Perverznjaci sa Olimpa
Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.
Zevs-vrhovni bog: Najveći jebač sa Olimpa. Toliko veliki da su za njega Kazanova, Don Žuan, Vilt Čemberlen i Miloš Obrenović pičkin dim...zajedno. Imao je nesrećno detinjstvo jer mu je ćale pojeo braću i sestre. Međutim, Zevs je bio mudonja pa ga je naterao da ih ispljune. Onda je počeo da jebe redom, što boginje, što seljanke na pijaci, što Nimfe, bio je pravi trsitelj.
Posejdon-bog mora: Zevsov burazer, takođe veliki jebač. Prcao je sve redom, ali najviše je voleo Meduzu. Vlado Georgijev.
Had-bog podzemlja: Stariji brat pomenute dvojice. Teška ličnost. Mizantrop. Doktor Haus. Jebao je bratanicu Persefonu.
Afrodita-boginja lepote (inače ružna ko dupe ): Majka svih fuksi, nije je jebao samo onaj ko nije pitao. Bila je udata za ćopavog Hefesta, a najviše se švalerisala sa ratnim profiterom Aresom. Ceca nacionale.
Ares-bog rata: Jebač Afrodite i ratni profiter. Arkan, logično.
Hera-boginja braka i udatih žena: Obožavala je incest. Zevs joj je bio brat i muž. Volela je da joj sva deca budu lepa, ružnog Hefesta je bacila sa planine. Jelena Karleuša.
Apolon-bog Sunca i čega sve ne: Atletski građen jebač, voleo je samo vrhunske Nimfe. Petar i Filip Kapisoda.
Dionis-bog plodnosti: Oličenje hedonizma. Obožavao je orgije, ali izgleda i nije bio neki jebač. Nole seksoman.
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Goblen rezolucija
Slika veoma lošeg kvaliteta.
- Vidi sa kakvom sam se ribom slik'o sinoć, a?
- Brate ja ništa ne vidim ovde! Menjaj bre ovaj telefon moja baba veze goblen sa boljom rezolucijom!
Nimfomanka
Definicija koju su izmislili muškarci, jer im je bilo krivo kako žena može stalno, a oni ne.
*Drugi* deterdžent
Treba da se mi organizujemo i napravimo deterdzent koji se zove Drugi i onda kad u reklame stave Drugi deterdzent, da ih tuzimo i dobijemo pare!
Dove kupka za tuširanje
Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.
- „...ја бих вам препоручила нешто из Дове асортимана...Рецимо нову купку за...“
- „Уше сподобо! То свом сину да даш, шчула! Мени дај коприву...од шес литара...и да јој је истеко рок трајања...“
Sredovečni ljudi
Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."
Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.
I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."
Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.
Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".
Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.
Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.
Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.
Razgovor za posao
Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.
- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.
Predratna "rock" scena u BiH
Обавезно у знаку братства и јединства и југословенске тробојке.
Плави оркестар
Бијело дугме
Црвена јабука
А у средини Здравко Чолић као највећа звезда бивше Југославије.
Najljepše je đačko doba
Rečenica kojom djeci u stvari dajemo do znanja da se i nemaju baš čemu nadati u životu.
Sranje
Gusta materija od koje je sačinjen univerzum.
Nije to Higsov bozon. Džabe se mlate po Cernu i troše pare, ne bi li našli tu božju česticu i objasnili zbog čega postoji više mase oko objekata nego što ustvari zapažamo. Ono što sačinjava objekte, pojmove, misli, reči, ispunjava prazan prostor oko njih i zavlači se u šupljine, kako ti fizički i ne fizički objekti ne bi bili ono što jesu već imali veću težinu, jeste jedno veliko sranje. I to sasvim fino funkcioniše. Većina ljudi jednostavno vidi ono što to sranje ustvari predstavlja kao materiju i sasvim su srećni sa tim govancetom sa mašnicom na vrhu što orbitira oko najbližeg velikog crnog govna. Tek upornim kopanjem kroz sranje, dolazi se do suštine, koja je i sama, veoma često, govno.
-Alo. -Halo.
-Kako si bre Milovane, nisam te čuo sto godine, reko da vidim šta radiš. -Evo, fino, gledam seriju neku sa ženom.
-O, fino, kako je Stana? A deca? jel porasla, jesu sigurno...
-Jel se sećaš kako smo ono 90 i neke zajedno...
-A trebali bi češće da se čujemo...
(Količina sranja - 95%)
-Alo. -Halo.
-Milovane, daj mi 250€. Verovatno neću nikad da ti vratim.
(Količina sranja - 0%)
-Znam da si uplašena, ali veruj mi, uvek ćemo biti zajedno i uvek ću biti ovakav. Samo želim da te poljubim jednom.
(Količina sranja - 97%)
-Digo mi se, i rešio sam tebe da karam pošto mi se čini da oćeš da daš.
(Količina sranja - 0%)
-Nekada u budžetu jednostavno nema novca, pa se posle opet nađu pare za te namene i tako ukrug. Makroekonomska situacija čini da mi jednostavno moramo da popunimo rupe u budžetu, pokušavajući da motivišemo mala i srednja preduzeća na mirkroekonomskom...
(Količina sranja - 100%)
-Pojma nemam šta čitam ovo. Ponekada mi je krivo što nisam išao na fakultet nego sam lepio plakate i nosio burek... Sa druge strane, jebi ga. Daj da pročitam ovo sranje pa da jedem, lepo mi izgleda ono posluženje iza.
(Količina sranja - 0%)
Primera je naravno puno a ovo je samo mali deo. Ipak nas sranje okružuje i ispunjava, a svemir je beskonačan.
Korporativna devojčica
Zanimljiva pojava i sve češći primerak pripadnica ženske populacije zaposlenih u marketing i PR agencijama, kao i istoimenim sektorima velikih kompanija. Svakoj je zajednička gotovo ista životna priča, sa sitnijim varijacijama… najčešće u izboru cipelica.
Od rođenja su predodređene i vaspitane da budu uspešne, te se odlikuju egzotičnim imenima poput Ekaterina, Stela, Marta, Darija… Kao male su obavezno svirale klavir, a omiljena reč im je bila solfeđo. U pubertetu su se šepurile konstantno podignitim nosićima, pod omiljenom parolom da devojčice sazrevaju znatno brže od muškaraca.
Nakon gimnazije, po pravilu postaju uber-moderne cice studirajući na FON-u, ili Megatrendu, a svoj marketing i lični PR grade na tome da vole pripadnice istog pola, jer je to tako in i urbano. Velika je istina u pitanju, jer su se sigurno pijane stidljivo poljubile sa koleginicom na brucošijadi i momenat ovekovečile fotografijom.
Zapošljavaju se u kreativnim sektorima cenjenih agencija i ponosno forsiraju svoj novi specifični stajling protkan kontrastima, koji čini obavezno barem jedan uštogljeni komad odeće, koji bi odavao utisak ozbiljnosti, ali i niz šarenih, neozbiljnih. Obavezne su ljubičanstvene tašnice, ili ciklamica minđušice veličine omanjeg lustera. Štaviše, šareni HP "Seks i grad" laptop pod miškom se negde podrazumeva. Bile su jednom radnik meseca.
Njihov novi život postaje baršunast, a njihov novi dečko flafičast.
Na žalost, sve to je maska. One obitavaju u konstantnoj borbi za napretkom i boljom funkcijom. One grizu u borbi za nekom višom pozicijom, menadžerskom titulom, ili makar pišljivim igzekjutiv zvanjem. Uglavnom ne ide kako su planirale. Mrze sekretaricu koja je previše prisna sa direktorom, a rado bi mu i same poblajvale zarad napredovanja.
Udaju se iz nezadovoljstva, a obavezno zadržavaju i svoje prezime, kao da su neke tamo doktorke. Nemaju zbog posla vremena ni da naprave decu, mada i statistika kaže da se inteligentniji ljudi kasnije odlučuju na ovaj korak. A ona je pametna, jelte. Nesrećne su, svaki dan im se ponavlja. Ujedaju i histerišu samo na one sebi bliske, iako strancima i pored svega toga deluju srećno i nasmejano.
Na posletku, život im se svodi na to da sve njihove frustracije trpi onaj flafičasti jadničak, neki ženski frizer, il' šta ti ja znam čime se bavi... Mukica.
Zubari sadisti
To su zubari kod kojih se odvija sledeće
Dođeš u ordinaciju, sedneš na stolicu otvoris usta on ti ubaci nešto i počne da cacka pa pita:
-Jel te boli ovo?
-Jok
-A jel te boli ovo?
-Jok
-A ovo?
-aaaaaaaaaaaaa boli
-E odlično
i onda prestaje s tim sranjem jer je njegov sadizam zadovoljen
Kompleks dobre ribe
То је она врста комплекса више вредности од које пате девојчице/девојке/жене које отприлике од њихове пете године живота неко стартује у намери да их држи за руке/смува/љуби/јебе/јебе у рч (обљубљује) итд. Навикла да јој се мушкарци набацују и то ти је. Препознају се по афектираном и кучкастом понашању када им приђеш и по непрестаном помињању свога дечка, вођене логиком *Зашто ми овај прилази и прича са мном ако неће да ме стартује? Дај да га одјебем одмах.*
- И тако...
- Тако... Ајде видимо се!
- Хоћеш да те отпратим до зграде?
- Па не треба...
- Сигурно? Дај да те испратим, да не идеш сама кроз парк.
- Нема везе, назваћу дечка да причам с њим док идем кроз парк.
- Чекај... Ти сад мени као стављаш до знања да имаш дечка? Као да ја не знам да имаш дечка? Шта, мислила си да ћу да те мувам? Знаш шта? Заболе ме туки и за тебе и за твог надри-дечка! Ја сам само хтео да те испратим до стана да не идеш сама. Сад ме боли туки, и да узму да те генгбенгују у парку, нећу прстом да мрднем. Ај уздравље! Лихварко!
(то је наравно оно што мислим у глави, а у ствари кажем):
- Аха, океј. Ништа онда. Видимо се сутра.
Nobelova nagrada za fiziku
Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.
- Sinak, daj otvori još jedno ladno da iznivelišem ove merdevine, kanda mi se malko klate.
- Evo ga, ladno kao leš Vasione... a majstore jes ti čuo da su dali Nobela za pronalazak krioterminacionog modela ekspanzione Vasione?
- Ma mogu oni da pronalaze šta oće, ništa im to ne vredi. Na kraju će sve da ode u kurac krasni... slušaj šta ti kaže Žika-keramika - samo će ovi žuti da prežive.
Perverzni profesor
Svako je imao bar jednog. Ili ako nije tek će ga imati.
Primer 1: Petroviću ti stalno tražiš dlaku u jajetu. Nemoj tako, mogu jaja nekad da budu i dlakava.
Primer 2: Kolega izvadite ga na sto (telefon) da moze koleginica da ga vidi.
Pavle Vujisić mod
Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.
-Брате, морам ти рећи, онај твој рођак је луд човече, никада се нисам тако провео са неким кога не познајем.
-Их, брате, па моја крв.
-Дај, не сери, шта ти имаш са њим, човек је синоћ укључио Пајин мод, а ти си био ко и увек у свом фазону, нити пијеш нити сукње скрнавиш.