Izraz koji se koristi za spuštanje precenjenog predmeta razgovora na zaslužen nivo, za isticanje njegove inferiornosti u odnosu na drugi predmet, koji je za njega roditelj, i svetinja.

Судија Дред је највећи баја свих времена. Он превазилази тесне оквире СФ-a, стрипа, уметности и културе уопште и својом оклопљеном зеленом чизметином стамено гази највиши гранитни пиједестал који под тежином његових муда пуца као сасушена љуштура виноградског пужа, круни се и одломљеним комадима попут метеорске кише засипа темена Бановић Страхиње, Нила Армстронга, Марије Кири, Бетмена, Попа Ђујића, Терминатора и осталих људских громадина које, упркос својој величини и немерљивом значају, ипак таворе у дубини мемљиве таме Судијине сенке.

Џозеф Дред је командант нарочитог полицијског одреда с почетка 22. века који има овлашћења тужиоца, пороте, судије и џелата и правду спроводи ту, на лицу места . Тако је морало бити, обзиром да је након апокалиптичног нуклеарног рата планета Земља претворена у спржену, озрачену пустош, где из отровне измаглице вребају извитоперена копилад атомске олује, жедна крви и гладна меса, док се сво здраво становништво повукло иза гвоздених зидина огромних конурбација -- мегаградова, чији туробни, тескобни задах, у спрези са доколицом проузрокованом масовном аутоматизацијом, буди оно најмрачније у људима.

Дред нема супермоћи и не носи тесан костим од гуме, он је јебена мушкарчина старог кова и те латентне амерске геј форице за привлачење пажње му уопште не требају. Он јаше Lawmaster-a, надркану оклопљену моторчину наоружану топовима и ласерима и витла верног Lawgiver-a илити Законодавца, крајње елегантну, старомодну прангију са сказаљком, која по потреби испаљује различите врсте џебане и експлодира када је у руку узме било ко недостојан звања судије. Суров, немилосрдан али и праведан какав је када спроводи закон, што је смисао његовог живота и његова једина сврха, заједно са својом зајебаном екипом пресудио је хиљадама разноразних злотвора, од ситних лопова, бандита и кријумчара старина, преко полуделих научника, криминалних мастермајндова и совјетске ратне машинерије, па све до саме Смрти лично. Није му страно ни да, када догори до муда, брзопотезно, са бојног поља, прогура амандмане на конвенције о правилима ратовања како би чисте савести могао да бомбардује подивљале рушилачке хорде нервним гасом. КАКАВ ЦАР!

Судија Дред је толико кул да му је Антракс посветио једну од својих најбољих песама.

Судија Дред је толико кул да га је у филму играо Силвестер Сталоне. Истини за вољу, филм и није неки, али ЈЕБЕНИ СТАЛОНЕ!

Судија Дред је толико кул да је твој ћале чуо за њега, за разлику од којекаквих Бличева, Нарутоа, Дет Ноутова и осталих азијатских гована због којих би посумњао да си окорела педерчина опрљене чмарине која машта о животу у Загребу, и исписао те за сваки случај из тестамента кад би знао да читаш то ђубре, и то здесна налево.

Судија Дред није оличење закона. Закон је оличење Судије Дреда.

Ružnjikav ali nadasve simpatičan crtani lik koji je u stvari simbol muškosti i muške seksualnosti. Mislite da nije tako? Samo da podsetim: "Motko, izduži se!" i "Kamehame talas" (za neupućene ovo je Gokuova moć koja se pojavljuje u vidu belog mlaza). Primećuje se obrazac, zar ne? Da ne zaboravim, tu su i zmajeve kugle da upotpune trijadu. U korist ove tvrdnje je i činjenica da je ovo japanski crtać. A poznato je da su Japanci perverznjaci kao Nemci i Šveđani zajedno, tako da je teško da sve ovo bude slučajno.

Ракија стара 13-19 година, обично шљивовица, чувана за свадбу, испраћај у војску или крштење. Отвара се у случају горе поменутих догађаја, али с обзиром на скоро укидање служења војног рока, добар део те ракије је изгубио намену и пије се на журкама. Одликује је јарко до тамно црвена боја, дупли венац и могућност скидања свих акрилних, уљаних и нитро фарби и лакова познатих човеку. У народу озлоглашена као нешто најгоре од чега се можете напити, због саме чињенице да је много година лежала у подруму или закопана те је скупила снаге и одлучности да се сваком ко је буде пио начестита миле нове године.У прилогу упутство за трежњење.

Према фолклору акционих филмова метак који остаје из два разлога:
1) да рокнеш себе јер ћеш убрзо да постанеш зомби/вампир/вукодлак/либерал/комуниста...
2) да рокнеш неког другог јер ће да (или већ јесте) ти рокне девојку/жену/љубавницу/омиљену плишану играчку/политичара ког би хтео ти да рокнеш...
За шта ће да буде искоришћен зависи од неке "више силе".

Ona je ovo, ona je ono, ali tebi - ona je sve. Drugi je pljuju - ti je braniš. Drugi je ne podnose - ti je obožavaš. Svidja ti se... Mnogo. I previše. Lud si za njom. Za trenutak pored nje dao bi deset godina pored bilo koje druge. Sve one su tako... a ONA je ipak tako...
Ali, ti si njoj drug. I ništa više. Samo još jedan običan drug, a ona je tebi... prosto sve. Tako je bilo, tako će ostati i to te boli, grize, kida iznutra. Ne jedeš, ne spavaš, nemaš više ni inspiraciju da definišeš nešto na Vukajliji.
Preostaje ti samo da pokušaš lečenje narodnim lekom za sve...

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

Порекло израза - Рим, 1. година п.н.е
Изговорио - Понтије Пилат
Превод - Види педера!

Израз који ће глупи Американци и Енглези описати укус било ког националног специјалитета који имају прилику да пробају у било којој земљи света. Наиме, пилетина коју свакодневно конзумирају у разним фаст-фуд тровачницама им је толико ујебала чуло укуса (као и укупно стање организма) да би им и благо пропржен филтер за ваздух имао укус пилетине, а камоли неки поштен и на крајње уметнички начин припремљен специјалитет.

Хемија. Варница на релацији између двоје људи, без које се не може развити права веза. Све његове приче, жваке, развлачење солажа на гитари, потписивање за Чукарички, а касније и за Депортиво, неће надмашити једноставни контакт очима између двоје правих људи на правом месту. Ни њене кратке сукње, избацивање попрсја, поздрави на ходнику и колутање очима, неће постићи ништа, сем можда подизања јарбола испод његових панталона. Са њом ће се осећати као да чита оно што је Опра у својој задњој емисији препоручила, уместо књиге која га заиста интересује.

Без жишке, њене приче се неће чути од Канзасове баладе "Прашина на ветру", која одзвања у његовој глави, њена рука иако топла, чиниће се као ледена флаша БИПовог пива, извучена са дна Ободовог замрзивача, а када треба да је пољуби, неће осетити ништа сем гурања језика у празну, стерилну теглу за паковање корнишона. Она ће се његовим фазонима у почетку смејати, док ће јој убрзо постати интересантне, колико и извале Шурдиног ујака, након двеста четрдесет седмог праћења серије "Врућ ветар". Временом ће се удаљавати, јер им је на самом старту недостајао основни елемент. Када је он приликом само једног њеног погледа, срећан као циганче кад се попне на трактор, када схвати суштину песме "Отров" Алиса Купера, и када се након узимања њеног броја, први пут плаши да пет година стар, деформисан телефон, не падне на земљу и изгуби меморију, е то је јебена жишка.

Visi i "bolji" nivo od rasizma.

Posledica otkopčanog šlica.

Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj!
Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje!
Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!!
Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!

Tačan odgovor na glupo pitanje.

Serijal Konana Varvarina je zapravo začetak moderne epske fantastike. Njegov tvorac je bio pisac Teksašanin Robert Hauard koji je takođe bio visok, snažan i mišićav momak sa Juga Amerike što mu je i poslužilo kao glavni uzor za njegovog glavnog junaka. Elem, Konan jeste bio prvo delo moderne epske fantastike, ali mu je tu titulu preoteo Tolkin jer je njegov serijal bio daleko popularniji. Konanove avanture su smeštene u Hiborijansko Doba, negde posle kataklizme Atlantide i pre pojave poznatih drevnih civilizacija, kada zemljom hodaju trista 'iljada raznih čuda koje Konan istrebljava iz avanture u avanturu. Što se tiče njegovog samog života on je od petnaeste godine znao da bije mačem kao profesionalac i do svoje četrdesete je ubijao zle čarobnjake, spasavao prelepe princeze, lomio kosti, uništavao kraljevstva i radio svakakve stvari dok na kraju nije odlučio da se smiri i da preuzme jedno od najmoćnijih kraljevstava tako što je njenog tadašnjeg monarha zadavio i postao sam kralj.

Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.