- Jogurt... Jogurt je... Ma sve najbolje o jogurtu, stvarno.
- S kim pričaš ti, bre?
- Ni sa kim, pevušim samo.
- Čula sam sve.
- Jebiga, šta da ti kažem, mnogo volim jogurt.

Radni naslov : Gori život.
Alternativni naslov : Bolja smrt.
Broj epizoda : 150.

napomena : u bivšim jugoslovenskim republikama se emituje isključivo sa titlom.

Sinopsis :
Radnja se nastavlja dvadeset godina kasnije, u istom salonskom stanu sa istim stilskim nameštajem, samo malčice oronulim. Emilija Popadić je u penziji i daje privatne časove klavira i latinskog. Giga Moravac svakodnevno loče ispred prodavnice i žali se na Jezdu i Dafinu koji su im preko piramidalne štedionice ukrali nasledstvo od ujka Koste. I dalje se potajno viđa sa Darom ali veza je čisto platonska pošto mu se ne diže.

Violeta je shvatila da od glume nema 'leba i pristupila radikalima (primećujete autobiografski momenat iz života Bolidije Vukićević). Od dr Lukšića se razvela sredinom devedesetih kada je shvatila da ne voli Hrvate. Kreše se sa pilotima i generalima (drugi autobiografski momenat) i ima vanbračno dete sa NN radikalom.

Saša, zvani Guza, je, nakon neuspešne mladalačke epizode sa preuzećem "Balkan", dobio posao u državnoj firmi u kojoj je bio generalni direktor za vreme SPS-a. Nakon petog oktobra preleteo je iz SPS-a u DSS, potom u G17+ i DS. Firma mu je privatizovana a on se pristojno ugradio u privatizacionu dobit. Trenutno fura sopstveni biznis i planira prelazak u naprednjake.

Od Koviljke Stanković se razveo posle 10 godina braka, nakon što ga je uhvatila na gomili sa sekretaricom. Ona je trenutno na birou i čeka da dostigne starosnu granicu za penziju. Kokin i Sašin zajednički sin, sada već u ranim dvadesetim, trenutno robija zbog izazivanja nasilja na prošlogodišnjoj Gej paradi i pretnji na račun Brankice Stanković.

Boba je emigrirao u Nemačku gde je napravio karijeru u ko zna kakvim poslovima. Pojavljuje se par puta godišnje, dobro obučen i u skupim kolima. Pri svakom dolasku šarmira sredovečne pičke u kraju, potuče se, napravi neko sranje pa opet ode. Nina Andrejević je pobedila u "Farmi" koja je okupljala sve same ispušene lule a od dobijenih para je zategla lice, podigla sise i bacila se na snimanje novog CD-a. Jataganac je bio član Veljine stranke a uhapšen pod sumnjom da je imao svoje mašine u Kolubari ...

= СТАРО ГВОЖЂЕ, АКУМУЛАТОРЕ, КУПУЈЕМО! =

Тата, ево га онај Кардашијан са комбијем, дај да избацимо ону машину из гараже!

- Господине Динкићу, хвала на досадашњој сарадњи. Изволите, врата су Вам тамо и отварају се према напоље...
- Добро, добро, пицоусти, јебо сам те за ово кад направим нову коалицију!
- Марш бре напоље, говедо лоповско, док те нисам још стрп'о у бајбок за оне приватизације. Штрафта!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- А бре, Конане, ас ми пеле, си то шаниро неко оделце из Италију, алиии Девла, дик овај, фатаморгана.
- Господине Илићу, моје име је Лазар Крстић, нови Министар финансија, а Ви сте отпуштени. Џатара ћере!
- Извини, Лазо, има један бангљави што проси испред кафане, исти ти...

Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.

- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.

Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.

- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...

Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.

- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?

Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.

- Jedan vinjak molim vas!

Barska mušica je rođena.

-Svaka čast kume, dobro ti kuma pravi ove sarmice, al što ih je tvoja tašta pravila... I to one u vinovoj lozi...
-Ćuti jebote, ne prizivaj je!
-Što bre? Pa žena umrla odavno.
-Pusti ti to...

- Evo, ja spreman!

- Au živote... Au bogovi stari i novi, jebem li ti Varnavu i bagrenje nepotkresano pa za šta si spreman nesrećo?

- Koji vam je tukson, ljudi, pa za grad.

- Možda za neki grad severoistočno od Vladivostoka! Pa tako obučenom bi ti se čak i na bugarskoj maturi smejali, o nesrećni i napaćeni stvore!

Čovek od 10 do 40 godina: "Piši: devet, dva, nula, šest, tri, nula, dva".

Čovek od 40 do 60 godina: "Je l' pišeš? Devetsto dvadeset, šesto trideset, dva".

Čovek sa preko 60 godina (velemajstor): "Ajd' umoči pero pa piši: devet miliona dvesta šest hiljada tri stotine dva. Je l' si zapis'o?"

Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.

- Scenarista: Šta misliš da napravimo nešto sasvim novo – neku njujoršku ljubavnu priču?
- Producent: Ričard Gir?
- Scenarista: Ne može, on se kompromitovao u „Američkom žigolu“, a i već je imao „Jesen u Njujorku“. Nama treba neki romantik koji je veća slina od Ričarda Gira. Nešto tipa Ivan Bosiljčić.
- Producent: Znam, Hju Grant! A scenario neka bude do sada neviđen – kao Hju se zaljubljuje u neku devojku koju glumi Džulija Roberts ili Sandra Bulok i onda nastanu neke razne peripetije, ali na kraju Hju bude sa njom!
- Scenarista: Revolucionarno!

- boja kose?
- plava

♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Хало!
- Добар дан..!
- Добра ти срећа, ко је то?
- Зовем из Рајхфајзен банке, у обавези сам да вас обавестим да сте требали да уплатите једанаесту рату још...
- Шупичку материну, јебо те онај ко те постави ту.. :клик:
...
♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Ма се тераш у курац и ти и банка јес чуо,.. јеб... А ти си ћале! Кажи?
- Маринко, изроде један! Како то разговараш с'оцем!?
- Ма неке будале зајебавају ћале,.. :динг донг: Е матори, неко ми на вратима зовем те касније! :клик: :троје људи на вратима: Добар дан, изволите?
- Добар дан, ми смо дошли да извршимо једну презентацију, наравно ако допустите... Апарат за негу вашег дома где чишћење добија потпуно ново значење са Кирби Сентриа системом и додатном опремом...
- Жао ми је али...

Стиже стара мајка...

- Маринко, сине... па пусти госте да уђу. Какав је то начин!?
- Да, да.. Изволите, уђите! Ваш апарат је увек добродошао, поготово кад је у вашим рукама... Хехехе!
- Духовити сте, да се приметити... Али не брините овај производ може бити ваш за само..
- Ајде ајде... Не одуговлачи, соба је тамо напред.
- Доброоо.. Ево извешћемо малу проверу, само посматрајте...

Маринка тачно боли курац за презентацију, стара мајка кува каве, сече колаче... како ли то већ приличи једној домаћинској кући. А промотери чисте ли чисте, нека и треба. Након обављене презентације следи смарање о куповини...

- И, надам се да сте задовољни нашим производом...?
- А да јесам свакако, само...
- Па драго нам је да то чујемо, сада имамо специјалну понуду за вас... Овај фантастични усисивач можете добити за само 2200 еура са све додацима.
- Не'ам ја те паре...
- Знате да имате право на 12 месечних рата...?
- Ма џаба све то..
- Ево ако вам се баш свиђа, даћемо вам и на 24 рате. Видим да сте добар човек и желимо да вам помогнемо, ипак ником до сада то нисмо нудили. А и значило би много вашој мајци и супрузи...
- Желите да ми помогнете, да ли заиста желите да ми помогнете..? Пођите са мном! Ево овако. Ово вам је мој фрижидер, празан је ко што видите, ако заиста оћете да нам помогнете, ви га напуните! А има и испред куће три метра дрва, ако вас не мрзи исеците и сложите у шупи, бићу вам јако захвалан!
- Али господине,... знате, мииии.... ипак радимо... за озбиљну фирму...иии..
- Ма терајте се у пичку материну сви одреда, марш напоље!!!
- Их какви сте...
- Марш, кад кажем! :залупи вратима:
....
:динг донг:
- Ко је сада мајке му га спалим? Ко си сад па ти?
- Мир са тобом. Ако умрете за пријатеља, то онда није грех, учинићете добро и себи и њему...
- МАРШ БРЕ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ!

ЗВРРРРР! ЗВРРРРР!

- Аааа, јеботе, шта си лег'о на то звоно к'о камионџија на волан...

ЗВРРРРРРРРРРРРРРРРР!

- Ево, стижем... у курац...

(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)

- Добар дан, да ли имате домаћицу у кући?
- А?
- Домаћицу, је л' имате?
- Па зна да кува... а, извини, а шта теби треба уствари?
- Па ми смо из Кирбија, мени би треб....
- Како мислиш "ми", ја видим само тебе?
- Хихи, па да... ја сам уствари из Кирбија, треба ми..
- Е, да, извини сад, ја сам у гаћама, нисам стигао да се обучем.
- Ма ништа... хтела сам рећи, мени треба презентација.
(:Counter Terrorists Win!:)
- Е, докурца!
- Молим?
- Ма не кажем теби, убише ме у кантеру... чек' само секунд одо' до компа...
- Аха, ок..
- Јебига. Убили ме сад. И то у бази. Шта си рекла, шта теби треба?
- Презентација. Ми би код вас организовали једну пр...
- То они усисивачи, и то?
- Све ћу вам објаснити, да ли сте заинтересовани да закажемо презентацију код вас?
- Значи, усисивачи, и то, а? Е, нисмо нешто заинтересовани. Мислим, нисам заинтересован. Имам неки стари, бучан је, али ради још.
- Како мислите нисте заинтересовани? Па имате ли ви домаћицу у кући?
- Е, не мораш да ми персираш, дај бре... ма има домаћица, али има и усисивач.
- А, је л' живи ту још неко са вама?
- Дај, немој ми персирати, рек'о сам ти.
- Хехе, добро, је л' живи ту још неко са тобом?
- Па живи жена моја, ал' није ту, на мору је.
- Аха, а када се враћа?
- Е, девојко, пуно ти мене питаш, мислим сад већ оно... морам да журим, и то.
- Добро, ништа...
- Ај ћао.
- Здраво...

СУТРАДАН, ПОПОДНЕ:

ЗВРРРРРРРР!

- Ма даааај, ко је сад у курац...

(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)

- Добар дан, ми смо...
- Опет ти?
- Јао, извините, нисам знала да сам већ била код вас...
- Персирање...
- Ах, да, хехе, извини, нисам знала да сам већ била овде...
- Ма јесте, ниси знала. Шатро. Није ми жена још дошла са мора, ако си мислила њу данас да затекнеш, па да је наговориш за ту презентацију твоју. Него, ја опет у гаћама. Прекинула си ме, па зато. Враћа се у среду, али ти не вреди ни онда да долазиш пошто сам ја глава куће и нема презентација овде.
- Али, то је само сат времена...
(:Counter Terrorists Win!:)
- У курац!
- ??
- Ма убише ме опет. Које с' ти годиште?
- Молим? А што је то битно?
- Па ако ћеш већ да ми уваљујеш усисивач, ред је да знам.
- Па какве то везе има са мојим годиштем?
- Презентација, годиште. Годиште, презентација. Конташ?
- Не баш.. али, осамдесет пето, кад је већ тако битно...
- Битно, бре. Ај на кафу?
- Извини?
- Уђи бре, убиће нас промаја на ходнику овде.
- Па рекао си да не желиш презентацију...
- Ја? Ма не оно, не могу овако на ходнику да причам. Вињак?
- Па добро... не мора кафа, али да не стојимо на ходнику, стварно...
- Ма да. Јебо комшије, не морају све да чују.

... ...

- Може још један?
- Ух, хајде још само један, али само два прста... па да видимо ово за презентацију...
- Немој ти мени два прста, зна се како се пије у домаћинској кући.
- Хихи, па добро...
- После ћемо два прста... и тај курби, шта већ...
- Хихи... ал' си луд.. је л' ти оно ликер неки тамо?

... ...

(неће се наставити)