Ja peko
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!
Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!
Momak koji je bio siromašan, pa se na kraju žešće obogatio
Легендарни лик који постоји од почетка људске цивилизације. Део наших живота већ хиљадама година. Испрва се појавио у усменом облику (приче), да би се потом преселио у писану варијанту (писане бајке), на крају је процес своје еволуције довршио у анимираној, филмској, ТВ и интернет варијанти.
Он има једну функцију - да нас убеди да се све на свету може, само ако се довољно жели и, наравно ако си гуд гај.
Најчешће се ради у најмлађем сину кога су матори ћале и старији буразери зајебавали док је он сањарио о бољем животу. Побег'о је од родне гајбе, маторца, силеџијске браће и мрске немаштине и отиснуо се у бели свет. Тамо га је такође сачекало жешће срање, сви су му подметали ногу, малтретирали га, зајебавали да је геј али он је, баш упркос свему, захваљујући урођеној доброти, упорности и бистрини ипак на крају успео. Обогатио се (сам начин је тешка смарачина и заузима око 75% сторије).
...наравно, успут је одвојио најлепшу рибу у причи - принцезу/ћерку нафтног магната/манекенку са породичним иметком којој је цео живот пун курац истих ликова као њему самом и која је све време одбијала најбоље партије чекајући баш ЊЕГА. Срећни ко мали пси, венчали су се и упражњавали све видове сексуалних активности, за све оне дуге дане загоревања.
Zvaću tvoju sekretaricu
On je brate zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima. Baron pre svega.
Uvek je u žurbi. Rokovnik mu je pun. Još dva komada, sa sve ispisanim koricama i marginama, je ostavio kod kuće. Teže je doći do njega nego do glavnog slobodnog zidara u pauzi između vladanja svetom i nameštanjem teniskih fjučersa. Pre će te Raizinger častiti pivdžanom za osvojeno prvo mesto na takmičenju za mister univerzuma, nego prezauzeti ortak.
On ne spava. Stalno zuji, juri. Klinkice, matorke, časovi solfeđa i novinarstva. Teretana, bleja, teretana, cepanje drva sa ćaletom, komšijom, bratom od ćerke kevine kolegince. Moguće ga je uhvatiti na kafu, kao i skinuti Švarcijevoj ćerki nevinost pre braka. Jedino što ostaje je da mu, posle spiska obaveza, dužeg od novogodišnjih želja dece iz Afrike, kažeš da ćeš kontaktirati njegovu sekretaricu.
- De si bratić, 100 godina!
- Matori, žurim!
- Aj bre na kafu. Nismo se videli bre dugo. Malo da se ispričamo. Pola čuke.
- Ma nema šanse. Moram tekti da odnesem lek. Posle idem do grada nešto da završim, pa do neke klinke da joj sredim dvorište. Ako me razumeš. Moram ćaletu da pomognem da utovari ugalj, i zaovi da skine čarape. Moram dedi tabane da izmasiram i babu da odvedem na pedikir, manikir i u solarijum. A onda tek...
- Brate... Razumeo sam. Zvaću tvoju sekretaricu da vidi može li me ubaciti u tvoj tefter, negde između taslačenja gospođe Božen i porođaja krave tvog rođaka sa Homolja!
Šah
Personifikacija bračnog stanja. U braku, baš kao i na šahovskoj tabli, sve je crno na belo.
Kraljica predstavlja omnipotentnu figuru (ne može imati ulogu konja, ali kobile...) te je noseći stub celokupne partije. Njenim gubitkom izgledi za uspešnu partiju se smanjuju, ali igra mora da se nastavi.
Kralj, sa druge strane, ladi jaja. Tokom partije se nerado pomera, eventualno u krajnjoj nuždi izvrši rokadu, samo da bi dospeo u situaciju da se još ređe pomera. Ipak, od njegove sigurnosti i blagostanja direktno zavisi krajnji ishod partije.
On je, jebiga, kralj.
Žena: Alo bre mrcino, pomeri to dupe, ja crkoh! Od jutros idem na sve strane, trčim gore, trčim dole, a ti samo ločeš i gledaš televizor!
(Muž je bez reči gađa kreditnom karticom, a ona dijagonalno odlazi u šoping)
Podloga
Храна којом је пожељно да се добро накркаш да би се квалитетно разнитовао/ла (напио/ла). То треба да буде:
- предјело: качкаваљ, руска салата, кувана јаја, сир, чајна, слана говеђа (или нека друга) пршута
- чорбица било ког типа
- сарма, пуњена паприка
- печење: јареће, јагњеће, прасеће (најбоља комбинација је прагње)
Принцип подлоге се често примењује на рођенданима, веридбама, свадбама, црвенословним прославама...
Život preko grane
А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:
Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.
Данас си опет обукао кошуљу за посао, користио исти јавни превоз, купио дужи еспресо за понети, стигао на посао и отвориo вести из Отаџбине. Одсутно си погледао према небу и препознао авио-превозника који вози у завичај. Усресређујеш се на посао.
А земаљски дани теку...
Kulturiška
Izraz koji na "kultivizacionoj skali" predstavlja aritmetičku sredinu Rakijade u Pranjanima i Novogodišnjeg bečkog koncerta (da, ono što jedva čekaš da se završi pa da počne skakaonica u Garmišu). Dakle, nešto što ostavlja jako dobar utisak na sva čula, nije poseljačeno, a opet nije ni uštogljejno ko vrhovni sudija Haškog tribunala. Kulturna medijana, ukratko rečeno.
- Kad mi je keva rekla da treba da idemo u zapizdinu kod Despotovca, na svadbu neke sestre koja je devetnesto koleno, dobro mi nije bilo. Mislim se u sebi, koji ću kurac tamo. Al ajde. Pomirim se sa sudbinom i krenem očekujući polivanje jeftinim špricerom, guranje evrića pevaljki u vime, tuču mladenaca i slične običaje, kad ono međutim. Lokal totalno avangardan, plitki tanjiri u dubokim, saksije sa rupom umesto čaša, švedski sto koji se rotira u sfernim koordinatama, a u ćošku DJ remiskuje Moravac. One klinke što kite svatove, kače buksne za revere i uzimaju 100 dindži. Kulturiška, majke mi. Jedva čekam da se i mlađa šveca uda, pa da idem opet.
-----------------------------------
- Priznajem da sam imala predrasude. Ipak je on fudbaler, a ja širim noge da smestim violončelo na Kolarcu. Al nemaš pojma koliko me prijatno iznenadio. Očekujem nekog mamlaza u trenerci, sa tarzankom na glavi, kad ono dolazi tip u fazonu voditelja jutarnjeg programa na b92. Znači, bradica od 2 dana, džemper, ispod viri kragnica od šulje, neke krem pantalone i kanađanke iz ofis šuza. I ne samo to, dečko čita, odma' sam ovlažila na Preverove stihove. Jebote, da mi levi bek recituje Barbaru, zamisli. Ništa, primim se ja ko nikad, odemo kod njega gajbi i odvalim ga od pičke. A on fin maksimalno, čak me i pitao gde da mi svrši. Al bila sam malo zločesta, nisam mu odma dala facijalni kamšat, već samo sise da mi isprska. Mica jedna, posle me detaljno obrisao svršavačkim peškirom i skuvao fuka.
- Kulturiška, nema šta.
Gif
Monoton život ili radnja. Štaviše toliko monoton i milionima puta ponavljan da osoba koja je upala u ovaj vrtlog bespuća dobija suicidalne misli svaki dan. Ali uvek ima "nešto" što tera mučenika da se bori svaki dan, nešto što tera Sizifa da gura kamen do vrha, iako zna da će pasti.
-E Đole, hoćeš sa nama u kafanu večeras? Okuplja se cela ekipa.
-Ne mogu.
-Pritegla lanac ona tvoja, a?
-Ne, ostavila me. A odlaskom u kafanu ću prekinuti sveto trojstvo mala nevesta-sulejman-bravo šou. Tako da ne, nikako.
-Kol'ko si ti ustvari puko jebote... Šta osta od onakvog čoveka.
Omaja (povratak)
Po legendi, reklo bi se, neko nezgodno, vražje biće, bezoblično, nepojmljivo... Katkad u obliku žene, nekad mačke, psa, nekada sa kozjim nogama ili zubima Save iz Zarožja. Generalno, uvek zajebano i voljno da omađija, te gurne u jendek ili ne daj bože krivu jarugu. Za čuti i prekrstiti se, te reći*: ''Tam bilo, tam ostalo!''*, šeretski odmahnuti ili se podrugljivo seljacima nasmejati... *:Hehe, seljaci!:*
Ali eto, moram odmah da rečem, *Omaja* nije kuče, ni Čubaka, ni Jeti... ni koza (dobro, možda jeste u nekoj Albano varijanti) već je ok riba, mislim žena, ne sirena... Možda, eto samo malkice luda u glavu. Ali ko nije? I jako joj je zort i dosadno, jbg, besmrtnost i te cimke su je ponele, muka, oće i ona kao sav normalan svet... i da potegne i da zapali a i da se... A realno nije uopšte nagrđena. Nego da ne tupim. Ajmo mi nazad na sam početak...
WARNING: Primer nije neophodan.
***... Jun, 1998-a godina, atar sela Koraćevca, koji dan posle Mijatove prečke...***
- Kude ćeš sag sam, viš li kakva je magla, sedi si ovdeka, lepo će si prespiješ, pa jutre doma kad svane.
- Baba ne brini ništa, ja sam veliki, na jesen ću u treći razred. A i tek je prvi mrak, ti si u mojim godinama pred čoporom vukova izmicala. Nemoj sad tako meni... Odoh ja, časkom ću do kuće.
- Dobro sine, ako si tako rešio, al' požuri si lečka i paz' dole na ''Bajkinu dolinu''!
- Što da pazim?
- Ma ništa, mislim si sve, strmo je, ljizgavo! Ovej kiše na oblak, najgore... samo razbačkaju. Aj uzdravlje! (Deco, deco, nikad miran san od vas!)
...
- Dobro veče teto! Ne, hvala! Pa ne mogu ja to teto, mali sam. A ko ste vi, nisam vas viđao... ***NeeeEEEE!!!***
...
***... leto 2011-ta, valjda...***
- Deda, još po jednu pa da bežim.
- Gde da bežiš? Da završimo ovu kilajku, pa možeš onda. E kad si ti meni sine danas pokosio Padinu. E junačino moja!
- Nestale mi deda cigare, nije drugo. Aj vidi da l' ti ostala možda neka u onom svečanom kaputu što ga furaš na zadušnice.
- Da poglednem... Nema, al eve ovo, burazer tvoj ostavio neki ljuti duvan prošlog puta i neke čudne papiriće za motanje.
*(znam da je nerealno al' već nekako stvaram sliku one babe iz ''Rana'' i blagosiljam ovu starinu)*
- Fala deda! *(nažalost samo buđava krdža s buvljaka, puna lijanica, na krajevima baš pozelenila)*
- Smotaj i meni jednu i nalij! I gledaj da umanjiš taj duvan! Znam... i ja sam krenuo na tvojim godinama, ali...
- Dobro je deda!
...
- E pa idem ja... Vidimo se!
**Letnja, vedra noć, mesečina... milina za leći u travu i ostati tu. Nego eto, rešio ja, šta ću u planini, kosio celog dana, pa aj kući, sutra praznik neki, ne radi se, taman da prođem po čaršiji. Krenuh kući, sa mnom keruša Una, vučem neko vojničko ranče, unutra mi ostali brus i nakovanj, te pljoska s rakijom, maltene puna. Kod nas ti je običaj da se posle večere rakija više ne poteže, al meni i to sad godi, dug put, pa neću valjda do doma suva grla... Polako, polako, spuštam se, katkad potegnem iz one pljoske, i konstantno se gušim s onom ljutom krdžom. **
***U jednom trenutku, kao da čujem koračanje pored sebe... s leve, gornje strane te kozje putanjice. Zastanem, osluškujem, ništa. Pa jebem mu mater, nije valjda da me uvek ovako na prepad sustiže piće uz put! Nastavim da hodam, ali opet čujem koračanje... keruša Una se uznemirila, al' mesto da se da u gonjenje, što uvek i čini, počela da cvili i da mi se pripija uz cevanice. Krenu neka čudna jeza da me hvata, nije da umišljam. Pred očima mi se vraća jedna slika iz detinjsva, opet ona, devojka što je onda videh a ostali me kad im rekoh, ubediše da je umislih, tad nisam bio lud još uvek, jbg... al' ajde, verujmo bar formalno starijima. Imam perorez u džepu, polako otvorih oštricu, tu mi i upaljač... prolaze mi raznorazne priče iz filmova, stripova, dedini prepričani doživljaji sa drekavcima, stričev lov na reinkarnisanog šakala... :Polako bre čoveče, koj ti je?:
Nisam neki vernik, al' se prekrstih za svaki slučaj i potegoh opet iz one pljoske. Hodam tako i dalje, pored mene, cenim... neka utvara takođe korača, premišljam, gledam a ne vidim, mašem onim perorezom ne bih li potkačio kakvo monstruozno biće te proburazio, a ono ništa. Frka mi, ne purnjam odavno, zašto sad ove priče, nisam se valjda tolko odneo? Što je najgore, i pas se nečega boji.
Približavam se mističnoj ''Bajkinoj dolini'', pored nje postavljena klupica, godinama ta hrastova sklepotina odoleva zubu vremena i nađe se putniku namerniku da sedne i odmori bar malo u ovoj guduri.***
**:U jebem ti! Na njoj sedi neko. Neko ko je kapuljaču navukao. Nije valjda kosač? Mamu mu jebem, liči na njega, da ja navrnem ljutu još jednom, pa kud puklo, možda je poslednja. Stegoh u desnoj upaljač, tako mi stisak pesnaje žešći, u levoj otvoren perorez. Idem, pa šta bude.**
- Zdravo mali, opet se srećemo!
*(čuo sam jednom legendu u selu, da kad vidiš kakvu neman ili bar vuka, gubiš glas, te ne možeš da vičeš. E pa demantujem, nije tačno... odgovoriš ali deluješ kao da si se usro u gaće, pa dobro skoro da je tako bilo, nebitno sad)*
- Z z zdravo! *(Izgovorih junački, a keruša se dade u beg ko đavola da vide. Pas najbolji prijatelj, a? Aj neka mi neko opet pomene ovu floskulu, da ga odma u nozdrve spučim)*
- Imaš li vatre putniče?
- N naravno...
- Porasto si!
- Jesam... Čekaj, čekaj, je l' ovo sve stvarno? Je l' sam ja sad umro ili šta? Ti si smrt? Ko si ti?
- Ne budali... /Da l' sam mrtav?/ hehe. Ovo me još niko nije pitao, mislim niko živ, hehe. Nego daj tu pljosku!
- Kako znaš da je imam? Čekaj... Pa ti si Omaja iz doline, ti si me jurila kao klinca onomad, ti si ona što je Bajku survala u provaliju, ti si Liku čekićem udarila u rame???
- **Dobra... Uuuu, domaća...** Ne seri bre! Nikog ja nisam ubila, Bajka je sam pao pijan, a Liku je crno dete potkačilo, ja s tim nemam ništa... To što si ti bežao je već tvoja sramota i onda sam samo malo htela vatre... i živosti! Vi seljaci ste me nazvali Omajom!
- ***Znači, sad nećeš da mi sisaš krv, da dođe jato vampira, da me jebete kako već znate, pa da me sutra egzorciraju?
- Hahaha, primitivni ste bili, primitivni ostali, ja sam samo jedna izgubljena duša, kao i ti... Doduše, sad tebi u tom stanju i ne vredi objašnjavati, pođimo kod mene!***
- Gde?
- Videćeš. Veruj mi, veruj bar jednom u životu... bar ono, mislim, opusti se!
*(kolko puta sam ovo čuo, ko mi sve ne reče, ćale, keva, riba, ortak, zubar... Ma idem, ionako su mi otupela čula a i razum... bole me brige, iskreno nisam ni znao da je Omaja ovako ljubazna...)*
- Izvoli!
- Sunce ti poljubim, odakle ova pećina ovde? Pa hiljadu puta prođoh, ne videh ovaj ulaz?
- Dobro, aj sad... Sunce baš i ne moraš da pominješ! A, jesi ti debil decxko? Pa ulaz je morao biti sakriven. Šta? Je l' treba da bude na čistini, pa da me po šesti put spalite, kao onaj tvoj askurđel Miloje s pajtašima 1700 i neke?
- Nisam tako mislio, izvini!
A ovde sad ovo, sve za divno čudo... čisto, pod konac, poređano po kamenim zdelama i policama. Videh na niski nasušene komadiće nekih pečuraka *(volim pečurke od malena i rado ih prikupljam, čak mislim i da ih poznajem, malo se osokolih, htedoh i sada pametan da budem u ovom možda poslednjem času).*
- Sušiš, a, Boletus edulis, volim ih i ja?
- Ma jok, Amanita muskaria et panterina, hranljivije su a i slikovitije... ako me razumeš, hehe.
- A šta ti je ovo?
- E to je već prah vrganja, ali ne edulis već satanas vrste... Imam i vina, a od crvenih gloginja i...
- Što bi se reklo, imaš sve, svaka čast. Još samo krilo slepog miša i taman, hehehe?
- Postao si i duhovit, a paz' ovo gore!
*(Jebo me sunce, masa slepih miševa sisa okačenu svinjsku glavu... Da se ne ponavljam, odnešen sam ko Živan, al' opet me stra. Čujem oko ulaza Una laje ponovo. Dobro je, mater ti pasju, što malopre pobeže. Valjda će se razdanjuje uskoro. Ipak ovo nisu čista posla, moram nekako da zapalim)*
- Da pustimo po jednu crticu praha ludare?
- Da pustimo! *(Nemam kud, da je ispoštujem pa da nekako zapalim, neće valjda da traži i da je opalim? Gde sad ovako utronjan.)*
- Čula sam te majmune! A mislila sam da si dostojan, još kad te kao klinca ugledah!
- Ne, nisam ništa loše... Ja...
- Ajde, gubi!
- Pa ti možeš da čitaš misli?
- ODLAZI!!! (zadrhtaše svodovi)
Pisano za takmičenje ''Fantastična bića''
K'o da drži konferenciju za štampu
Konstatacija za osobu koja priča telefonom ko navijena bez prethodnog predstavljanja.
-Alo Jovice, evo sad sam se probudila, spremam doručak za decu, kako si bio dobar sinoć bre čoveče, još me boli karlica. Aj večeras kad dodješ s posla da ponovimo, obući ću ono crno erotsko rublje što ti voliš i uspavaću decu ranije.
-Gospodjo pogrešili ste broj, ja nisam oženjen i nisam Jovica!
-tu,tu,tu,tu...
Kako ćeš se sutra boriti s vukovima ako se danas igraš sa štencima?
Lako ti je boskovati u velter kategoriji kad imaš 90 kila. Uđi u ring sa nekim malo jačim pa da vidimo kad će te izneti. Prodaješ biciklicu u Bambi super ligi k'o šećernu vunu na vašarni dan. Odeš u Evropu i nakon dve godine grejanja klupe shvatiš da se ono što si ti igrao ne može zvati fudbal. Uzimaš 50% marže u svojoj radnji i zabole te što njih 10 uđe u nju danas. Svejedno imaš zarade. Sutra se otvori novi supermarket, a ti tražiš crveni marker i karton da napišeš apsolutna rasprodaja i odlaziš do komše Pere jer si čuo da mu treba novi radnik na mešalici.
- Kako je tvoj brat prošao na međuopštinskom iz matematike?
- Kako? Bolje da nije ni išao. Da je bilo negativnih poene otiš'o bi do apsolutne nule.
- Zar nije bio prvi ovde na opštinskom?
- Jeste jeste! Kad mu je jedina konkurencija bio onaj stočar Marko. Da mu se taj dan nije telila krava, došao bi i odvalio mog burazera.
U cvatu
Период у животу једне жене. Не могу ти баш тачно рећи када почиње, кад се завршава и колико траје. Али се да препознати.
Видео си је, прошао поред ње. Не, ниси се окренуо и звизнуо, али си у тренутку заборавио куда идеш, шта радиш, зашто постојиш...
Њена физичка лепота овде није примарна. Та жена једноставно цвета у пуном јеку и свесна је тога. Има сигуран ход и самопоуздања на зајам. Не говори много, али каже пуно. Зна шта желиш, чак и када ти не знаш шта осећаш.
А можда си је познавао док је још била крхки младар у џунгли трновитих ружа или касније, када је као тек расцветали пупољак стидљиво промаљала своју потенцијалну савршеност. Или си је пак, поседовао када је већ била прецветала, узалудно прскајући усахло стабло, док лати неумитно опадају, једна по једна. Можда је можеш препознати и као сасушено пољско цвеће без мириса, загаситих боја, али са титрајем у очима, као далеки светионик бљештавила којим је некада сјајила.
Али ако си је убрао у цвату, док је несебично ширила бехар око себе, ако си био изабрани срећник коме је узвратила емоције, баш тада, док је цветала... Па честитам, човече! Ти ме разумеш.
Деси се једном у животу.
Чешће си ни не деси.
Pojavilo se nešto!
Uvodna rečenica kojom vas ukućani pripremaju da vam saopšte da su vam pokvarili kompjuter, televizor, mobilni telefon ili bilo koji drugi elektronski uređaj i da možete da se oprostite od podataka koje ste tu imali.
- Kevo, zašto ne mogu da upalim komp? Šta si sjebala?
- Nisam ja ništa! Nisam mu ni prilazila!
- Lažeš! Zaboravila si pikslu u mojoj sobi. Ispričaj mi u detalje šta si napravila pa da popravljam! I budi brza, uvenuće mi avokado na farmi!
- Nisam ja ništa napravila, ne znam što ti ne radi.
- Jesi išla na net da gledaš horoskop pa pokupila neki virus?
- Ma nisam bila na netu! Samo sam otvarala onaj Solitaire pasijans.
- I od pasijansa je crk'o komp?
- Ja sam ga otvarala kao i uvek što radim a onda mi se pojavilo nešto na ekranu.
- Šta nešto?
- Pa ne znam, nešto sivo, neko obaveštenje.
- Jesi ga pročitala?
- Šta da čitam kad ne znam engleski? Ja sam samo kliknula X da to ugasim i onda je nešto počelo da krči i požuteo je ekran. Onda sam ga iščupala iz struje dok ti ne dođeš i eto ... sad neće. Nisam ja ništa kriva!
Pohotan pogled
To je ženski pogled koji pijani muškarac doživljava kao poziv za seks.
Muškarac ne zna da ga objasni, ali zna kad ga vidi. Onda kad ga vidi on je ubeđen da je to taj pogled i nijedan drugi. Onda kad je ubeđen on stupa u akciju, i svako odbijanje sa ženske strane može da se završi poprilično uvredljivo (za vlasnicu "pohotnog" pogleda).
"Vidi onu malu kako me gleda pohotno! Kurac joj iz očiju viri!"
Sad i zareze stavlja u porukama
Krajnji nivo preobražaja švalera-jebača , kada nadje ribu koja mu stavi muda u ladicu.
( poruka prije ribe)
" Kumara sad sam sa fudbala dobili smo nisam se jos istuširo kad završim zovem te da idemo na kafu ona mala mi se javila ali još ništa nije ozbiljno mada nadam se najboljem umro sam kako sam se umorio."
Ja: ŠKK ?!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
(poruka u toku ribe)
"Moj kume, šta mi se ovo dešava? Osjećam se laganim, kao perce kojeg miluje proljećni povjetarac, u maju . Konačno! Ova mala je savršena. Da vidiš samo kakve izraze koristi. Naučila me da rezonujem i da kanališem svoju energiju, uprkos Jabukama zla, koje me vrebaju sa svakog ćoška."
Ja: ŠKK ?!!
Inače?
Izuzetno neinventivno pitanje koje se da postaviti kada ponestane drugih pitanja ili pak tema za razgovor. Najfrekventnije je onda kada se dogodi neplanirani susret sa drugom iz vrtića ili iz osnovne škole koga nismo videli desetak godina i koga u nekoliko navrata bezuspešno pokušavamo da pitamo šta ima novo. Ide u kombinaciji sa izrazima "sto godina", "sto maraka" i u novijoj varijaciji "sto evra". Najneprimereniji odgovor na ovo "nespretno" pitanje koji se ponekad izmakne, a pretenduje da bude duhovit, jeste: "skače mače na kolače".
"Mihajlo! Je l' si to ti? Jedva sam te prepoznala! Gde si bre! Sto godina! Šta radis bre? Šta ima?"
"Evo ništa, tako nekako svakako... Kod tebe?"
"Pa ono, šta da ti kažem, ništa specijalno. Inače?"
"Ih sad, odakle da počnem. Kako si ti?"
"Super sam! Jebote koliko se ne videsmo! Ima vec 7-8 godina, je l' tako?"
"Ma i više bre! Idi. Kako vreme leti! Inače?"
"Skače mače na kolače. (smeh)"
...
Veza
Misteriozni lik, bogotac. Čovek koji sve poznaje, svima pomaže, a nikome ništa ne traži. Domaća verzija Deda Mraza, koji ne pravi razliku između dobrih i loših. Jedini koga svi Srbi vole.
- Kako si bre došao do mesta zamenika ministra za ekologiju sa srednjom cvećarskom?!
- Ma znaš, preko Veze.