Vrhunska ruska atletičarka, poznata i po tome što motku kojom skače gura u rektum i vaginalni otvor radi seksualnog užitka.

Тихи - Догурао далеко. Добио једну од првих вила на Сењаку и Вилис џип. И дотадашњу газдарицу виле приде. У кожном мантилу се шетао по Београду, био страх и трепет за све домаће издајнике. Догурао би још даље, да четре'седме није стао на погрешну страну. И поред наваљивања осталих другова, није хтео да се покаје. То га је коштало виле, џипа, кожног мантила, газдарице, слободе, а на крају и живота.

Прле - Огребао се за чин поручника, али даље од тога није отишао, јер су га сви схватали неозбиљно. Када су се делиле виле и функције у државним предузећима, некако га се нико није сетио. Говоре на партијским састанцима није држао, јер га то није интересовало. Преко ратног друга из општине средио да добије добру пензију. Дочекао старост. Децу запослио по државним органима док су му ортаци још радили тамо. Плакао кад Тито умро. Он умро '82.

Јоца - Свашта су му нудили, ништа га није интересовало. Задовољио се тиме да има неограничену црту у партијском бифеу. На састанке партије није долазио редовно, а кад је долазио, онда је био пијан и држао Кастро говоре, али су сви они шиљокурани морали да седе и да га слушају, јер је имао неограничено уважавање. Када је видео шта се догодило са Тихим, почео је ненормално да пије. Тако је и завршио. Четрес'осме су га нашли у стану мртвог, са флашом поред њега.

Мрки - Постао друг. Увек на правој страни, увек на линији партије. Прстом је показивао куће, жене, фирме, позиције, и све је било његово. Децу је школовао у Лондону. Потписао налог да Тихог отерају на Голи, после чега нико из старе екипе није хтео ни да му се јави на улици, што га није превише ни потресло, јер се одавно и није јављао никоме од њих, да му не би нешто тражили. Био у КП, па у СПС, па, после слома Стамболићевог крила, био један од идеолога демократије у Србији. Умро 1993. године.

Марија - на опште згражавање, удала се за Мрког и постала другарица. Почела је да пије када је Мрки почео да се пење у партијској хијерархији и да је вара на сваком кораку, али се није разводила. Причало се о швалерисању са Прлетом, али никада јавно, јер је било опасно. Умрла 1978.

Кригер - погинуо у серији

Lik sa krajnje nihilističkim pogledom na svet. Čovek koji je dotakao dno Marijanskog rova, pa mu je mrsko ili nije u mogućnosti podići se ponovo. Može se koristiti i za baksuza epskih razmera koji bi, da se organizuje neki pornić, bio pozvan da bude statista.

Ono kako moja baba naziva kurac, kad priča sa svojim prijateljicama.

aj da ih ne zaboravimo

Muškarac prirodno rumenih obraza, nastalih šibanjem vetra, visokokalorične hrane ( na koju se navikne još u prvim godinama života) i ostalih uzročnika punokrvnosti. Gotovo redovno Rus, Nemac u sandalama sa čarapama, ponegde se još može naći i u Srbiji, puca od zdravlja.

Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.

Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.

У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.

Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.

Ova opšte poznata psovka nastala je dolaskom Slovena na ove prostore. U to vreme na tadašnjem Balkanu živeli su Kelti, čiji je danas ovo nacionalni duvački istrument. Tada Sloveni nisu bili preterano radni ljudi, već su više voleli da pljačkaju susedno Vizantijsko carstvo. Kako legenda kaže, ubrzo su se spojili sa Keltima i zajedno sa njima počeli da napadaju i otimaju dragocenosti iz Vizantijskog carstva. U jednom od tih pohoda, Kelti i Sloveni su uspeli da opljačkaju celo jedno selo. Pošto su se namirili sa potrepštinama, odlučili su da u svom logoru organizuju zabavu. Pored hrane, pića i lepih žena, jedino od istrumenata što su imali za zabavu, bile su gajde. Posle nekoliko sati jela i pića ali i slušanje muzike iz ovog istrumenta, jedan Sloven se ustade sav izritiran, natrti se i prdne u prisustvu dva plemena. Na trenutak, svi pogledi bili su upereni ka njemu. A on se nasmeje i obrati se prisutnima: “Eto mali vidiš, ja bolje pevam na dupe nego ti na usta, jebemu gajde!” Svi prisutni počeše da se smeju a ova psovka postade primenjiva među Slovenima u situacijama kada neko nešto zajebe ili radi pogrešno.

Kiša koja pljusne minut pre kraja radnog vremena, kao da zna kad se završava radno vreme kancelarijskih pacova i koja kao da želi da im upropasti ostatak dana.

Onaj koji je toliko pun keša da ne mora da liže poklopac od Eurokrema.

Seljak kupio novog Audija.

Najviši čin u srpskoj vojsci.

Крај.
Качиш последње сјеме о клин.
Сада можеш да му навучеш вунену капицу и да га спакујеш у гаће слободно.
Што си јебао, јебао си, нема више...
Можеш да пишеш књигу о подвизима, али само ће те сјећати како је било некад кад ниси морао да га молиш да устане и да обавља свој посао.
Идеш у пензију и свакодневица бива твој коментар ''А ја могах...'' кад прође нека тета.

Električar na krovu koji proverava da li su žice koje idu od krova do bandere u redu.

Veliki novinski naslov o strancu koji hvali Srbiju.

Veoma jadna pojava koja je gotovo svakodnevna i svakom iole normalnom čitaocu, novina sa tim naslovom može da ogadi kafu ili doručak. Najviše forsirano od strane besplatnih novina 24 časa, koje tu vest često prenose i kao glavnu vest dana.

Naime, ne bi bilo toliko jadno da našu zemlju pohvali neko ko je stvarno bitan u bilo kom segmentu života u zapadnim zemljama, pa onda i da se pohvališ s vremena na vreme, nego ti ljudi čije oni hvaljenje naše zemlje prenose potpuno su nebitni tamo, a opet samim tim što ih ovde izdižemo na naslovne strane, mi ispadamo smešni, a on mora da u svojim očima onda deluje bitan, jer eto, stiglo nam čudo iz Amerike, pa malo hvali domorodce.

Čak ponekad dotle ide da neki anonimni student iz Amerike dospe na naslovnicu samo zato što je izjavio kako je proputovao na stop kroz Evropu i kako mu je Srbija najomiljenija zemlja gde će sigurno doći da živi po završetku studija u rodnom mu Divljem zapadu. Naravno posle toga uzme kopiju novina, odnese kuće i priča svojim drugarima dok vare neku džidžu, kako smo smešna i jadna zemlja i kako ga podsećamo na njihove indijance.

A nama puno srce. Veliki stranci nam pohvalili rakiju i rekli kako bi nam jebali žene.

Veoma uravnotežena ličnost.
Možda sporo misli, ali zato brzo donosi zaključke.

Biti mokar do gole kože. A u stvari ni jedno ni drugo ne podrazumeva golotinju

Piša Olje Bećković.

Nekada davno,u fina vremena,kada nije bilo zute stampe i kada se drzalo do nekakvog morala u novinarstvu,iza nepotvrdjenih vesti se stavljalo NT.To je dolazilo od latinskog non testatum.
Neki Nemac je pred stampu ubacivao takvu vest i diktirao slovoslagacu da bi to brze islo.Slovoslagac je umesto NT slozio onako kako je cuo: ente,sto kazu da na svapskom znaci patka ('tica patka,ne ona patka) i tako je to i odstampano.Posto se vest pokazala netacnom od tada je u zargonu za netacne vesti ostalo to ente