Miloje, ovaj jokšir ni abera da pusti. Neskvik, lebgajebo!

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.

Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere.
Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?

SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.

Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?

DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.

Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?

ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.

Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?

VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.

Policajka: u stvarnom životu - mrzovoljna devojka u plavoj uniformi, koja na bilo kakav pokušaj flerta sa tvoje strane, vadi pendrek i privodi te u stanicu; u pornićima - seksi crnka u uniformi sa bujnim dekolteom i minićem i crnim naočarima za sunce. Žvaće žvaku sa otvorenim ustima i vrti pendrek, zagonetno se smeškajući. Kao i njene koleginice iz stvarnog života, na svaki tvoj pokušaj flerta, reaguje vađenjem pendreka i privođenjem...s tom razlikom što umesto svog vadi tvoj pendrek i ne privodi te u stanicu policije, već na zadnje sedište službenog auta.

Čistač bazena: u stvarnom životu - mrzovoljni debeli čikica koji pati od povišenog krvnog pritiska i hroničnog trovanja hlorom; u pornićima - mladić od 25-30 godina, nabildovan, preplanuo, sa alatkom od dvateset i kusur santima, koju naročito obožavaju starije bogate gospođe, mada ni drugima ne ostaje dužan.

Profesorka: u stvarnom životu - totalno neprivlačna žena poznih godina, koja "voli seks i rado ga se seća"; u porniću - ekstremno seksi plavuša od 30-40 godina, koja ne stupa u seksualni odnos samo sa onim učenicima koji od nje to ne zatraže.

Doktor: u stvarnom životu - čovek srednjih godina, izmoren dugogodišnjim studiranjem i stresnim poslom, inače, iz istih razloga, veoma skromnog seksualnog iskustva; u pornićima - strahovit jebač, smrt za medicinske sestre, mlade mame i studentkinje medicine.

Štreberka: u stvarnom životu - neprilagođena, prekomernim učenjem ubijena devojka, krajnje skromne seksualne biografije, a ima one štreberske naočare sa crnim okvirom, koje čine da izgleda još manje privlačna nego što realno jeste; u pornićima - seksi klinkica od osamnaest leta, ima dva repa sa strane, lizalicu, belu košulju i kariranu suknjicu, duge prugaste čarape i iste one štreberske naočare sa crnim okvirom, koje , međutim, sada samo dodatno doprinose njenoj jebozovnosti.

Sekretarica: u stvarnom životu - starija žena, koja se ističe svojom ljubaznošću i pozamašnom kilažom; u pornićima - raspomamljena rasna plavuša, koja se nesebično daje svome nadređenom, ali ništa manje i kolegama, koleginicama i, naravno, strankama.

Primera ima još mnogo, ali sumnjam da ste i ovo pročitali, tako da...

Kviz za degene
Voditeljka: Halo, imamo li nekog na vezi?
Gledalac: Halo? Jovan iz Kragujevca
Voditeljka: Znate li možda našu tajanstvenu reč?
Gledalac: Da nije možda kurac? Ko je u vašem kvizu nešto osvojio? Što zajebavate narod i navlačite, pička vam mat.. (prekida se veza)
Voditeljka: Hehe, imamo neke smetnje, veza se prekinula...imamo li nekog drugog na vezi?
Gledalac, nakon spuštanja slušalice: E nek' sam im rekao. Sad će valjda i ljudi da shvate da ne treba više da zovu i da bacaju pare.
____________________
Milan Tarot - uživo uključenja
Milan: Alooo, car sa vama
Gledateljka: Što lažete narod? Dokle ćete više da... (prekida se veza)
Milan: Ooo, opet neka iz linije za pametne. Moraće ponovo da pozove.
Milan u sebi: ko je jebe, meni 300 kinti više od njenog poziva. Još pet-šest takvih noćas i bog da me vidi
Gledateljka u sebi, nakon razgovora: Hahaha, eto sad on sigurno puca od muke. Mora da će prestati da zajebava ljude tako, nemoguće da će ostati ravnodušan nakon mog poziva.
(Mesec dana kasnije, kad joj stigne telefonski račun padne u nesvest. A Milan&co i dalje žare i pale po televiziji.)
________________________

Lik 1: E, brate, znaš šta sam juče uradio? Sere mi se više od onih reklama za astrologe i pozovem ja jedan od onih brojeva i najebem im se mile majke što lažu ljude okolo i zgrću pare, znaš šta sam im sve rekao, ispsov'o sam im i seme i pleme, bar deset minuta sam im jebo sve po spisku, dok se veza sama nije prekinula.
Lik 2: E, nek' si im rekao, sigurno će odmah da prestanu sad kad si im ti očitao. Vredelo je za 150 dinara uključenje, plus 200 dinara pola minuta plus PDV. Kol'ko reče da si pričao?
Lik 1: ... (beztekstualna faca)
___________________
http://www.youtube.com/watch?v=e5GnrGfgwzI

Narod koji je hteo da zove kviz/astrologa/nekog trećeg prevaranta: U jeeee, to je prevara? Nemoguće! Jovice iz Kragujevca i ostali koji ste nam rekli - živi bili i svaka vam dala!

на једном тренингу...
-Вид' коња, па ти мене ништа не слушаш. Не шутирају се тако слободњаци. Лепо, овако, из кецеље, као што је то ономад радио Радивој Кораћ. Какав је то играч био(замишљено)... Еј, вид' њега, је л' сам ти сто пута рекао да не утрчаваш на терен кад тата држи тренинг! Ћеро, остављај ту метлу! (вичући)Ало бре жено, опет си стављала лук! Осети се до слободњака! Знаш да сам алергичан!...(наставља са тренингом)... Где сам оно стао? А да, Радивој Кораћ... Играчина...

*U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.*

Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.

*Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.*

Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.

*Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.*

Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.

*Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare...*

Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan...

*David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.*

A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.

*Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.*

Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.

*Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit).*

Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.

-Aj uslikaj me.
....KLIK....
-Da vidim...šta je ovo, sunce ti jebem? Pa ispao sam kao zaštićeni svedok!
-Jebiga, malo memorije, pa sam prebacio na slabiju rezoluciju.
-Slabiju rezoluciju?! Pa s’ ovom slikom mogu ladno u Hagu da svedočim! Užasno!
-Ne seri, Nevene Boškoviću...