ ?
Хех, осврните се око себе. Посматрајте децу у игри. Ослушните њихове разговоре. Мале рајетине ћете одмах непогрешиво препознати. Киње слабију децу од себе, нарочито кад су у чопору, а кад се појави ауторитет у виду старијег брата, оца или било кога спремног да заштити нејач, беже подвијена репа. У разговору су надобудни и хвалисави дозлабога и углавном се хвале оним што им очеви ИМАЈУ, а не шта УМЕЈУ. Митоманија и идолопоклонство владају њиховим душама.
Од малих рајетина настају велики рајетини. На списак објеката идолопоклонства из дечјег узраста (углавном естрада и спорт) се додају нови (властодршци, политичари и тајкуни). Осећања су помешана – од имбецилне опчињености, преко страхопоштовања до клице мржње закопане негде на дну душе.

Рајетини и рајетинство, дакле, није турцизам. Турци су само кумовали.

Сушта супротност од прелепе манекенке, глумице и жене која зрачи својом лепотом.Док је код ње лепота наглашена и "упада у око", код Обично Необичне Девојке ствари стоје другачије. Она је та коју сретнете у превозу, продавници, девојка за којом се окренете на улици, она није нашминкана нити посебно лепа, једноставно зрачи неком лепотом и шармом и нечим необичним које на вас оставља посебан утисак и размишљање да ли ћете је опет срести.Пошто је живот неком мајка а неком маћеха, често само прођемо поред ње одмеривши је од главе до пете, и никада је више несретнемо. Остаје само успомена на "Обично необичну девојку" Сигуран сам да је сваки мушкарац срео овакву девојку.

Jedna od jačih oružanih sila na tlu naše države.

SUP u Hrvatskoj

Kodeks koji određuje društveno ponašanje u Crnoj Gori. Neopravdano se prebacuje mlađim generacijama Crnogoraca da su napustili staze časti svojih predaka. Ko pročita „Primjere čojstva i junaštva“ Marka Miljanova, uveriće se u to.

Samokotrljajuće kamenje u Srbiji. Za razliku od Doline smrti, gde je nakon sto godina rešena misterija kotrljajućih kamenja, samokotrljajući kamen međaš je još uvek nerešena misterija u Srbiji.

Grupa žitelja sela koja se okupi kad je neki svetac, crveno slovo, ispred seoske zadruge, da nakratko zaborave probleme svoje svakodnevnice, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, i da uz grlo podmazano hladnim pivcetom raspredu diskusije o majci Rusiji, masonskim zaverama, zlokobnim Amerikancima i Vatikanu, ne zaobilazeći niti situaciju na lokalnoj političkoj sceni, uz povremene nalete nostalgije kako je "čojek u Titino vreme mog'o na klupi spavati, a niko mu nije mog'o ništa". Kako jadan pošten čojek uvek najebe nekom igrom usuda, a Srbinu pogotovo nikad nije bilo gore nego u ova u ova luda i opičena vremena... Uz to se počesto napravi besednička dramska pauza, da se grlo podmaže hladnom pivom i da se mezne malo nasečene slaninice i jeftine pileće salame...

U toku žustre diskusije, lokalni veterinar se pretvara u Demostena, kazandžija u mudraca Seneku, propali fudbaler u Ničea, vlasnik me'ane u pragmatičnog Bejkona, dok seoski geometar, kao najčkolovaniji čojek nadgleda sa visine diskusiju sa aristotelovskim autoritetom. Žustru diskusiju prekine samo poneki komentar "Dobrrrrrra, jebla majku" kada prode punačka seljanka na biciklu dok joj suknja erotski dirlika na Poni biciklu, skrećući pažnju seoskih mudraca sa visokointelektualnih diskusija, na svoje jedre, od kopanja iskvarcane noge.

I dok noć lagano pada na selo, uz pozadinsku muziku iz parkiranog Golfa dvojke, diskusija skupa seoskih mudraca zvonko žubori seoskim mirom, a njihove upaljene cigarete kao bumbari sijaju u noći... dok se vodi diskusija ljudi koji samo žele da nakratko zaborave svakodnevne probleme, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, kao i poneki propali mladalački san o igranju levog krila za poznati klub iz Beograda, završenom fakultetu i nekom boljem životu...

Niče-jedinica. Preveliki da bi se koristio za debljinu maltera i veličinu buba, premali da bi se rabio kao mera za visinu ljudi i slonova, decimetar nikad nije ni imao šansu.
Čak i onda kada je mogao da izađe iz anonimnosti i zaživi kao kubni, litar ga je sjebo i vratio u zapećak mera.
Uči se u školi reda radi, da se ne preskoči. Jer to je pedagoški. I bude nekad u Slagalici, kad penzionisani diplomirani književnik, honorarni saradnik i vetaran enigmatike, baš nema inspiracije.
Decimetar je tragičar SI sistema, povučen momak sa Ljubić-keja, đak Prehrambeno-ugostiteljske škole sa prosekom 3,35. Za Dan nečega ako ga se sete, sete se, a ne sete se.
Eh, oče metre, oprosti im, ne znaju šta čine.

Žena koja veruje da su joj dve osrednje sise i nešto šminke apsolutno dovoljni za glatki prolazak kroz poligon života.

U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. *Čika Pera*, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao ***Kralj Petar Oslobodilac*** i ***Stari Kralj***, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime *Mrkonjić Grada*), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.

Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.

Luzer.
Alibijem klase olimpijske krilatice "važno je učestvovati" Kuberten pravda overavanje začelja tabele života. U igri je, bitiše. Ali ne jebe, o ne.

Jedan od fenomena koji je masovnom upotrebom interneta postao duboko rasprostranjen međ' ljudima sa ovih prostora, a preti čak da potisne u drugi plan i "Klikni like ako je Sveta Petka dobrodošla u tvoj dom" ljude.

Naime, u pitanju su tekstovi u kojima se raskrinkavaju zataškavanja raznih naučnika, da l' vezano za lečenje neke jebene bolesti, pojavu nekog prirodnog fenomena ili možda sakrivanje bitnih istorijskih činjenica.

Kako god, ovi tekstovi imaju svoju široku publiku, međutim sve je ok dok oni to rade u svoja četiri zida. Problem nastaje kada počnu da smaraju postavljanjem linkova svuda ili još gore, kada te sretnu na ulici i pričaju o tome dva sata bez namere da te puste da kupiš jebeni nimulid jer te boli glava, a ne želiš da probaš tradicionalni lek iz središta Sibira koji se sastoji od mešavine snega, govneta od belog medveda i sibirske ljubičice, koja uzgred ne postoji.

Покушај промене у интернетском животу, јалове наравно, интернетски понедељак новог дана који остаје усамљен и иза кога вири исти угојени вепар уторак: хоћемо ли? и отвара чипс од двеста грама, узми: грабим, отварам 93 табова; то је алтернативни њеб прегледач: једнодневна дијета, почетак новог опхођења према својим ресурсима, своје тело - свој храм, пролећно чишћење, сређивање, вивалди, сафари, бледи месец, руски неки зањчик.нет привет! ја гоља! руски торенти, ах овај веб прегледач је бржи, бољи, мање троши, штиклирај само подешавања за сиротињски комп у опцијама, супер, супер, али два пут отворим уђем и свршим и ћао, враћам се мајци у босну: хром је хром моџила је моџила а опера је је нирвана алтернатива дошла до мејнстрима и то је то; линуџ а да пробамо линуџ што да не линуџ је сјајан веруј ми, ааа не знам пингивће месо је лајаво ипак и бљутаво пљујемо кад домаћин не види или дајемо џесију ко конте марио марко шпагете, џеси који мења симу е управо то, какав џеси, сима је сима, сима веб експлорер, а лајф коучинг да пробамо лајф коучинг ја могу да се проведем и да не пијем све је ствар воље, битна је реч: ''волети'' ''хтети'' ''желети'' ''алтернатива'', чула су само научена на укусе, следи ме, следи ме учениче, хеј где је он? у вецеу наврће пљоску, ексира је као хитлер пољску, па није баш бранили се пољаци добро, ма знам, него због риме, сајсујем мало... углавном шта хоћу да кажем: ћирилица интернетом неће нешто много шетати, нокија 3310 је прошлост иако је шминкају, суши се пичка тање бошковић, тја, жао ми је али тако је... и израз тја нестаје... и вукјалија, неће бити гугл хром већ јагодинска ружица, гле још има јагодинске ружице и обрадујеш се носталгији ал је не пијеш стално више, тиквеш јебе сад.

Čile. Brđanin. Prava Srbenda.
On ustaje sa prvim petlovima. Žena mu je već ustala. Rakija i kafa su mu obavezna stavka na početku svakog dana. Torbu sa sirom, slaninicom i vrućim hlebom stavlja preko ramena, ne pozdravlja se sa ženom već joj samo vikne na izlasku iz dvorišta. U jednoj ruci motka a u drugoj pljoska, Džeki je već isterao ovce i svi zajedno su krenuli.

Na proplanku je seo pod oraje, ovce pasu okolo dok ih Džeki kontroliše. Domaćin završava doručak, travka mu je u ustima, šajkača na glavi, mušice koje lete oko njega ni ne primećuje, samo sedi, odmara i broji ovce. I pijucka rakiju, naravno.

Kad Sunce zađe za planinu, umije se, natoči vodu iz izvora i krene domu svome.
Najavi se sa kapije, izgrdi ženu, sedne da ruča. Obriše brke, počeše obrve, obrok obavezno pohvali.

Nacepa drva, založi Smederevac, istušira se i legne sa dragom u krevet.

Izjutra, aj Jovo nanovo.

Spust liku koji ne zna sa ženama. Šarmantan i fin al' nema ono nešto. Hteo bi da se omrsi al' ne zna kako da postavi to pitanje.

Реченица која разбија илузије. Провалити некога да лаже или му отклонити заблуду и лажну наду да има неки вредан предмет или да је био на неком значајном предрканом месту.
Оно што се није догодило у реалности већ само чулом вида опажано на фотографијама.

Преживати живот, гацати около - наоколо гладног духа и празног трбуха у вечитом раскораку између жеља и реалности.

Није то до пара толико. Него душа мајушна а незасита, сујета у пекмен моду, само грца и лаје и лута и иште бесомучно, хир за хиром, а стање материјално не може то да изнесе, и онда се цевчи исти вопс цело вече и цревчи исти шугави карнекс цео век.

Форсира се преко погаче један неодржив ниво у ситна цревца, а од леба ни трага. Само да се сија, па макар и бара била.