Najviša horizontalna šipka koja sa gornje strane ima neobrisan sloj prašine koji ti ostavlja sivilo na šakama. Za tu šipku se hvataš kad nemaš gde i kad cela masa u autobusu počne da talasa jedino ti ta šipka preostaje da se ne surdukneš sa ostalim putnicima kad majstor naglo ukoči. Od nje ti se ruke otegnu ko u orangutana.

Квалитетна ракија. Са села.

До лактова у масти са кључем или бритвом у једној, а ракијицом у другој руци. Имао је црне зубе који никад нису смрдели као што зуби знају. Ваљда баш због те ракије.
Одувек је био зајебант. Причао је стално, често понављајући приче као каква покварена плоча а ја, савршен саговорник, сатима сам слушао и упијао те ловачке приче. Деда је био и ловац. То нисам споменуо! А када бих написао сваку његову згоду или мудрост коју знам... Ионако пола мојих ствари написаних овде су плагијати. Плагијати његове приче.

Када се и последњи пут вратио из мртвих, био му је то већ пети-шести пут, баш због те ракије, гледао је изгубљено у фамилију око кревета. "Старац, знаш ко сам ја? Ко је ово?" питао је мој ћале показујући на Јову, мог буразера. Тешко, слабим гласом изговори "Да знам, то је Филип!". Сва фамилија покуњи главу у јебига фазону а деда погледа у нас унуке, осмехне се и намигну. Јебени цар! Наравно да је знао све! Вратио се последњу фору да баци, да буде сигуран да ћемо га таквог памтити.

Наредна два месеца имао је замишљен поглед који се губио у даљини, вероватно иза њиве где је залазеће сунце последњи пут сијало по златном житу које је он посејао. Причао је с људима покојним одавно, а они су га сваким даном, све гласније и јаче вукли док није попустио и својевољно пристао да пође с њима.

Pitanje koje postavljaju ljudi nižeg rasta tokom koncerta.

Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.

Нико и ништа. А живи живот рокенрол звезде. Буђење у рандом стану непознате лепотице, чешање муда, лењо зевање, па јутарња партија рвања са истом. Одлазак у кафану и "губљење" још једног дана на исти начин. Иако је безначајан делић, може се рећи и бенигни тумор демократски оријентисаног друштва. А ипак анархиста. Не подвлађује се никоме, ради оно што он хоће и како хоће. Степски вук са једном значајном цртом, он не пати, макар се то не види.

Године пролазе, а он се не мења. Жена? Деца? Јок, није он за везивање, а још мање за вођење уредног живота и васпитавање клинчадије. А и нема приходе. Стални је гост познате биртије, практично постаје њен заштитни знак, те и пије на црту. Никад није радио. Живи са родитељима и то му иде на живце. Јединствени примерак Хемингвејштине. Кафана, писање, туча. Само без писања. А можда и са. Уметник у правом смислу те речи. Није алкохоличар већ боем. Потенцијални самоубица. А ни он не на зашто.

И док га појединци карактеришу као пропалог студента Медицинског факултета, већина га и даље сматра за легенду, на конто старе славе. Увек пожељан у друштву јер одише неком узвишеношћу и кад се ваља у сопственој пегли. Бивша фаца која је сјебала свој живот и отишла у другу крајност. Као и многе легенде рока. Бледа сенка некадашњег бића. Његова природа све више излази на видело и изједа мит о Њему. И поред свега и даље је ту. Постоји.

Она доминира. Она поставља услове. Она ти не дозвољава да се понашаш по сопственој вољи, она управља тобом. Ти отвараш капију док она вози трактор, ти јој носиш воду док коси. Она гледа Цвајту у живом преносу, ти рибаш плочице соном киселином. Она пије пиво, ти пијеш сок. Кад је јебеш, она уствари јебе тебе.

Не дај Боже ником.

Veći problem za porodicu nego da uopšte nemaju televizor. Kablovska televizija, koju danas ima skoro svaka kuća, nudi nam mnogo zanimljivih kanala pa dolazi do konflikta među članovima porodice kada se termini njihovih omiljenih emisija poklope.

Totalno nihilističko-nezainteresovani kralj, koji živi u tvojoj zgradi, bez žene da mu sere, i dece da se deru. Povremeno ga viđaš sa terase kako u bade-mantilu odlazi do obližnjeg dragstora sa praznom gajbom piva u ruci, a vraća se sa punom. Jedini u zgradi se ne javlja ni tebi ni drugima, ali ne zato što je zao, nego lepo vidiš da čoveka mrzi da zine.

Sa druge strane, najviše ga gotiviš od svih komšija jer nije izveštačen, i kad se sretnete na hodniku, iako u tišini prodje pored tebe, savršeno se razumete pogledima koji govore ''bravo komš'o što si juče u vreme odmora odvrnuo Thin Lizzy, baba Radojka sa prvog sprata je odlepila...'' .

Jedini lik u zgradi koji za vreme bomardovanja nije silazio u podrum, nego je sedeo kod kuće razgaćen u fotelji, pio pivo, i istinski ga je bolelo uvo da li će bomba da rokne od njegovu terasu. Osim tebe, niko u podrumu nije provalio da on jedini nije sišao u sklonište.

Vrlo retko ga možeš čuti kako govori, i to uglavnom dok ispred zgrade razgovara sa nekim ortakom sličnim njemu, ili dok iza zgrade kupuje male količine vutre od lokalnog snabdevača. Govori jako sporo, isprekidano i tiho, ali koristi dugačke reči. Ako ga malo bolje poslušaš, možda i čuješ nešto duboko i nesvakidašnje.

Ovaj lokalni Lebowski služi da babe upozoravaju unuke u šta će da se pretvore ako ne uče školu i ako se ne kupaju redovno. One ne znaju da je on možda završio Englesku književnost ili tako nešto, jer njegova duga i masna kosa, naočare za sunce koje ne skida i iscepani bade mantil koji šeta po kraju jednostavno govore suprotno.

Što je niži, to se više spotičeš.

Praznici. Pored svih kilograma šlaufa i mamurnih odlazaka na posao koji slede, treba još misliti i na bližnje i obližnje. Spržite li i vi o svakom više kinte na kredit nego na majonez za rusku i metke za vazdušnu zajedno? Ko ih jebe, čestitajte im svima o istom trošku. Jedna poruka, četiri rođendana. Jedan bezumni idiomski sufiks, više para za petarde.

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Naravno, ne misli se na bračnog druga nekog božanstva. Vremena kada su se bogovi ženili i pravili kamare božanske dece nestala su u vrtlogu netolerancije ranog hrišćanstva. Žena božija zapravo nema nikakve veze sa bogom niti ičim dobrim, ona pre dolazi sa one tamne strane, iz onih krugova u kojima radije obitava đavo. To je oštrokondža u iskonskom obliku, pošast. Žena božija ne shvata da je finale lige šampiona važnije od reprize *Ranjenog orla*. Žena božija voli nepotrebne, a skupe stvari. Žena božija ne da, a kada i da to mora da presedne. Žena božija odbija da prihvati da tebi ipak treba više od pet sekundi da bi mogao i *drugi put*. Žena božija dolazi po svoje. Žena božija uzima danak. Oprosti se od života kakav si poznavao.

Кад у згради избије пожар а ти се упорно распитујеш где је пут за ејакулацију.

Бесплатно је најјача врста хипнозе. Бескористан комад смећа може бити претворен у објекат жудње милиона људи, само ако га понудиш бесплатно, али у ограниченим количинама. Људи су спремни да забораве све моралне и људске норме, чак и да прибегну кршењу закона и обичаја ратовања да би се докопали свог БЕСПЛАТНОГ парчета неупотребљивог ђубрета.

Упорно одбијање нечије понуде коју онај ко вам нуди сматра лепом ем неопходном за битисање.

Zajebancija na račun štreberske dioptrije.

"Privilegija" koju uživa isključivo srpski jezik. Ogleda se u tome da se većina izraza može zameniti sa "kurac" ili "pička".

Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.