Група веселе омладине, увек орне за шалу, која је кренула путем дроге и порторожа.

Isus Hristos.

Komanda na koju se podupiru leđa. Služi da više kičmi pukne odjednom o istom poslu.

U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...

Упорно одбијање нечије понуде коју онај ко вам нуди сматра лепом ем неопходном за битисање.

Kreće se velikom brzinom

nejasno izlaganje u usmenoj ili pismenoj formi, bez plana, često u bircuzima posle par tura pića se javlja u prvopomenutom obliku, praćeno je upadicama govornika tipa "Razumeš ti mene,a?"; prepoznaje se po tome što govornik počne nešto, pa zaboravi prvo šta je počeo, a potom i gde je stao, a onda se kao seti, pa tera tako dalje zbrda-zdola dok se sasvim ne zaplete, a poenta se negde usput posve ne izgubi o čemu svedoči i elegantna završnica u vidu pitanja: " A što ja ovo tebi koji kurac pričam?"

Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.

Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.

Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.

Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.

Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.

Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.

- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!

Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.

Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.

Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.

Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.

Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.

Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.

Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.

Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.

Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.

Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.

To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.

Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.

Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.

Ona nikada i nije. Zato toliko razara..

Њу вејв сленг за варијацију на тему божанског напитка званог vops. Заправо, то је пиће прављено за жене, јер садржи релативно мали проценат алкохола, и лимун/gejfrut, који убијаја горчину и даје пићу слаткасти укус.

Краjишници, у случају контакта са истим, просипају текућину, а флаше користе за чување домаћег кечапа и сличних играрија. Оно у лименци не узимају ни грешком.
Израз је настао негде на брдовитом Балкану, а настао је као продукт, готово програмерске лењости појединца. Данас се користи на глобалном нивоу (Звездара-Палилула и делимично Нови Београд). Главни представници овог "алкохолног" сока су Лав Твист и Јелен Фреш.

Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja.
Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina.
Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА. Недеља је. Јебем вам матер свима редом. Који сам курац данас Боже мили. Мислим да сам доктор, бела одећа, болница, арматура на прозорима. Морам да радим у лудници, хммм колика ли ми је плата. Ај да одем у визиту, моји пацијенти ме очекују. Затворена врата, АААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ.
НЕ, УХВАТИЛИ СУ МЕ. Знао сам да нисам требао убити оног дивног дедицу што је прелазио улицу.. Ко му јебе матер. Говно прелази улицу на магистрали. Учинио сам све што би сваки добар возач урадио, дао гас. У ЈЕБОТЕ, па ја сам возач. Питам се шта ли возим. Конобар, зови мога менаџера, питај га кад ми је следећа трка да БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ.
Менаџер се не јавља ? Зиду јебем ли ти матер неспособну ко ти даде телефон, столица би бољи посао од тебе урадила. СТОЛИЦЕ ЂЕ СИ ЈЕБЛА МАТЕР СВОЈУ, ЗОВИ МИ МОГА МЕНАЏЕРА ПИТАЈ ГА КАД СЛЕДЕЋИ ПУТ БРМ БРМ, ДО ТАДА ИДЕМ ДА ПОСЕТИМ СВОЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ. Затворена врата, АААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ. Да ли сам ја то у затвору, шта ћу овде ? бела униформа, хмммм. ЗАТВОРСКИ САМ ДОКТОР, одох да видим ко ме треба, можда се неко убио, можда некога треба убити ињекцијом. Ко зна шта се данас дешава. Затворена врата, АААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Мора да су ме ухватили. Говна не знају да сам тајни агент кога је послала Ц-И-А. Матер ли им неспособну јебем. Сад ћу изаћи ко Џејмс Бонд и порокати сва говна. Затворена врата, ААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Можда сам глумац па глумим лудака, добра улога. Морам напустити сцену и пишати. Елементара људска потреба, чек да нађем писоар. Што су ми руке завезане ? да није мало реално да глумац има лудачку кошуљу. Морам напустити сет и звати режисера. Затворена врата, ААААААААААААААА, закључан сам. А можда сам шизофреник па сам у болници ?
МА ЈООООООООООООООООООООК. Нема шансе. Чек да питам некога.
Затворена врата, ААААААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ ...

Šizofrenija predstavlja mentalni poremećaj, koji se manifestuje rascepom ličnosti i gubljenjem dodira sa realnošću. Dakle, ovi sajtovi su, vrlo verovatno uređivani od strane takvih osoba, a moguća nuspojava prevelike konzumacije istih je da i sami postanete kao oni.Odličan primer su sajtovi B92 ili Blica.

Otvarate stranicu, već pri prvim naslovima shvatate da je kraj blizu. Inflacija i nezaposlenost su sve veći, a plate manje. Kriza ima tendenciju rasta. Na Kosovu se zakuvava, a iz sveta prete svim i svačim. Sateliti padaju poput kiše, globalno zagrevanje će nas otopiti, a zima će biti duga i najhladnija do sada, a struja, drva i ugalj najskuplji! Meso ajd' što je skupo, nego je i zaraženo. Vode ima još za jednu generaciju, a i ona je kancerogena. Mamograf je polupan! Pederi će slobodno šetati ulicama... Fakulteti su korumpirani, a i kad ga završite, nećete imati posla! Sediš tako očajan i zabrinut. Šta će biti sa tobom, tvojom porodicom, državom, planetom? Da li ćeš imati potomstvo i od čega ćeš ga hraniti? Čuj potomstvo! Od čega ćeš se ti prehraniti? NE BUDI LUD, NE TUGUJ! Koji skrol niže, vodi te do života ispunjenog čarolijom i srećom. Život toliko magičan i spokojan, ispunjen pesmom i osmehom, da bi ti i sami Štrumfovi pozavideli!

Nije briga da li ćeš na odmor, već samo da se odlučiš između Dominikane i Kube! Karte za avion ćeš rezervisati svojim Ajfonom, a hotel ćeš odabrati preko Ajpeda. Finansiraćeš to sve skoro bespovratnim kreditom koji si dobio u najbližoj banci. Ješćeš voće puno raznih slobodnih radikala i antioksidanata, a kubanske cigare možeš i da uvlačiš u pluća, jer je lek za rak pronađen. Putovaćeš sa svojom vrelom partnerkom, koju si zaveo putem deset lakih koraka, koje je napisala stručna, nedojebana gospođa iz redakcije. Vodićete ljubav na najluđim lokacijama, jer se partnerka ne libi da učini sve što je potrebno da te zadovolji, koristiće čak i pomagala, a uključiće i drugaricu ako je potrebno, jer ona je samostalna, moderna, evropska žena dvadesetprvog veka! Kada se vratite kući, posećivaćete pregršt izložbi, koncerata, sportskih manifestacija i drugih zabavnih programa koje naša neodoljiva zemlja pruža. Možeš da skokneš i do Oktobarfesta, čisto na po koju kobaju i pivo...sve to u svom novom Micubišiju po nerealno niskoj kamati! Uživaš, živiš život punim plućima...a onda slučajno zaskroluješ na gore i surova (ne)realnost ti natrlja nos!

Preživećeš i neće te otopiti globalno zagrevanje, ali nećeš ni letovati na Kubi...jedi jabuke, ne smaraj sa papajama, a devojka i ne mora da bude neki opasan seksualni poznavalac, to je znak, smatra se kod nas, da je puno prešla! Nećeš umreti ni od gladi, imaš zalihe od mnogo mnogo prethodnih slava, zbog kojih i jesmo prezaduženi i sada nemamo za struju. Jednostavno, istina je negde tamo, u nekoj sredini!

Dečija uspavanka iz politički nekorektne zbirke "Laku noć srpska deco".

Jedini smisleni odgovor na pitanje koje je toliko puta ponovljeno da je postalo besmisleno.

Opaska na dečije opomene koje se upućuju odrasloj osobi.

Осми степен курцобоље за модом и трендовима. Главна крилатица: важно је да се мени свиђа, а не шта други мисле.

Knjigu piše jarče durmitorski
Knjigu piše gorke suze roni
Pogleduje kroz prozore svoje
Dok prolaze svati u koloni

Gleda svate podno svojih dvora
Sve birani jarac do jarice
Bijele se brade i guzice
Šćerku kozu udavati mora

No ga jedna strašna muka mori
Crne misli prolaze kroz glavu
Po bradi se jarče dodiruje
Što mu šćerka ukaljala slavu

Po starome običaju, nevinost se kozi ište
Prve noći u dvorima, krvav čaršav da se vije
Sazna li se drugačije
Za ženidbe ona nije

No zna jarče jednu tajnu strašnu
Silan junak dvore pohodio
Pohodio, noći provodio
Sa njegovom najmilijom šćeri

Taj je junak sa Cetinja rodom
Na ime se Pani odaziva
Za njeg' nema ni suda ni Boga
Niti koze da ga odbit mogla

Mladu kozu junak zaveo je
Čast joj uze u njenome toru
Ostavi je samu u suzama
I odperja svome bjelom dvoru

Stari jarac gladi se po rogu
Dok na vrata kucaju mu svati
I razmišlja da će pući bruka
Kako li će šćer jebanu dati

Uto začu glas ljutog motora
Pod gumama živa vatra bije
Da l su munje ili su mađije
Ili nešto gore od obije

Blistav osmjeh obasja mu lice
Kad no viđe silna Paninara
Kako vrata probija od tora
Sabljom ćera svatove od dvora

Pak uzima u naručje kozu
Vrati sablju i korakom krenu
Milim glasom šapuće joj tiho
Ja sam sebe pronašao ženu.