Funeral Doom
Гробљанска думчина. Најспорији правац у метал музици. Уколико си бубњар у оваквом бенду, дрмнеш једном по добошу, одеш у парк севнеш пола гајбе "Мерака" и испурњаш целу паклу крџе, вратиш се после 45 минута грунеш по чинели, а вокал и даље испушта онај исти грол са почетка песме, мешавину беса и очаја, као да је затекао кеву у догисталј пози са Јеховиним сведоком који је при пампрчењу дави краватом и рецитује молитву.
Ваља и за стонд на некој гајби. Песме трају и по пола сата, па не морате онако наварени сваки час да чачкате по системским фајловима и Касперски антвирусу покушавајући да опет пустите музику.
Иа'м три кета, бани већ у седам код Крлета. Нагрувај неку думчину на узбу.
-Жемо Мртва снаша?
Мојне Брајд брате, много брзо. Морнфул Конгрегејшн.
-Жемо, брате. Гробљаја до јаја.
Dart Vejder
Lik na intenzivnoj nezi, privezan na bučno-šištave aparate za veštačko disanje.
- Ćao, Ćomi, evo banane ti poslala keva.
- E fala ti ko bratu.
- Ima ih dosta, pa daj neku i onom Dart Vejderu u krevetu u ćošku.
- Mare, jebote, čovek je u komi.
- E, BRAĆORI, AKO ME ČUJEŠ, MEJ D FORS BI VIT JU!
Nismo mi zajedno crkve palili
Odjeb jednog blek metalca upućen drugom koji je nedostojan martinke da mu maže imalinom s usana, a kamoli da uradi nešto drugo, recimo da ga pogleda u oči.
Lord Glodbrc: Des', Šagrš'kak, brate, 'oćemo na neki vops, a?
Grof Šagrš'kak: Ne bratimi me, balavanderu, nismo mi zajedno crkve palili! Za tebe sam... (dubok, hrapav glas od kog se hvata inje po prozorima) GROF ŠAGRŠ'KAK!
Treba mu planeta s dužom rotacijom
Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.
Deseta plata
Trinaesta plata u Srbiji.
- Gde ćemo za novu?
- U pičku materinu! Ako dobijem platu za oktobar možda i kupim koju petardu...
Tekući račun
Рачун који се измирује средством плаћања у течном агрегатном стању.
Дођеш ми пиво за ово!
Teranje medveda
Како једно истраживање у Немачкој открива, у незгодној ситуацији сусрета са медведом, раширити руке, пљескати длановима високо изнад главе и правити громогласну буку.
Израз описује начин кафанског или каквог другог весеља мужјака који у свом ДНК коду нема рецке за глуму, и пати од генералног мањка осећаја за ритам и слух. Често је и сам незграпан, планинске конституције, чврстих вилица. Довољно без основних манира, а опет довољно без срама под утицајем алкохола, неспретно напушта седећи положај, и уз препознатљиве Балканске мелосе шири руке, диже их високо, пљескајући шакама као лопатама док устима генералише неразумљиву буку.
Заправо, овако тера људе од свог стола, а не медведе.
Заправо, ово је Србија, не Дојчланд.
- Јој види Жику Сунце ти јебем! Мислиш да ће опет да падне терање?
- Право да ти кажем, леви крак је већ у ваздуху. Рекло би се да хоће.
- Ја бежим за сто код Симкета смарача, ипак је то мање зло.
- Ае губи се. Пичко.
'Де си Жико, краљино?!! ЈЕДНА САЊА ЈЕДНО ПРОЛЕЕЕЋЕЕЕЕ!
Usrati motku
Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.
Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.
Uruk-hai
Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.
Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD
Fala
Po nekima nepravilna varijanta od "hvala".
- Izvoli.
- Fala.
- Kaže se "hvala"!
- A da se ne kaže možda i hvakultet, hvalanga, hvakir, hvabrika, hvantom???
Я
Много корисно слово. Пример штедње кад треба да напишеш ''ја''.
Уместо два, пишеш једно слово. Нису Руси наивни.
- Еј, ти, дебели!
- Ко? Я?
---------------
- Ко је прднуо?
- Нисам Я!
---------------
- Сине, шта ћеш за доручак?
- Може ЯЯ, мама?
- А за у школу?
- Може Ябука.
---------------
- Оћемо да распичимо партију таблића?
- Боље Ямб.
Alelujčina
Augmentativ crkvenog blagoslova, koji sveštenici koriste umesto svetovnog " Taj rad! " .
- Brate Arsenije, znaš da sam juče kompletnu liturgiju odradio iz pogrešne knjige, jer sam ovu zaboravio, a na kraju nikad veće donacije?
- Alelujčina, brate Makarije, A LE LUJ ČI NA!
Nosio bi' mu pojačala
Vrhunski izraz ljubavi i divljenja prema nekom muzičaru ili muzičkoj grupi. To su ljudi za koje bismo fizikalisali, i to besplatno.
Dosta je onih na čiju bismo svirku otišli kada bi nam neko dao kartu za dž. Manje je onih na čiji bismo koncert baš voleli da odemo. Još je manje onih zbog kojih bismo pristali da popušimo čuvaru na ulazu, samo da bismo ih videli i čuli uživo. Ali, samo odabranima bismo nosili pojačala.
-Šta misliš o Pink Floydu?
-Ma, nosio bi' im pojačala!
Gospođica
Varnica koja je pokretala muvanje u novom veku.
- Oh! Pa gledate li vi kuda idete!? Kako ste samo nespretni!
- Zaista mi je žao. Primite moje najiskrenije izvinjenje gospođo.
- Gospođica!
- Aj se jebemo?
Ljudi koji ćaskaju na koncertima
Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.
Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.
Vudstok, 15. avgust 1969.
Nastupa Ravi Shankar. Uvodna stvar: Raga Puriya-Dhanashri/Gat In Sawarital. Publika pokušava da ostvari kontakt sa univerzumom, a Dženi sa svojom drugaricom Džilijan:
Dženi: „Jao, pa kako sam zaboravila da ti kažem, u četvrtak me je startovao onaj Tomi, znaš što je bio u Indiji pola godine, rekao mi je da imam predivnu auru... Ne, u stvari, to je bilo u petak, da, i kao moja aura je tako topla... Ne, ne, ipak je bio četvrtak, pošto sam u petak zaglavila sa Džonijem...“
Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo...“
_________________________
Vudstok, 16. avgust 1969.
Na sceni su The Who. Sviraju Tommy's Holiday Camp. Dženi se, naravno, na sam pomen Tomijevog imena, nadovezuje.
Dženi: „Ej, a zamisli ti da je on bio pola godine tamo! Ja ne bih mogla, mislim podržavam taj stav i sve to, ali zašto da se putuje tako daleko, kad evo i kod nas ima puno toga zanimljivog, pa vidi sve ove ljude! Nisam mogla baš tako da mu kažem, pa sam nešto izokola, mislim ipak je sladak onako preplanuo i izgladnio...“
Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo; mir, mir, mir, mir, mir, mir...“
_________________________
Vudstok, 17. avgust 1969.
Dženi i Džilijan slušaju Džo Kokera i With A Little Help From My Friends. Džilijan odavno ne misli da joj je Dženi drugarica; naprotiv, onako istripovana počinje da razvija teoriju da ju je poslao sam nečastivi, da bi je ovom verbalnom torturom kaznio zbog eksperimentisanja sa halucinogenima. Trudi se da ostane pozitivna, a Dženi se trudi da nadglasa muziku:
Dženi: „Ti u stvari misliš da je bolje da ja ostanem sa Džonijem, je 'l tako? A što nećeš da mi kažeš da se ti, u stvari, ložiš na Tomija? Jesam pogodila, a? Pa ne smeta meni, samo mislim da on nije baš za tebe, on je onako, miroljubiva i, kako se to kaže, kontemplativna osoba, a ti si više napeta i nervozna, da samo znaš kako me sad ludački gledaš... I šta ti je s rukom, što je grčiš iza leđa, jesi dobro? Rekla sam ti da ne uzimaš ništa od onog čudaka...“
Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir; svi ljudi zaslužuju da žive; mir, mir, mir; obuzdaj te užasne misli i nasilničke porive, nije ona kriva što si ti nesposobna da se isključiš; mir, mir, mir; ama udavićeš je golim rukama ako samo još jednom zucne!“
_________________________
Vudstok, 18. avgust 1969.
Džimi Hendriks izlazi na scenu. Potreseno objavljuje da je, nažalost, ovu predivnu manifestaciju mira, ljubavi i jedinstva narušila nesrećna smrt mlade Dženi N. Publika negoduje protiv disbalansa sa srećom koja naokolo vlada. Koncert ipak počinje.
Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, Dženi sada spava...“
Razmišljanje
Sredstvo za kontracepciju.
- Tata, devojka mi je trudna.
- Pa konju jedan, što niste razmišljali na vreme?