Razgovor za posao
Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.
- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.
Ne-fizičko vaspitavanje dece
Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.
ne-fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
-Nemoj sine, nije lepo to što radiš.
-Ha! (nastavlja da izduvava)
-Nemoj molim te, nije lepo tata ne može da vozi kola posle.
-Haha! (nastavlja)
-Povređuješ tatina osećanja time što izduvavaš gume.
-Šta je to osećanja? (nastavlja)
-To ti je sine kad.... Pa nemoj i drugu!
Zaključak:
Tri izduvane gume i četvrta načeta. Dosadilo mu.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
-Nemoj, to je opasno!
-Šta? (nastavlja da gura)
-To da guraš. Može da te drmne struja.
-Kako? (nastavlja da gura)
-Pa tako što... Neeee!
Zaključak:
Kuršlus.
fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
:fljus: marš u sobu!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Načeta guma.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
:fljus: Pizda ti materina detinja šta radiš to!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Živo dete.
Pohvala ludosti
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Kad ti udari šamar zaboraviš pola osnovne
Не дај Боже.
Опис психофизичке последице коју ти остави кромањонац налик на Лурча из породице Адамсових, чија рука меље орахе и лешнике директ за кевину торту. Кад товари угаљ не користи лопату јер је бесмислено то радити, а цела београдска Арена га не би могла зајебати у аплаузу јер пробија звучни зид.
Траг који ударцом оставља на лицу пропорционалан је количини меморије коју ти избије из можданих вијуга.
- Сале, јел се сећаш кад смо у четвртом основне...
- Џаба га сине то питаш. Њега је дочекао Миле Поклопац на волеј, урнисао му лице као нас уранијумске бомбе '99, а од прва четири разреда сећа се само прве стране буквара.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Je l' si igrao Nintendo kad si bio klinac?
Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.
Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.
-Матори, диви ону раву! Отрсио бих је као покојни Слоба Славицу Ђукић Дејановић после Трећег конгреса СПС-а!
-Добро бре, стоко нерафинисана, докле ћеш тако да причаш о девојкама?
-Шта трипујеш, матори, одавно Славица није девојка, израсла је у солидну бак...
-Знаш ти добро на кога ја мислим. Мислим на сваку девојку коју си видео откако си данас изашао из куће, на сваку девојку која је икада прошла поред тебе, а о којој си вероватно помислио само како би је, парафразирам: „Зговнао курчевином, опрљио јој сенфару и нафиловао вулву свршотином као четници Бошка Буху оловом.” Знаш, и оне имају осећања.
-То су ноторне лажи! Никада не бих поменуо Бошка Буху у том контексту, риспект за човека.
-Жене, оне су много више од пуких сексуалних објеката. На пример, ова Ковиљка коју сам упознао у школи салсе, она...
-Мислим, реално брате, ја сам у његовим годинама дркао на Ксенџу и лепио слине испод столице, а он је бацао бомбе на Швабе, бранио отаџбину... Него, пусти сад то, реци ми, јеси играо ти Нинтендо као клинац?
-Јесам, што?
-И највише од свега си волео Зелду и Кирбија, је л' сам у праву?
-Јеси. Откуд знаш?
-Ма оно, лупам... Е, а баш си лепо уклопио арафатку и ту мајицу са Че Геваром.
Dozvoli
Апокалипса у најави. Реч која индикује седам пошасти. Треба напоменути да се изговара готово увек од стране субјекта који се спрема да са самопоуздањем еквивалентном Калигули у походу на удате слузолучиве грађанке са либидом великим као Емпајер Стејт Билдинг, направи срање идентично епик фејлу групице лакомислених туриста у Тајланду који су грешком платили за колективну баханалију са шимејловима.
Помоћ понуђену увертиром са овом речју треба избегавати у широком луку.
-Сјебао ми се Виндовс нешто батице, ај да зовем Бркицу, он ће то да ми среди за јефтине паре, па кад он дође да кувам кафу за сву тројицу.
-Ма јок, бре, не бацај паре, ја ћу да ти средим то, дозволи.
:5 минута касније:
-Е, ипак га зови нешто неће ово, избацило ми на екрану 'морон тријед то реинстал ме, со ај шат мајселф перманентли', јебем ли га шта је.
.................................................
-Ћале, зови мајстора, пукла цев у купатилу.
-Какав бре, мајстор, :заврће рукаве:, дозволи.
-Ћале, а што ово сад из три цеви шикља вода, а малопре само из једне?
-Не прави се паметан, него дај именик, да те не форхендујем.
................................................
-Јебем ли ти, ко ће да шутира овај пенал?
:Предраг Мијатовић успорено прилази док зализује косу:
-Дозволите.
Relativitet telesne težine
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Nema dlaku na tastaturi
Израз који нема апсолутно никакву потпору у реалном свету, јер нолајферизам изискује јако низаг праг хигијенске толеранције, али има јаку примену у виртуелном свету.
Наиме користи се за опис особе која себе не штеди у опису позитивне или негативне критике других арчитеља светске интернет мреже, разбијајући им илузије о томе да поседују довољну количину сиве материје или наговештавајући им начин како да се поправе.
-Фергус Дагласон: Дечко дефиниција ти је срање, ја знам да је срање, ти знаш да је срање, сви ми знамо да је срање, твоја цела фамилија до шестог степена зна да је срање, чак би ти и оно племе у Амазону што још није ни телевизор видело рекло да је срање, док би им се преци у гробу превртали.
:пуштање сузе, одјава, враћање активностима у вртићу:
.........................
-Тајфун: Било би ти лепо да си написао дефиницију уместо овога.
:неверица, покушај хејта, одустајање:
.........................
-Кикинђанин: Исповест једног јадника, да то си ти момче, пуштио би' те ја у кавез са напаљеним панданом да картате шаха, ололо.
:муњевита одјава са осећајем кривице:
.........................
-Без милости: Ово није моја воћка ракије, мада идеја је кул, покушај да промениш то мало, од мене минус али се потруди за убудуће, биће нешто.
:шаролике реакције од покушаја хејта до прихватања критике:
TV Slagalica Terminatori
Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.
У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.
Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.
Водитељка: У финалу 8643*4 па све то на куб, циклуса ТВ "Слагалице", Марко Марковић, 1977. годиште, освоио је кинески џип и седам дана за 2 особе, смештај бунгалов у Бањи Врујци. Марко, ваши утисци?
ММ: Утисци? Колона Ге, Утисак Недеље! Коначно, Оља Бећковић. СТОП! СТОП!
Водитељка: Хмм, добро... Шта мисли Владимир Мркаљ, правник из Београда, 148:12, то је прилично убедљив резултат?
ВМ: Ма свака му се дала, дечко је терминатор. Заслужио је да се вози у џипцу, биће мени доста и овај етисон, ионако се ложим на Светлану Бојковић, још од "Срећних људи", кад је била главна сестра Валерија.
Ravnopravnost polova
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?