1. Sinonim za nevažnog lika sa nebitnom funkcijom koga svi znaju, proslavljen u starom vicu iz primera. Ovekovečen štampanim majicama sa brkajlijom i parolom "Pera ložač za predsednika".

2. Neko ko agituje, troluje, hejtuje, laže, preuveličava ili na druge načine loži okolinu i potpaljuje raspravu.
Srpski izraz za trola, trol.

3. Lik iz iritantne skrivene kamere sa Pinka zadužen za montiranje klopki za žrtvu.

Спуштен задњи трап.

Горњи дио тренерке (по могућности дукс), везан око струка, који прикрива добар комад женског дупета увијеног у хеланке.

Dobio pičke.

Само кад је бесплатно.

Показивач интелектуалног и својског размишљања било ког живог бића.

Komentator sa RTS-a koji ima neugodnu naviku da balavi na lepo gradjene sportistkinje (pogotovo na svoju nesudjenu Juliju, Jelenu Isinbajevu). Ne pamtim kada je poslednji put bio trezan. Njegove prenose je pravo uzivanje pratiti, sto zbog lapsusa koje izvaljuje na minutnoj bazi, sto zbog cinjenice da covek ipak zna nesto o sportu koji prenosi, sto ga cini boljim komentatorom od dobrih 99% konkurencije.

Cena, u dinarima.

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

Bolje i pospani henddžob smorene žene nego da zornjak predrkaš nad šoljom.

Ситуација вађенка у 4 ујутру након комбиновања рубинштајна и "Мерака" на загревању код лика у шибици од гајбе и ђускања без пребијене паре у клубу где си добио педалу од ње у стилу Милице Милше.

Нешто најпријатније што ти падне на памет у ситне сате јер те испрао алкохол, а последња кинта је резервисана за црвени Бонд стотку на комад уз јутрарњу кафу. Злата вредна студентаријска фора јер још ако имаш пола паштете коју си тог јутра отворио за доручак, на коњу си. Ако немаш, јебига, грицкај окрајак или правац фрижидер и умачи у мајонез.

Једине две ствари, које када се отворе, смрде на мртве јариће, а приликом јела и нису тако лоше...

Ona jedna, kritična čaša alkohola posle koje nezadrživo padate u crnu rupu. Iskusniji u piću znaju da je prepoznaju, ali retko ko joj se odupre, jer je u ljudskoj prirodi želja da se sazna šta je sa druge strane.

Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.

Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.

I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.

Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.

Multifunkcionalni izaz. Može poslužiti kao opravdanje, kao odjeb, kao izvinjenje...
Pruža praktično neograničene mogućnosti, više čak i od jebiga. Stvoren za nas koje mrzi da se zamlaćujemo dugačkim razgovorima, pa tražimo najefektniji način za njihovo završavanje.

Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.

Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.

Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.

A tada, nastaje mrak.

Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.

Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.

Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.

Devičanstvo sačuvano isključivo na mestima krajnje neupotrebljivim za koitus (lakat, peta i sl.), dok se podesnija mesta redovno i dragovoljno rabe.

Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.

Psiholozi, antropolozi, astrolozi....vekovima pokušavaju da odgonetnu tajnu ovog sociološkog ab antiquo fenomena, starijeg od civilizacija. Šta je to što muškarca tera da se olakša tamo gde nije pisano, što mu daje to besmisleni, ali dragoceni užitak skrnavljenja zbunjenog lavaboa?

Da li koreni ove tajne leže u našem urođenom nagonu za avanturom i promenom? Mokrenje, kao i seks, je sirovi, urođeni životinjski poriv koji moramo ponavljati čitavog života - i mora nam dosaditi pre ili kasnije ako ne unesemo promenu. Ovaj instinkt iz muškarca izvlači neslućenu kreativnost, o čemu mogu da posvedoče obeščašćeni frižideri, ulazna vrata ili moja nova Timberland torbica. Ali šta je to što daje taj nedefinis..ljivi? šmek - BAŠ lavabou?

Zašto ćemo svi mi - hteli to da priznamo ili ne - posle opustošene dvolitarke na drugarevom placu, pored svih žbunova, komšijskih ulaznih vrata, zamrzivača, pa čak i mog psa Robija, izabrati da odemo u WC i klozetsku milju odšetamo u lavabo? Poslednja reč nauke se čeka.