Rani mraz
Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.
Razumem te, đede. Nemam voćnjak al' im'o sam svoj rani mraz.
STR "Pamti dobro"
Radnja na Banovom brdu sa najjačim imenom na planeti.
Ko nije izvalio, nek brzo izgovori puno ime, sa sve ovim ''str''!
Gospodjo vidi vam se pička!
Kažemo kad se nekoj starijoj ženi vidi pička, najčešće u gradskim autobusima.
Arči: Gospodjo vidi vam se pička!
Gospodja: Jao baš vam hvala mladiću.
Bio sam u tvom mestu
Реченица која многима ласка и обрадује их, нарочито ако су из неког мањег града.
-Е де си, јеси ти беше из Нове Вароши?
-Аха, што?
-Био сам у твом месту, човече!
-Што, пролазио за море?
-Да, али нисам само пролазио, стајао сам.
-Што? Јеси нешто разгледао?
-Ма не, стајао да пишам.
Djevojke ne mogu spojiti laktove
Навлакуша која ти у довољно великом проценту случајева гарантује поглед на две големе стишњене сисе.
- Види стварно не могу...
- Покушај још једном, можеш ти то!
Možda sam ja poseban
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Srednji prst
Prst koji je svoje konačno značenje dobio još u davna vremena, kada je prvi muškarac stavio burmu na domali prst i glasno rekao - do kurca.
Prijemni ispit
Прва ракија коју попијеш са цуриним оцем - ако је треснеш на брзака ниси добар јер си алкос, ако је пијуцкаш полако ниси добар јер си килавко, а ако је преполовиш па у два пута стресеш чашицу онда ниси добар јер си превише искусан у пићу.
У специјалном случају да одбијеш да попијеш чашицу ракије ниси добар јер си слабић, а коме треба слабић за зета.
Tekući račun
Рачун који се измирује средством плаћања у течном агрегатном стању.
Дођеш ми пиво за ово!
I cvet se nacrta, ali gde je miris
Разочаравајуће питање које сам себи постави редак представник људске врсте који је имао част и несрећу да спозна како је то кад се обрне круг.
Схватио је да му је и превише деценија требало да тај круг обрне, да би дошао до тако једноставног закључка - не можеш осетити укус јагода док их не пробаш, па макар ти га и сам Андрић описивао. Не можеш уживати у укусу јагода ако их гуташ само да би се похвалио да си их јео... Једноставно, буди човек.
И чак и када сва чулна задовољства доживиш, опет ти нешто недостаје.
Ништа без душе.
Туцач је ударао по камену док га је сунце пржило. Помислио је да нема јачег од Сунца и толико јако желео да постане Сунце, кад му се жеља и остварила. Пржио је по оним доле туцачима камена, наслаћујући се што није туцач, а знајући како им је тешко. Пржио је тако све док му се није испречио велики облак, а он схватио да има и јачег од Сунца па пожелео да буде облак. Прекривао је, као облак, и упијао зраке сунца све док га није разбио ветар. Постао је и ветар сматрајући да је ту крај, и да више ништа није јаче док је несметано шибао небом, ломио облаке и носио кровове кућа, а онда наишао на стену која га је преполовила; није јој могао ништа. Стена је јача. Постао је стена, Сунце му није сметало, ломио је и облаке и ветрове. А онда је одједном осетио бол, и чуо одјек удараца које му је задао туцач камена, бришући зној са чела.
Схватио је да не може да искочи из сопствене коже, и запитао се да ли уопште и треба. Све може да постигне, и цвет ће у стени да нацрта толико веродостојан да ће се неки залетети и да га уберу. Али, мирис је оно што тај цвет, за разлику од правог, неће имати.
plazeko i mlazma
Plazeko je kašasta hrana koja se dobija mešanjem mlevene plazme i mleka.
Na nju se "navučemo" još kao deca, a mnogi se nikada "ne skinu" sa nje.
Mlazma je ista kao plazeko samo što se umesto plazme stavlja bilo koji drugi mleveni keks i smatra se manje kvalitetnom i manje ukusnom.
Dragan: "Idem da jedem plazeko pa se čujemo."
Sava: "Opaaa, ima se mlevene plazme?!"
Dragan: "Ma nema, nego neki običan mleveni keks."
Sava: "Nemaš ti pojma, to je mlazma. Plazeko je sa mlevenom plazmom."
Dragan: "Dobro onda, idem da jedem mlazmu."
Sava: "Mlazma je loša. Ja cepam samo plazeko."
Iz krampona
Последњи гутљаји вопса са дна дволитре.
- Је л' остаде ишта од тог Мерака?
- Јок. Малопре сам га сунуо из крампона.
