Srbistan
Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...
Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.
Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!
----- VESTI IZ SRBISTANA ------
Zasnovane na apsolutno istinitim događajima iz raznih "stanova".
Ko ne veruje mošsejebe, a može i da pogleda slike ili da gugla.
--------------------------------------
„Predsednik Boris Tadić je danas otvorio renovirani Aerodrom „Boris Tadić“, posle radova od tri meseca, tokom kojih je aerodrom bio zatvoren za saobraćaj. Okosnica ovih napora renovacije je, naravno, niz od 23 biste predsednika Tadića, po jedna na svakom ček-in terminalu, delo akademika Sofronija Lopičića – tragično nastradalog ubrzo po završetku ovog magnum opusa, prilikom nebezbednog brijanja na obroncima Fruške Gore.“
„I upravo nam pristižu prvi nezvanični rezultati izbora iz poslednjih izbornih jedinica, Brus, Kovilovo i Čajetina… I da, stranka Predsednika Tadića “Boris Tadić – Bori se za Budućnost Srbistana” je i u ovim srezovima ubedljivo pobedila, doduše sa svega 97% glasova zahvaljujući određenom broju nevažećih listića koji, uprkos brojnim uputstvima preko medija i na samom licu mesta glasanja, nisu bili zaokruženi krvlju. Ipak, sve ukazuje na to da ovo neće biti dovoljno - da obori ukupan procenat glasova za stranku Predsednika na republičkim izborima ispod prognoziranih 99%.”
„Služba za informisanje Predsednika je informisala Predsednika da je narod Srbistana zahtevao da mu Predsednik podari, na polzu i veselje, monumentalnu građevinu koja će biti uzor slobodnog sveta i zavist svih neprijatelja Srbistana. U tu svrhu, i sa srećom naroda na umu i u svome širokome srcu, Predsednik je došao na epohalnu ideju da zapušteni prostor Deliblatske peščare konačno bude iskorišćen u skladu sa njegovim potencijalom, te je na tom mestu naredio izgradnju Ledene Palate sa hiljadu trista osamdeset devet klizališta koja će biti otvorena trista šezdeset pet dana u godini i opremljena robotskim instruktorima klizanja američke proizvodnje."
„Uzimajući u obzir činjenicu da je naš Predsednik biće suštinske dobrote i neizmerne unutrašnje luči i mira, čiji dolazak na čelo srbske nacije je značio konačno rasterivanje viševekovnog mraka, Nacionalni Savet je pred Predsednika izneo novi predlog ovekovečavanja Njegovog nemerljivog doprinosa budućnosti i sjaju Srbistana. Sa suzom radosnicom u oku i drhtajem u srcu, čast i radost nam je obavestiti svekoliko srbistanstvo da je Predsednik odobrio projekat novije, još impoznantnije statue svoje ličnosti koja će stajati na Trgu Republike Srbistan u Beogradu, na mestu nekadašnjeg „narodnog“ „pozorišta“! Novi monument će biti remek-delo umetnosti i umešnosti: u prirodnoj veličini od 62,3 metra i, kako bi bolje odrazio neuhvatljivu harizmu Predsednika, obložen 24-karatnim zlatom! U osnovi će biti postavljen mehanizam koji će omogućavati rotaciju statue u skladu sa napretkom Sunca po nebesima - simbol napretka Srbistana ka nebesima pod rukovodećom svetlošću Predsednika!"
„Srbistanska Akademija Nauka i Umerenosti je, kao reakciju na nedostižne kvalitete najnovijeg sonetnog venca kojom je celu naciju juče neočekivano, u sred sednice Akademije, obradovao Predsednik i Otac Svih Srbalja, proglasila svu drugu literaturu ikada napisanu suvišnom i predložila Predsedniku ukidanje Narodne Biblioteke, kao i trenutnu zamenu sve literature u obrazovnim ustanovama svih profila Predsednikovom novom, dopunjenom zbirkom pesama. Predsednik je rekao da će razmisliti, a onda se njegov dobroćudni grohot zaorio zamuklom mermernom dvoranom Akademije, posle čega je rekao da se samo šalio, naravno da ćemo odmah zameniti."
„U okviru svog nenajavljenog pojavljivanja na stomatološkom simpozijumu u Novom Borisovu, koji je iskoristio da sa svekolikim srbistanstvom podeli svoje najnovije remek-delo, epsku poemu „Opet pet puta putem putovah“, Otac Svih Srbalja je pronašao trajno rešenje za karijes i paradontopatiju! Pogledajmo snimak.
Otac Svih Srbalja i Doživotni Predsednik Boris Tadić: „Kao mlad u Sarajevu, gledao sam pse kako žvaću kosti. Jeste li nekada videli psa koji ima paradontopatiju? Pametni ste, Srblji ste, znate šta vam je dalje činiti, ja sam rekao svoje.“
„Vesti iz kulture i opšte percepcije stvarnosti: Matica Srbistanska je prihvatila predlog Boga Oca Svih Srbalja i Drugih da se, u čast njegove Svete Majke Nevenke, imenice „hleb“ i „april“ preimenuju u „Nevenka“, počevši od ovog trenutka. Slede vesti iz privrede: vekna nevenke od pola ljubomira će od sutra poskupeti za tri borisa..."
Gde um caruje i tuki se diže
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Pičketina
Svaki drugi član ovog sajta. A i češće. I ja.
Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.
Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.
Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.
Pičketine jedne, Mačkasti, pičketino jedna. Pičke na sve strane, pičketine, pičketine, pičketine. Jebala vas lažna finoća, Providni ubuđali bonton i zgražavanje na svaku psovku. idi jebite se u obdaništu a ostavite ekslicitnost na ovom sajtu. Pičketine proklete jebem vam bre sve po spisku, pičkastom.
---
Jel ima neke pičetine? Jeli pičketine?
Deca kevinih prijatelja
Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!
Aj' dok si obuven
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Čast izuzecima
Јефтин покушај да не надркамо баш свакога.
Знате, ја мислим да сте сви фолиранти. Не могу да причам као човек са вама јер споменем ли нешто што је моје лично мишљење, проспете ми хиљаду лажних моралистичких гована из ваших прљавих уста и хиљаду ноблес погледа из тих одвратних очију. Гоните се у три пичке материне ти, ти, ти, ти, ти и ти, онај тамо је педер, она се пуца у вену, онога кева још увек купа јер је алфа едиповац, а ви кучке, по вашим кварцованим чировитим телима је више флека од ејакулата него по целој сценографији Бразерса. Не могу очима да вас гледам, идете ми на триста курчева и не обраћајте ми се више до краја мог живота или још боље, до краја ваших живота! Шу. Пичку. Материну. Част изузецима.
Matica
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Odlaganje učenja
Jedino beskonačno, pored svemira i ljudske gluposti.
Diskutabilno je da li je ovo zasebna kategorija, ili spada u kategoriju ljudske gluposti.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Golicanje mašte
Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.
Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.
1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.
Pavle Vujisić mod
Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.
-Брате, морам ти рећи, онај твој рођак је луд човече, никада се нисам тако провео са неким кога не познајем.
-Их, брате, па моја крв.
-Дај, не сери, шта ти имаш са њим, човек је синоћ укључио Пајин мод, а ти си био ко и увек у свом фазону, нити пијеш нити сукње скрнавиш.
Plaćeni ubica
Ortak koji inače retko izlazi, ali kad čuje da se neko otvorio, ne propušta priliku da se ubije na njegov račun.
Autorski udžbenik univerzitetskog profesora
Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.
Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.
Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.
О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.
Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!
Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.
Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.
Стратегија је најмаркантнији део персоналности предузећа. За предузеће стратегија је исто што и за морепловца звезде на небеском своду. Ово се нарочито може објаснити када се погледа кјустомизација, костјумизација и кјустомеризација производа датог предузећа.
Lampica za gorivo
Dika i ponos naše autoindustrije.
- Dvadeset i dve godine. Dvadeset i dve godine, sine, imam ovog juga i vidi šta je kvalitet! Lampica za gorivo se nije ugasila svih ovih godina, a ni jednom je nisam menjao! Vidiš kako radi, k'o nova!
Apsolvent
Човек са два испита до краја, притиском да их положи, професором који га толико воли да жели да га види и у следећем року, гениталијама на које се хвата паучина, празним новчаником на родитељској инфузији, фамилијом која је на ивици да га се одрекне ако се у наредних недељу дана не појави на бироу рада и стресом који уништава ЦНС и ПНС, изазива тикове и губитак контроле над речима.
- А која си година?
- Апстинент-овај-асистент,бре-АПСОЛВЕНТ!
Okret na drugu stranu
Beg od realnosti. Po svaku cenu, bez obzira na posledice. Ko jebe posledice, kad i onako one stupaju odloženo na snagu, nešto poput skupštinskih zakona. Dok prođe grejs period, napravi se novi zaokret, pa se pobegne i od nove realnosti. I tako trka sa realnošću traje dok ti se jednom ne napne patka pa se uhvatiš u koštac sa problemima, ili sve pustiš niz mutni Dunav i sačekaš da te pokopaju 6 ašova pod zemljom ( mada je kremacija gotivnija ), te im uvališ stojka i pobegneš zauvek.
Sreda 10.3.2010.
7:55 a.m.
Muzika iz Kuma na telefonu označava vreme za otvaranje kapaka.
X, ušuškan u jorgan, baca pogled kroz prozor. Belina mu zaslepljuje natmurene oči dok ih trlja i otklanja onu nedefinisanu materiju, u narodu poznatu pod imenom "krmelji".
-Jebote, pa sinoć nije padao! 20 jebenih santima za noć. Eh, da mi je toliki... Dokle, bre, više? 'Oću proleće! Neću prokletu lopatu! Čoveče, imam ispit u 9. U kurac! Moram da idem. Ako ga ne položim sad, sve se remeti. Neću diplomirati pre početka nove školske godine, a to je 50 'iljada za obnovu apsolventskog staža. A matorci ionako misle da sam megaretardiran jer su svi ortaci završili školovanje, bivše devojke se poudavale, sadašnje.... Dobro, sadašnjih nema, a bogami neće biti ni budućih ako ovako nastavim. Idem na ispit, zabole me. Nema veze što pipn'o nisam. Snalazim se i bez učenja, položio sam Mensin test, dovoljno je za 6. Daj, bar da vidim na TV-u kakvo je stanje u gradu.
RTS 1 - Jovana Janković: Sneg koji je cele noći padao, stvorio je pokrivač od 25 cm. Na vezi imamo Slobu Vučenovića, dispečera GSP-a. Slobo, kakvo je stanje?
Sloba: Kao i svakog dana, na ulice Beograda je izašlo 1347 vozila GSP-a. Međutim, zbog ogromnih snežnih nanosa, visokonaponska mreža koja snabdeva strujom tramvajski i trolejbuski saobraćaj je van stroja, pa samo autobusi idu. A i oni nešto slabo. Jedan vozač je iskočio po pljeskavicu na Slaviji i ostavio svoj autobus na sred kružnog toka. Onda se neka majmunčina zakucala u njega, te sad sve stoji. Ništa bolje nije ni na Gazeli, Autokomandi, kao ni na Mostarskoj petlji. Ustvari, krkljanac je od okretnice 32-ojke u Višnjici do Nove Pazove. Prijatan dan želim.
Jovana: Hvala, Slobo, a sad novi hit Željka Joksimovića "Dodir leđa o telo vreteno".
prebac na Pink
Pink: I...dobili ste peglu na paruuuuu....
prebac na Fox
Fox - Slavko Beleslin: Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen kaže da Oli Ren uliva lažnu nadu kad kaže da bi Srbija mogla u EU pre 2028. godine, i dodaje da je glavni preduslov saradnja sa Haš...
prebac na B92:
B92 - Miloš Maksimović: Porodica Đoković je zakupila na 99 godina 4,5 hektara zemljišta u centru Kragujevca za izgradnju teniskog kompleksa. Mesečna rata koju plaćaju iznosi čak 30 evra...
turn off
Melodija Kuma se ponavlja posle 7 minuta.
-Marš, bre. Zabole me za ispit. Radiću dva meseca kao konobar, pa ću da uplatim apsolventski. Isti mi kurac, završio sad ili nikad.
Okret na drugu stranu i povratak u zimski san, bar do 20.marta
*Please, don't try this at home
Jutarnja erekcija
Феномен који ће сваког мушкарца натерати да приликом вршења јутарње мале нужде изводи разноразне егзибиције и акробације не би ли некако усмерио млаз тамо где је то хигијенским правилима предвиђено. Чињеница да пенис у стању ерекције код већине мушкараца може да иде надоле само до неких 90 степени само отежава ствар.
У зависности од тога да ли сте дешњак или левак, слободном руком се подбочите о зид, или још боље, о водокотлић, а ноге извуците назад што више можете тако да се орган нађе на 45 степени у односу на вц шољу и СРЕТНО!!
Skrnavljenje
Jebanje u HD rezoluciji. Optimum. Nema dalje. Kad se završi poslednji čin i padnu zavese, Ron Džeremi ustaje sa stolice i predaje zlatnu močugu u tvoje ruke, dok Džena, Brajana, Tera Patrik i ostala primačka ekipa luče vlagu k'o Jaša Tomić.
- Halo.
- Dobar dan, da li je to Krešimir?
- Da, gospođo, izvolite.
- Ja sam Izvorinkina mama. Ona 3 dana leži i ne ustaje. Neće da jede, neće da pije, odbija da gleda omiljenu seriju, lekari ne mogu da dijagnostifikuju uzrok ovakvog stanja. Ne pomažu ni vračare ni travari, ko da je Njegomir Merima, leptijebem. Šta ste joj uradili?
- Skrnavio sam je, gospođo.
- Šta more?
- Skrnavljenje, gospođo draga, to vam je poslednji nivo u igrici zvanoj jebanje. Ono...kraljica, da se tako gejmerski izrazim.
- Iju, pa hoći li Izvorinka da ozdravi? Neće valjda u zemljicu crnu?
- Neće, gospođo, ona samo deluje bolesno, inače je ispunjena sper...velikom dozom unutrašnjeg blaženstva i spokoja. Njoj je sad, dizvinete na izrazu, do jaja.
- Kursulina 42, 5. sprat, stan 56, levo od lifta. To je stan moje prijateljice, ona je sad na godišnjem. Pola 9 večeras. Nemoj da kasniš.