Cipele koje se koriste za izuvanje iz patika.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.

Za nekoga ko s punom koncentracijom posmatra nešto.

Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.

Misteriozni lik poznat iz narodnih epova. Navodno nastanjen u svijetlom edenskom vrtu, južno od Krajine, zapadno od Vojvodine.
Prema legendi, ovaj delija, koji je učio i Marka kraljevića ali i Splintera iz nindži kornjača borilačkim vještinama, samo svojim nedostišnim mentalnim moćima, i vrhunskom koordinacijom ruka-oči uspeo da izvede nemoguće...

On mrzi mejnstrim, jer je mejnstrim. On mrzi alternativu, jer je i to nekakav strim. Pošto je većina muzike ukalupljena u struje slušalaca(koje takođe mrzi), on sluša poljski grandž i nepalski tehno. On ne gleda TV, jer je TV oružje komercijale. Ne izlazi često, jer mrzi okupljanja. Ne priča mnogo, jer ne bismo razumeli. On je ambiciozni individualac koga zanima samo usna harmonika i pećinsko slikarstvo. Ima planove i zna tačno šta hoće... Dobro, i da ne zna šta hoće, sigurno zna šta neće: trofaznu struju, crveno meso, bilo koje meso, začijenu hranu, filmove snimane posle Drugog svetskog rata, voće iz uvoza, devojku, šampon sa aminokiselinama, krofne, kućnog ljubimca (mejnstrim), odeću sa brendom, životinje, vanzemaljce, aromu ananasa, religiju, ateizam, gradski prevoz, horoskop, politiku, medije, sokove sa zaslađivačima, Komunističku partiju Nove Jugoslavije, sir... Živi u ubeđenju da je nekoga briga šta radi.

Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.

Voz za prošlost. Poslednji peron.

Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.

Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.

Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.

Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!

To je kada 11 glupaka nadglasa 10 akademika!

Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:

Човек коме је посао да самог себе остави без посла.

Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.

Situacija koja se dešava onda kada keva iz kuhinje uđe u sobu i zatraži da odigra koju partiju pasijansa, a ti ustaneš i odeš u kuhinju da rovariš po frižideru.

Onaj koji u kafani podiže noge dok konobarica briše pod.

Glavni grad BiH, deli se na Istocno i Bliskoistocno

U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.

Мистериозна бојица која се налазила у сваком паковању, а за коју ни дан-данас није утврђено чему служи.

NAJuniverzalnija krema ikada, kod nas i kod njih.

od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva
od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi
od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca
od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom
od 801. do 999. strane : opis kosidbe
1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.