Devojke koje u kafani konobarišu do udaje
Cure koje love u rezervatu. Kao Tito što je lovio drogirane medvede i pijane divlje svinje, tako i one šetaju između stolova i biraju. Nekog gurnu kukom, nekog pipnu ramenom, ko se povede za razgovorom taj je potencijal za ženidbu. Par pića, nekoliko reči, provera bračnog i imovinskog stanja i to je to.
Čak i oni odbačeni su dobri - em ne prave probleme, em se mogu jednokratno iskoristiti. Za bakšiš.
- Mile, izgleda se tvoj sin sviđa ovoj maloj...
- Kako znaš?
- Pa vidi nama dvojici kako je drusnula vinjak, a njemu pivo donese međ' sisama...
- Ne dolazi u obzir...
- Daj ne kenjaj, šta bi mu falilo?
- Tako je i meni Radojka donosila pivo u ovoj istoj kafani, ja se našalio da bi je mog'o ženiti i evo trie's godina kako više ne pijem pivo...
Djevojke koje ne vide šta to muškarci vide kod konobarica
To su one što uvijek nešto seru oko jadnih konobarica. Te to su fanfulje, lake žene nesumnjivo niskog morala, te mi muške svinje (kao da je ovo nešto pogrdno za mene, svinja me hrani, liječi i oblači, a i ovu moju) tamo se natandrlji vas trideset i svi tražite pičke, tešto ne idete kod one dobre, nego svi pohrlite kod one što liči na salataru, te niste vrijedni nas normalnih djevojaka, te ovo te ono.
E da se jebete više, jebem ti život šta sam puta linkovao Luksovu Slađu, nikad skontati. Jebem vas u logiku, ja sad, evo. Šta koji kurac što idem kod konobarice? Idem zato što mi se ide, ideš i ti u diskoteke gdje rade konobari, više ih nego konobarica tri puta, pa jel trebam ja da mislim da ti ideš gore da se natakinješ na njih šest? Natakinji se, zaboli me kurac, ali pusti da idem đe volim i đe mi je dobro. I je l mislite da jebe nas trideset? Jebe jedan eventualno dvojica, kao i svaku normalnu koku. Redovno. Ovi neredovnih ima, ali , da se ne lažemo, išle ste i vi na more...
I ovo, ova bolja ona nije, ova debela, ovakva i onakva... Šta bolan serete?!! Je l kod konobarica ne važi sad pravilo "nije bitan fizički izgled ako ima dobru dušu" ? Jebo li ja vas tako licimurne. Nije bitno kakva je konobarica ako dobro sluša i podnosi gluposti. Otprilike ko psihijatar samo što ti ne uzima pedeset maraka po satu, već za 4-5 sati.
I u ovom slučaju, što se fizičkog izgleda tiče, ne treba biti savršena, ne smije. Ne smije biti da ništa ne fali i da nema malo viška, ako se razumijemo. I treba da bude malo koketna, i da nekad malo sjedne u krilo, čisto onako da odmori, ne da se nabije na kurac, i da se nasmije, ali najvažnije kad odem tamo i osjećam se ko posljednje govno, ne treba mi neka prepička da me gleda preko šanka, nego normalna da liči da me razumije, kad tebe boli glava, nemaš živaca vremena ili ti neki drugi kurac bude, da mi ko Šobić kaže "bolan biće bolje". Eto vam sad, jebo vas konj.
I ne dirajte ih više.
Štaš popit?
Iskazivanje zahvalnosti osobi koja vam je učinila neku dobru stvar ili vam uputila kompliment, bilo šta što je vama bilo pomalo iznenađujuće.
"Hvala" je tako passé.
Mirko: Ćao lijepa neznanko, želim da ti iskažem svoju veliku zahvalnost što si došla u ovaj lokal večeras, dok ti nisi došla meni je ovaj izlazak proticao u lošoj atmosferi ali kada sam tebe vidio sve mi se proljepšalo, nabacila si mi osmjeh na lice samom svojom pojavom, dozvoli mi da se predstavim...
Zagorka: Maro, Maro, čuješ li ga, čuješ šta mi govori a? Momak štaš popit? More l' konjak? Nemoj me sad razočarati! Odera vam....
Mirko: ...ja sam Mirko...
Zagorka: Ma neka si, i ja sam Zagorka, de spucaj na eks pa da zaigramo.
Mirko (u sebi): E konačno da sam i ja potrefio kada treba da ošišam mačora, biće spavanja...
Konobar daj meni dupli, pitaj cure šta tuku.
Biće ovo dobar teferić.
Klabana
Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.
Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.
Али курац.
Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.
Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!
- Где излазиш, прескупа пичко коју мувам?
- Ахахахахахахахаха, идем у кафану "Чамцем пловим сам по Тиси"!
- УМРИ, ПОЈЕЛА ТИ МАЈКА ГОВНО ОД МУФЛОНА МЕСТО ЖИТА ДАБОГДА, ФУКСЕЖДИЈО!
Ne udaje se svaka počešljana
Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.
A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.
Jebeš ga, nije svako Šešelj.
Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...
-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!
-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...
-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!
-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.
-Dide, skoncentriši se.
-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek ima
Već na odlasku...
I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.
Opismen' ću ja njega
Roditelji su je s ponosom poslali u metropolu na studije. Upisala je svijetsku književnost i za vrijeme svojih studija sanjala o životu u Parizu, Londonu, Rimu, Moskvi i drugim za nju magičnim gradovima.
Gradske mangupe nikad nije voljela jer je znala da ju oni ne mogu odvesti tamo gdje želi.
Poslije završenih studija vratila se u svoje selo. Zgrožena seoskim barabama dane provodi u samoći maštajući o glamuroznijoj budućnosti.
Jednog dana joj mati ulijeće u sobu prekidajući ju u maženju djevojčice na Betovenovu Mjesečevu sonatu: ''Vad ruku iz gaća i dolaz' na verandu, imamo goste!''
Gosti su izgledali kao da su upravo sišli sa scene Granda. Roditelji su joj sa ponosom predstavili svoje nove komšije, gasterbajtere iz Beča i njihovog sina Milivoja. Pogledala je Milivojevu rumenu retardiranu facu sa savršeno počupanim obrvama: ''Iz Beča kažete?'', ''Da, da. Iz ViJene ili ti BUeča.''
U glavi su joj zapjevali Bečki dječaci, došlo joj je da zapleše valcer i već se vidjela kako po mondenskim Bečkim restoranima jede Bečke šnicle. Nasmijala se, diskretno otkopčala dva dugmeta na košulji suptilno pokazujući bujne dojke
i krenula u pohod osvajanja Milivojevog srca.
- Jao slušaj kakvu sam poruku dobila od Milivoja: MALA UPRAVO SAM POJO DORČAK PA SAM POŠO NA POSO. UBER JE VRUĆO DANAS, AL NE SMETA MI JER SAM MLOGO ZALJUBIT PA MI SVE FINO. VOLEM TE MALA, I NEMOG DOČKAT DA TE DOVEDEM OĐE KOD SEBE U VIJENU.
- Pa ono, fina je poruka, al' malo ti je nepismen taj tvoj Milivoje.
- Ma nije to problem, opismen' ću ja njega, nego šta da radim sa tim imenom Milivoje? Ih, Miki, Mišel... nešto ću već smisliti.
Bludni sin
Нико и ништа. А живи живот рокенрол звезде. Буђење у рандом стану непознате лепотице, чешање муда, лењо зевање, па јутарња партија рвања са истом. Одлазак у кафану и "губљење" још једног дана на исти начин. Иако је безначајан делић, може се рећи и бенигни тумор демократски оријентисаног друштва. А ипак анархиста. Не подвлађује се никоме, ради оно што он хоће и како хоће. Степски вук са једном значајном цртом, он не пати, макар се то не види.
Године пролазе, а он се не мења. Жена? Деца? Јок, није он за везивање, а још мање за вођење уредног живота и васпитавање клинчадије. А и нема приходе. Стални је гост познате биртије, практично постаје њен заштитни знак, те и пије на црту. Никад није радио. Живи са родитељима и то му иде на живце. Јединствени примерак Хемингвејштине. Кафана, писање, туча. Само без писања. А можда и са. Уметник у правом смислу те речи. Није алкохоличар већ боем. Потенцијални самоубица. А ни он не на зашто.
И док га појединци карактеришу као пропалог студента Медицинског факултета, већина га и даље сматра за легенду, на конто старе славе. Увек пожељан у друштву јер одише неком узвишеношћу и кад се ваља у сопственој пегли. Бивша фаца која је сјебала свој живот и отишла у другу крајност. Као и многе легенде рока. Бледа сенка некадашњег бића. Његова природа све више излази на видело и изједа мит о Њему. И поред свега и даље је ту. Постоји.
Трагични јунак великог књижевног дела. Хода на ивици смрти али не пада. Само је питање часа.
Štraparijada
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Priđi, priđi mi
Znala sam!
Sjedim za šankom čitavo veče cjevčeći ovu cijeđenu narandžu, a niko ni da me opsuje, niko da mi priđe. Pun kafić frajera, loču onu pivu i samo gledaju, niko ni piće da pošalje.
A, koliko sam se samo spremala... Prvo, frizura jutros u deset. Čitav dan nosim glavu k'o da je u njoj nitroglicerin. Steže ovaj pušap - sise hoće da mi oči izbiju. Tange vire iznad minića. A, bogami i ispod, hehe. Štikla od 12 cm mi je ostavila trajne posledice na kičmu. Depilirala noge, depilirala ruke. Uradila manikir. Za čije babe zdravlje?
U šta su se to pretvorili današnji muškarci? Pa, samu bi sebe spopala kako izgledam. Za koga sam se ovoliko montirala? Gledaj onoga! Visok, zgodan, obučen, vidi se da ima kintu. I samo blene. Blene... Ali, čekaj! Da li on to prilazi? Jeste! Eto ga pravo na mene! Priđi, šećeru, samo mi priđi...
- Zdravo. Ja sam Dragan. Cijelo veče ne mogu da sklonim pogled s tebe. Hoćeš neko piće?
- Pali, nakazo! OPAAA!
Blagoslovena
Posle nje više ništa nije isto.
Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.
Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.
- Halo?
- Đe si, Maro, sunce moje!
- Marija. I ko je to, uopšte?
- Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca?
- A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti?
- Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan...
- Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje.
- Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov...
- :tu, tu, tu, tu:
...ko konj
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Sportski gest
Kad silujes neku devojku u zbunju, a neces da je maltretiras i u dupe.
policajac: opisite silovatelja
devojka: visok, rosav, dzentlmen pre svega
Šiptarenje
Систем освајања територије или неког простора миц по миц. Лагано и неприметно, битно је само да се територија увећава на рачун других.
Овај систем користе углавном жене, мушкарци су склонији приступу "Немачка у Пољску '39-е". Такође, и мишљења о овом систему су опречна, неко сматра да је паметан а неки би рекли да је пичкаст и тотално фуњарски.
**муж:** Само још мајицу неку да узмем и спреман сам, јел крећемо?
**жена:** Па само док средим косу, шминку, проверим да ли ми је ова комбинација ок, залијем цвеће, позовем маму да јој испричам нешто, погледам крај серије и свратимо негде да купим бурек да нешто ставим у уста нека ме киселина мучи...то је то, крећемо.
**муж:** Имаш 4 минута. Ја после крећем макар и без тебе. Шта је ово јебем ли ти семенку безобразну?!
**жена:** Које, мишићу?
**муж:** Ма не прави се луда, шта ће твоје гаће у мојој фиоци?
**жена:** Па нисам имала места у мојој, морам да раздвојим чипкане од свилених...
**муж:** Ма немој да ми се шиптариш више шчула?! Направио сам плакар од 12 квадрата да имаш места а остала ми једна фиока и једна полица да не мешам баш гаће и сакое и то си ми узурпирала! Не дам фиоку!!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
*две другарице седе и пију кафу, ладну ко шприцер јер стоји на столу 2 сата, претресају разне теме од Милицине хаљине коју је носила на Гојковој свадби до рецепта за посне чварке*
**Марија:** ОвАј мОј(акценти) стиже са посла, чујем га од суседне улице како се дере...
**Јелена:** Јаоој, опет ће ме нешто напасти, да идемо у шетњу?
**Марија:** Готово, ушао је. Ћао, драги, како је било на послу, јел да да нећеш да зезаш Јелену? Шта ће ти та секира??
**Крсман:** Јелена, поздравио те Гандра и рекао да ће ти јебати мајку курвинску што си му гаће оставила испод кревета. Жено моја, ова секира је за преуређивање наше спаваће собе.
**Марија:** Шта ћеш да преуредиш?! Ја сам то све лепо наместила, шта ћеш ти да дираш? А и зашто секиром??
**Крсман:** Секира је, пиле моје малено и лепо, да од нашег кревета направим два па се на свом шиптариши колико оћеш! Свака ме коска боли јер се по целу ноћ једном руком упирем од патос да не паднем на исти.
**Марија:** Немој, Крсмане љубим те, ја то да ти будем близу...
**Крсман:** Нема немој, или то или спаваш у гаражи. Прекипело је. Јелена, курво, мршћи кући ал прво скочи до комшија Радована и тражи му 4 блока, реци да сам те ја послао...
**Јелена:** Јел Радован онај високи, са великим шакама што ми изгледа као да би ме...
**Крсман:** Јелена! Блокови!
**Јелена:** А? Да, да...а шта ће ти блокови?
**Крсман:** Да подметнем уместо ногара, јебем те глупу, па да жену одерем од курца у ЊЕНОМ кревету.
"Pusim travu i mnogo sam zajeban" tip ljudi
Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!
Sretnete druga iz srednje, posle hiljadu godina, ne znate nista o njemu.
Vi:" Eeeej, pa gde si ti, sta radis, gde zivis sada...?"
On:"E'o, brate, ne da sam se uduv'o, kao zmaj, i sad idem ortaka da probam neku njegovu, kaze da je do jaaaja, matori. Pa cemo onda veceras do grada da izblejimo i da srolamo koji.."
Vi:" (Ooooookej, wtf?!) Ako, care, ako, samo ti duvaj..."
On:"Naravno, matoriiiii!"
...
Zašto je dobro biti ćale?
Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.
- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.
- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".
- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)
- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.
- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.
Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.
- Тата, јеси завршио са тим примером?
- Ево, управо завршавам. ’Оћемо Лего Стар Ворса?
- Тоооо!
Usturiti
Starinski izraz.
Izazvati nekog na ferku u piću i izaći kao pobjednik.
On tekilu, ti tekilu. On dupli vinjau, ti dupli vinjau. On štok, ti štok. On dva litra piva, ti tri litra. On pod šankom, a ti mrtav 'ladan, naručuješ još jednu turu, čudeći se šta bi insanu.
- Šta bi sinoć, junačino?
- Evo, ne smijem na ulicu od sramote. Mislio sam - napiću je pa ću da je iskoristim, al' 'oćeš! Usturi me treba, k'o da sam nedonošče!
- Vjerovatno se ne sjećaš, ali te je gotovo sama onako obeznanjenog dovukla do auta.
- Daj, ne jebi me! Kako će ona sa svojih šezdeset kila da dovuče mene ovolikog?
- Svega mi! Hercegovka, skoro se doselila. Živi iznad autobuske stanice. Ostavila ti je broj telefona da je pozoveš da provjeri jesi preživio.
- Dovrši tu kiselu i polazi za mnom!
- Kuda?
- Idem da je ženim.
Program inkluzije
Укључивање смарача у виду шунтавог буразера из Немачке, кумовог напаљеног клинца или сличног ментално изазваног лика у сопствено друштво. Не би ти сам то никад предузео, али те економскo-финансијски разлози притискају, а и маторци исто, па мораш. Последице су трајне и негативно утичу на твој имиџ међ’ ортацима.
- Е, маторци у селу, хоћеш до нас мало? Да пикамо Фифу, а имамо и неку дедину клеку, собаљује грм.
- Па, хајде, али морао бих да поведем и Симета.
- Оног твог рођака што си доводио пре? Што ми је сестре нудио китом? И појео кевин нов балзам за испуцале капке?
- Аха... Јебига, опет ми запао програм инклузије. Вучем га ко букагије цео викенд.
- Ај чујемо се онда кад те помилују.
- Стани секунд само...
- Ччшшш.. Матори, губи ми се сигнал
E sad neću ni kako ja hoću!!!
Генијална реченица која укратко објашњава суштину српског ината.
Није битна ни верска ни национална, а ни сексуална оријентација, тај инат је карактерна особина свих Срба.
Драган: "Ја ти кажем, ако хоћеш да тресеш шљиве, немој платно у квадрат да постављаш, већ у правоугаоник."
Милорад: "Ма не може Драгане у правоугаоник, квадрат је бољи."
Драган: "Аман човече, у правоугаоник."
Милорад: "У квадрат бре."
(после више од пола сата расправе...само што сада разговор постаје много гласнији и напетији)
Драган: "Добро, бре, добро..у квадрат ће да стављамо"
Милорад: "Шта кажеш, бре?"
Драган: "У квадрат ће ги турамо."
Милорад: "Е нећемо него ћемо у правоугаоник."
Драган: "Па зар ниси хтео да ги стављамо у квадрат???!!!"
Милорад: "Ма нећу бре!!!"
Драган: "Шта нећеш, па ти си тако хтео."
Милорад: "МА САД БРЕ НЕЋУ НИ КАКО ЈА ХОЋУ!!!"
-------------------------------------------------------
Расправа се наставила до касно у ноћ, и тако су још једно два три пута мењали мишљење чисто из ината, све док их остали нису отерали у три лепе и питали их зашто расправљају томе како ће да тресу шљиве у сред јануара.