Razvojni put srpske diplomatije- 6. deo
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5)
Iako mi je neka ideja bila da se ovaj serijal nastavlja sa razmacima od po 2 dana, rekoh sebi, "Prašino, nemoj da ubijaš inspiraciju dok je imaš". Unapred se izvinjavam onima koji vole krateže, a iako sam planirao da ovo bude najduži, verovatno će biti jedan od najkraćih tekstova uopšte.
Elem, u prošlom delu stigoh do trenutka kada je Srbija napokon počela da liči na nekakvu državu. Kralj Petar, u svojim šezdesetim, počeo je da oseća kako nije dorastao državničkim dužnostima, pa je rešio da njegov sin postane princ regent- što će reći, on bi sam ostao kralj, ali bi njegov sin obavljao sve njegove funkcije. Petrov stariji sin, Đorđe, bio je malo čvrknut u glavu, i mada se istoričari ne slažu u kojoj meri, bilo je jasno da on ne može pri čistoj svesti i zdravoj pameti biti kralj. Stoga je Petar odlučio da ga na tronu nasledi njegov mlađi sin, Aleksandar, koji je potom imenovan i za princa regenta. Aleksandar je bio pametan dečko, ali je odmah počeo da pokazuje određene diktatorske osobine- za razliku od njegovog oca koji je svu vlast dao narodu, Aleksandar je ipak više bio za čvrstu ruku. No, to je u početku bilo korisno, jer je jedino takav lider mogao da reši neke stare probleme.
Baš kao što je područje drevne Palestine veoma malo, ali ima mnogo naroda koji bi želeli da je osvoje, tako i na Balkanu postoji područje, opšte svedeno pod naziv Makedonija. Na njega su pre 100 godina polagali pravo Srbi, Bugari i Grci (nije to ništa, danas na dotičnu pravo polažu Bugari, Grci, Albanci i oni što tvrde da su drevni Makedonci, jedino Srbima ništa ne daju). Problem je bio u tome, što je šapu na ovoj zemlji još uvek držala Turska. Stoga, ove tri nacije su rešile da ko braća govno podele Makedoniju, ali i da oslobode od Turaka ceo Balkan do Istanbula. Posle 20 i nešto godina, Srbi su počeli da se pripremaju za svoj omiljeni hobi- rat!
Najave ujedinjenja
Postojala su dva ključna koncepta balkanskih integracija, početkom 20. veka. Prva je bila veoma interesantna i predlagala je formiranje Balkanske federacije, u koju bi ušle Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka, uz mogućnost širenja na Bosnu i Hrvatsku ako to dozvoli istorija. E, sad, kad su velike sile čule za to, nimalo im se nije svidela ideja o supersili na Balkanu. Zato je prednost počeo da dobija jedan drugi koncept.
Ideja jugoslovenstva nije nastala preko noći, kako danas neki vole da veruju. Pojavila se u izvesnim masonskim krugovima još sredinom 19. veka, a do prvih decenija 20. već je uveliko uzela maha. I u samoj Srbiji nastale su organizacije, poput "Ujedinjenja ili smrti" (rođene iz oficirskih krugova koji su pobili Obrenoviće), na koje ću se vratiti u narednom delu.
Iako su Francuzi, Rusi i Englezi bili spremni da prihvate ovo rešenje- neke zemlje nisu: pre svega Austrijanci, jer je Jugoslavija podrazumevala da se njima samima oduzmu Hrvatska, Slovenija, Bosna i Vojvodina. No o tome kasnije.
Balkanski ratovi
U Srbiji su na mogućnost konačnog oslobodilačkog rata gledali sa simpatijama. Uostalom, već 20 godina se radilo na profesionalizaciji vojske, bilo je krajnje vreme da se i dobije neki rat. Srbija, Grčka, Bugarska i neizbežna Crna Gora su sklopile savez, koji je podrazumevao da ukoliko je jedna od njih napadnuta, to bude tretirano kao napad na sve njih. Sve je bilo tu: sila, volja, saveznici, razlog... ali ne i povod!. Za to su rešili da se postaraju upravo Crnogorci. Kao spornu granicu, ocenili su onu na Skadarskom jezeru. Brže-bolje, izazvan je baš tu incident, posle koga su Crnogorci zahtevali da Turci napuste dotično jezero. Turci su odbili. Izbio je Prvi balkanski rat.
U "odbranu" Crne Gore ušle su preostale tri zemlje: Grčka je Skadarsko jezero branila osvajajući Solun u Egejskoj Makedoniji. Srpska vojska je napredovala kroz Kosovo, potom upala u Staru Srbiju (vardarsku Makedoniju, odnosno, današnju Makedoniju), i bitkama kod Kumanova i Bitolja proterala Turke. Slične rezultate su postigli i Bugari. Srpska i crnogorska vojska su se spojile u delovima Metohije i u Sandžaku. Potom je, simbolično, pobodena srpska zastava u Jadransko more.
Kao i obično na kraju svakog rata, bilo je posla i za diplomate. Pregovore su organizovali Britanci. Kao Amerikanci danas, ispali su arogantna govna, jer su sasvim neplanirano stvorili još jednu državu na Balkanu- Albaniju. Nerado, sve pobednice u ratu su morale da je priznaju, iako su Srbi, Crnogorci i Grci već imali ideju kako da je podele.
Jedna zemlja je odbila da potpiše sporazum- Bugarska. Drage komšije su smatrale kako je srpska taraba ušla duboko u njihovu teritoriju. Tako je izbio Drugi balkanski rat.
Bugarska je napala Srbiju, kojoj su se pridružile Crna Gora, Grčka, a potom, nova članica saveza- Rumunija i- najvećim balkanskim obrtom sudbine- Turska. Za razliku od onog idiotskog rata, koji je vodio Milan Obrenović skoro 30 godina ranije, sada su Bugari bili ti koji su morali od usranih gaća da prave bele zastave.
Nova runda pregovora je organizovana u Bukureštu, a tu su Bugari faktički samo potpisali ono što i drugi godinu dana ranije u Londonu. Novi raspored snaga na Balkanu, međutim, nije se svideo jednoj državi. Pogađate o kome je reč.
Godinu dana, Srbija je bila tek nešto manja od Dušanovog carstva. Naravno, ekonomiji je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi, a novim teritorijama da se integrišu u državu. No, sve je bilo na pljuvometar da odleti u paramparčad. Beograd, glavni grad, bio je rekom udaljen od Austro-Ugarske, koja je počela da gomila trupe na Drini, Savi i Dunavu. Razlog je bio jasan: Srbija je morala ili da nestane, ili da se smanji, jer je za svega 30 godina dostigla gotovo polovinu one veličine, koju je Austro-Ugarska postigla za nekoliko vekova, a pretila je da nastavi da se širi- i to baš na njihove teritorije. Čekao se samo povod. A on je, u p(P)rincipu, uskoro stigao. No o naredne, nadasve uzbudljive 4 godine, u narednom delu.
Džejms Bond na magarcu- specijal
Posle letošnjih uspeha ove i ove defke, u pripremi je i treći deo. No pre toga, da bih bio "trendi", povodom novog filma iz serijala, hajde da vidimo kako bi se najčuveniji tajni agent snašao na tom pominjanom magarcu.
1. Šon Koneri na magarcu
Džejms Bond jaše magarca nepreglednim karipskim plažama, kad mu prilazi mladi crnac i kaže: "Amigo! Mogao si da iznajmiš džipa, por favor, dođi kod mene u garažu!". Bond odlazi, tamo mu nabijaju kesu na glavu i odvode ga u nepoznatom pravcu. Budi se u nepoznatoj pećini iza vodopada, odakle ga oslobađa lepa Kubanka, sa kojom odmah vodi ljubav. Saznaje da mu je magarac odveden u Havanu na naučno ispitivanje. Ispostavilo se da je taj magarac veoma tajno oružje, koje se mora pažljivo koristiti, i tako se može ovladati svetom. Maskiran u predsedavajućeg Saveta Nesvrstanih zemalja, Bond odlazi na Kubu, ulazi u Kastrovu palatu, a potom i u štalu. Tamo nalazi svog magarca. Kastrovi ljudi ih obojicu stavljaju u pritvor, a sam Kastro traži od Amerike da se Florida pripoji Kubi, da ne bi otpočeo Treći svetski rat. Bond se tada priseti da mu je "Kju" rekao kako nisu sve stvari očigledne, i da je ponekad oružje ono čega se ne bi setio na prvu loptu. Tada zarotira magarcu rep tri puta i iz zadnjice izleti laserski snop koji probija vrata ćelije. Ubrzo na taj način otpočinje sukob sa kubanskom vojskom, a konačno, Bond uzleće na magarcu, odlazi do iza vodopada, uzima sa sobom onu senjoritu što ga je oslobodila, i leteći na magarcu, vode ljubav.
2. Džordž Lejzenbi na magarcu
Džejms Bond jaše magarca nekim planinskim putem i nađe najjaču ribu koja će se ikada pojaviti u filmu i reši da je povede. Usput odluče da se venčaju. U međuvremenu naiđe zlikovac na konju i ubije mu tu ribu. Pu, jebem ti producente!
3. Rodžer Mur na magarcu
Iako ne liči na sebe posle ove tragedije (pa jes, majku mu, svi, pa i sam Fleming, su lepo rekli da je Bond crn, a oni iz čista mira staviše svetlo-smeđeg glumca da ga igra, i to punih 12 godina), Bond odlučuje da se osveti. Odlazi na magarcu u sedište tajne organizacije koja mu je ubila verenicu. Iznenada, zemlja se otvara, i zlikovac odlazi na Mesec. Bond uspeva da se na magarcu ušunja u poslednju raketu i odlazi za njim. Tamo organizuju dvoboj, gde kepec u vlasništvu ovog zlikovca naglo pokreće veštačku gravitaciju i svi padaju na zemlju, magarac se povređuje. Ipak, Bond ima tajno oružje, laserski modul na ručnom satu. Pokreće laser, on se odbija o brojna ogledala i na kraju pogađa zlikovca u glavu. Mrtav je. U povratku, na magarcu vodi ljubav sa lepom robinjom zlikovca (da, zaboravio je zbog čega se uopšte svetio). Sustiže ih kepec, ali ga Bond vezuje- dabome, za magarca, i to sa donje strane.
4. Timoti Dalton na magarcu
Bond ponovo liči na sebe, a osim toga sada je džentlmen, sa izrazitim ukusom za odevanje. I magarac je lepo obučen. Sve oko njega je nekako lepo. Ipak, magarac mora da ide kao zalog, tačnije, kao mamac na međunarodnoj švercerskoj mreži trgovine magarcima, kojoj MI6 hoće da uđe u trag. I onda se izgubi trag. I mreži i magarcu. Ipak, Bond je vezan za njega, pa odlučuje da samostalno krene da ga traži. U tome mu pomaže novostečena dozvola za trgovinu stokom. Pronalazi ga i raskrinkava mrežu.
5. Pirs Brosnan na magarcu
Bond je moderni plejboj, koji ide svuda po svetu, cinično jašući magarca i pušeći kubanske cigare, da bi delovao interesantno raznoraznim ribama. Ponekad zaustavi magarca pokraj neke seksi lokacije, gde vodi ljubav sa ženama važnih političkih ličnosti, kako bi saznao šta su njihovim muževima slabe tačke. Ali ti muževi ga ponekad provale i dobro ga izdevetaju. I njega i magarca. No njegov magarac je genetski izmodifikovan, pa ne oseća bol. Bond ga oseća. Odlazi nazad u MI6 na plastičnu operaciju i ribanje od Kju zbog ugrožavanja misija. Onda uzjaše magarca, zapliva sa njim u Žutom moru, a potom stiže u Peking, gde- uprkos upozorenjima- ubija sve, za koje je preko riba koje je spavao saznao da su protivnici Njenog veličanstva.
6. Denijel Krejg na magarcu
Džejms Bond (ponovo ne liči na sebe i) jaše magarca, noseći samo gaće. A potom mu i gaće zasmetaju, pa ga jaše go. Zaustavlja ga crnogorska policija, pa se pobije sa njima. Posle toga ga panduri devetaju pendrecima. Na kraju se neka riba sažali na njega, pa ga odvodi kod sebe. Odmah vode ljubav. Odmah je zadavljuje. Na magarcu galopom upada u stanicu korumpirane policije. Dolazi do vatrenog okršaja, koje se po nestajanju municije okončava golim davljenjem. Bond poslednjim snagama pobeđuje.
Američko i srpsko matursko veče
Upoređivanjem proslave ispita zrelosti na različitim meridijanima, može se doći do vrlo zanimljivih zaključaka:
Američko matursko veče:
Mali štreber koji je cele godine nosio iscepane starke od 6 dolara je nekako skupio keš da iznajmi streč limuzinu od 10 metara, i da u tačno 8 uveče pokupi svoju pratilju ispred njene kuće u predgrađu. Vrata otvara pratiljin otac, koji iz zabrinutosti za himenoznu celovitost svoje kćeri na kraju večeri, biva izuzetno strog i pun podozrenja prema njenom pratiocu. Poprilično nevinom pratiocu. Utom, njegova kćer koju su čirlidersice i kvoterbekovi zadirkivali cele godine zbog njenih ''Milhaus'' naočara, masne kose, isturenih sekutića, a najviše zbog druženja sa gorepomenutim glibavcem, silazi u usporenom snimku i uz audio pratnju Selin Dion niz stepenice njihove porodične kuće u predgrađu Milvokija. Otac i štreber se okreću da vide ko je to pustio Selin Dion, i zinu kada vide malu Džejn kako silazi skockana niz stepenice. Prvo je pogledaju u sandale, pa na gore sve do frizure. Počenje i da udara neka promaja, pa joj se kosa vijori dok je ona zabacuje. Skockala se do granice neprepoznatljivosti, i od nerd-jadnice se pretvorila u prepičku sa, do juče, nepostojećim dekolteom. Malom štreberu se diže suvi kobas u gaćama, što on cvećem koje je doneo za pratilju vešto prikriva. Strogi, ali pravični otac ih ispraća u limuzinu uz zahtev da se vrati kući pre ponoći.
U limuzini se šiba šampanjac, a mali štreber je poneo i pljosku od 0,2 žestine, koja izgleda nema dno, pošto će kasnije od nje da se napije cela generacija.
Stižu u salu za fizičko ukrašenu novogodišnjim ukrasima u kojoj će se održati proslava. Za dobro raspoloženje je zadužen cover bend nekog drugog, takođe nepoznatog i lošeg cover benda. Pratilja moli štrebera da igraju na šta se on nećka, jer ne zna. Posle kraćeg ubeđivanja, polaze prema liniji za slobodna bacanja, i kao naručeno, u tom trenu se zagušuju svetla i počinje stiskavac. Štreberu se magle naočare, i suzdržava se od ejakulacije u gaćama. Ona mu šapne na uvo kako hoće da sa njm izgubi nevinost. Štreber u tom, na samu pomisao na to, džizuje u gaće, što se vidi na njegovoj ''Đani - Sve mi tvoje nedostaje'' grimasi na licu. Odlaze na obalu reke, gde je neko, ne zna se ko, spremio čamčić posut ružinim laticama i upalio mirišljave sveće. Strasno vode ljubav na mesečini tako zakoračivši u svet odraslih i uspešno položivši ispit zrelosti.
Srpsko matursko veče:
Vlada, dežurni đilkoš iz IV-3, posle kupovine belog ''Martini Vesto'' odela na čekove se upućuje ka stanu svoje pratilje, Marine, poznate po vaginalnoj velikodušnosti u njihovoj srednjoj školi. Lift ne radi u zgradi, tako da se Vlada penje stepenicama do stana na šestom spratu, pritom zaradivši znojne krugove ispod miške, vidljive i preko sakoa. Nije poneo cveće, ali je maznuo ćaletvu prepečenicu. 7 deci, čisto da se ima. Sedaju u Daewoo Lanos iz 1998., i kreću put SUR ''Šinter-mala'', gde će se održati proslava kraja pohađanja njihove 3-godišnje drvoprerađivačke škole.
Sedaju za sto, sa ostatkom odeljenja. VIS ''Karijesi'' zagreva atmosferu proverenim hitovima raznih Željaka, kao i Erosa Ramacotija i Filipa Žmahera. Na meniju od žestine ima samo vinjaka, i domaćeg vermuta za dame. Već oko 11h , Rubinov derivat Belzebubove mokraće uzima prve žrtve. Više se i ne zove hitna pomoć, već su ambulantna kola trajno stacionarna ispred kafane. Momci šibaju koks i spid, a cure se dave u rizlingu i puderu. Profesori su možda i najpijanji, te počinju da napadaju Miru sekretaricu, koja ustvari predaje Srpski jezik i književnost, a zovu je sekretarica zbog nezavidne higijene genitalne regije. Direktor šapuće ''Karijesima'' da počnu da sviraju robot-kolo da bi se učenici malo istreznili poskakivajući uz taktove klavijaturiste Milančeta, i njegovog ''Borg'' sintisajzera.
U 1h posle ponoći uzavrela atmosfera počinje da iziskuje lomljavinu. Lome se čaše, bokali, flaše, krive se viljuške, igra se frizbi ovalnim tanjirima za roštilj. Profesori prednjače, penjući se na stolove i skidajući prvi sloj garderobe. Gazda upada u pižami, hvata se za glavu i telefonom poziva predstavnike organa reda.
Policija rasteruje pijane goste u praskozorje, koji proslavu sele u školsko dvorište. Cile Đinajlu, školska budala, vrši veliku nuždu na centru terena za mali fudbal, uz ovacije cele generacije. Biva priveden u maricu koja propraćuje ovaj događaj iz prikrajka.
Jedine dve cure u odeljenju, što nije tako čudno ako se ima u vidu da je drvoprerađivačka škola u pitanju, bivaju odvedene u obližnje šipražje, da se oduže svojim drugovima za sve lepe trenutke provedene u tinejdžerskoj dobi.
Jedna od njih će na proslavi 5 godina mature vaditi sliku petogodišnjeg sina iz novčanika uz napomenu da nije tačno sigurna ko je otac, ali jebi ga ''ja sam to morala duradim''.
A onda svi plaču na silu.
Isek'o ga ko burek za poneti
Уништио га. Убио бога у њему.
(Браћа Мусић надгледају окупљање османлијске војске на Косову Пољу 1389)
Стефан Мусић: Лазаре, држ' дер ову опрему за надгледање, ти говори шта откријеш, ја ћу да бележим.
Лазар Мусић: Чек само да размонтирам ове скаламерије... Двоглед- ту, сталак за двоглед- ту, термална камера- ту, детектор за високи напон- не знам ни кој' ће нам курац кад високи напон није ни измишљен, инфрацрвена... 'де је инфрацрвена, јеб'о те Сварог!
Стефан: Откуд ја знам 'де је инфрацрвена, ти си паковао ствари!
Лазар: Како сам ја паков'о ствари, пизда ти материна, кад нас посл'о кнез Лазар са већ спремљеном опремом?
Стефан: Ај' не сери него причај шта видиш доле.
Лазар: Е овако- на детектору високог напона, ништа- баш сам зачуђен; на осталима, с лева на десно: анадолијска прва чета, анадолијска друга, румелијска прва...
Стефан: Кад су формирали већ румелијске чете?!
Лазар: Па нису ти то Мађари да им треба петнес' година да скупе 200 људи, то су бре Османлије, то боја, то квалитет, еј! Него пиши даље- румелијска друга, акинџијски одреди, помоћне хришћанске трупе, опет акинџије, нека була с добрим дојкарама, још једна була с добрим дојкарама, још једна, мало дебља... а не, грешка, то је Мула Јусуф од акинџија.. даље иду јаничари, румелијска трећа, султанов шатор, пет волова на ражњу, неки имам, анадолијска трећа, Бајазит који је напео неку Туркињу у мисионарској... чек' бре мало, откуд муслимани знају за мисионарску?
Стефан: Мајмуне, то се тако зове, сви људи знају да мисионари воле згуза.
Лазар: Ау, ја то нисам знао.
Стефан: Па нормално ниси знао кад си девица од дваеспет година.
Лазар: Не ији гованах, него пиши даље- опет јаничари, неки дервиш игра неко њихово коло, опет акинџије, и то би било то.
Стефан: А де су им анадолијска четврта и пета?
Лазар: Па побио их кнез Лазар кад су му крали трешње доле у Плочнику.
Стефан: Крали му трешње? Е јесу цигани, свега ми.
Лазар: Тебра, немој да си политички некоректан, то су сад Роми, тужиће нас трибуналу у Нанту, еј.
Стефан: Добро, јесу Роми, ко да је сад то битно, него стварно их Лазар побио?
Лазар: Ма исек'о их к'о Смиљана бурек за понети.
Nije imao mlečne zube
Дошао на свет са 32 стална зуба, од којих још увек има 31 и по јер је један окрњио у песничењу са старијим братом. Од рођења аутоматски одбијен од сисе, мажен и пажен једино каишем. Израстао у незгодног типа, много незгоднијег од мајора ЈНА коме је ташта дошла у двонедељну посету. Он не сиса лимун без гримасе, он га жваће са кором и грицка љуте папричице како би разбио монотонију. Обдарен физиономијом Владимира Кличка, зајебаношћу прљавог Харија и капацитетом једног Лемија пешачки не прелази на црвено јер оно једноставно не постоји на семафору у његовој близини. Трећина Бата Живојиновић, трећина чувар руског затвора, трећина Предатор.
- Што онај матори само у кошуљи чисти снег? Идиот ће навући упалу плућа.
- То је комша Миладин, неће њему бити ништа. Тај се сад може скинути у гаће, залећи у тај снег, устати ујутро, купити цигаре и отићи на посао.
Evropska i srpska svadba
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Joga instruktorka
Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.
- Дедер, жено, размотај се и скокни до драгстора по једно ладно!
- Боље да те научим како правилно да дишеш. Алкохол може да ти нашкоди.
- Слушај, бре, трансформерсу један! Научио сам да дишем када ме је бабица извукла из пичке, дигла за ноге, окренула наглавачке и ошинула по гузици, још у породилишту. Севај по то пиво да те не завежем у чвор који ни Коперфилд неће развезати!
Kazna Božija
Dobiti verskog fanatika za komšiju.
Idilično i opušteno popodne. U jednom momentu se začuje zvono na vratima:
-Pomaže Bog komšinice, samo sam došla da vam javim, mili moji, da počinje post u četvrtak i da ništa ne radite danas i sutra, crveno je slovo.
Ja sutra idem u Jerusalim, s božijom pomoću i proviđenjem ako-bog-dragi-da, a daće, veliki je Bog, tako da sam došla samo na vreme da vam javim, pa da znate i ne zgrešite nehotice, jer Bog naš dragi oprašta, ali ipak i vi sami morate da...
......
......
......
(posle sat vremena)
...a tako isto je i Presveti Jovan Krstitelj svom učitelju, a spasitelju našem, pa nam je to za nauk i primer bla, bla...
......
......
......
(posle još dva sata)
...k'o što su i sveti oci govorili i radili, je spasenje duše je ono zbog čega i hodimo po zemlji.
Eto, pa zbogom, zbogom mili moji i ostajte u milosti božijoj...
- Budeš li joj još jednom rekao da sam u kući ubiću tebe, nju, pa sebe, ješčuo!!?
- Jes', pa mene da davi!
- Ja ti rekoh, a ti gledaj...
Pigmifon
Тип особе која има проблема са разумевањем људског артикулисаног говора, те јој се све мора објаснити путем песница.
Назив потиче од грчке речи πυγμή, што значи песница, и наставка истог порекла -фон, у значењу "који говори језиком", те се дословно може превести као "онај који говори језиком песница".
(Српско-византијски гранични прелаз Делфи, година 1351. по Христу; византијска војска се повлачи пред српском)
Комнин: Ало! Ти, ти, буђави, долаз' вамо!
Панајотис: Изволите, господару?
Комнин: Бегамо овамо од Душана, ако дођу овамо, кажите да смо отишли оним другим путем, јасно?
Панајотис: Јасно као да вас жена вара, господару!
Комнин: Види га овај, па летеће ти глава кад прође Душан, еј!
Панајотис: Заправо неће господару, ја чекам да дође Душан па палим да будем гастарбајтер у Рашкој, трипут веће плате.
Комин: Само ти одради шта сам ти рек'о, па пали после и у Ахмениде ако 'оћеш.
(Комнин с војском одлази)
(пола сата касније, српска војска стиже до граничног прелаза)
Панајотис: Добар дан желим, молим вас да извадите пасоше на страници где вам је портрет и сачекате мирно да прегледам.
(војници ваде пасоше)
(пола сата после)
Панајотис: Хвала вам свима лепо, добро дошли у Византију, царство Христово на Земљи.
Душан: Ау јеботе, колико му треба да ми овери пасош, због три града сам пола сата изгубио, аупичкуматерину.
Михаило: Па лепо ја кажем, господине царе, да нису нормални, знате како је добро у овом нашем Новобрдском безвизном режиму, уђеш, спалиш и готово.
Душан: Ало, цариник! Ти, ти, буђави, где је прошао Комнин овуда?
Панајотис: Молим Вас да имате мало више поштовања према припадницима пограничне службе, Комнин је отишао оним путем узбрдо.
Душан: Овај мене зајебава, а? Је ли, а како је 3 000 људи отишло тамо, кад се не позна траг у путу?
Панајотис: Византија има марљиву службу, поносни смо на Путеве Византије.
Душан: (Михаилу) Овај мене стварно зајебава?
Михаило: (Душану) Ма јок, само је пигмифон, сачекајте да му пичку поломим, па ћемо видети куда су пошли.
(пола сата касније)
Михаило: Отишли су оним путем право пре 111 минута и 15 секунди, временски услови су били релативно повољни, док је Комнинов хороскоп предвидео да му се смеши пораз јер је Марс данас у кући Јарца.
Život će vas ili milovati ili silovati
Slikoviti opis stanja u Srbiji. Raja nema leba da jede a neki se kupaju u magarećem mleku.
Jebi ga ko nam je kriv kad nam roditelji nisu tajkuni, pa da razbacujemo pare kako stignemo. Nismo ni starlete da nas jebu za velike pare, a pak nismo ni silikonjare iz Granda da nas jebu za male pare, al kako vidim najebaćemo svi a nikakvu novčanu naknadu nećemo dobiti.
Hijerarhija univerziteta
Ректор универзитета:
Прескаче високе зграде из места, моћнији је од локомотиве, бржи од метка, хода по води, уређује Божју политику.
Декан факултета:
Прескаче мање зграде из места, моћнији од обртног мотора, брз таман кол'ко метак, шета по води ако је море мирно, разговора са Богом.
Професор:
Прескаче зграду са кратаким залетом и при повољном ветру, скоро је моћан као обртни мотор, може да испали метак, хода по води у затвореном базену, разговора са Богом, ако је одобрен посебан захтев.
Ванредни професор:
Уме да очисти и среди кабинет, губи у надвлачењу конопца са локомотивом, опали по некад, плива добро, повремено му се обраћа Бог.
Доцент:
При покушају да прескочи зграду, показује известан ентузијазам, прегажен од стране локомотиве, понекад може да рукује пиштољем без самоповређивања, зна да користи педолину, разговара са животињама.
Апсолвент:
Затрчава се у зграде, препознаје локомотиву (два од три пута), нема дозволу за држање оружја, може да плута на површини уз ваздушни прслук, разговара са зидовима.
Бруцош:
Пада пред вратима при покушају да уђе зграду, каже ''Види Ћира! Ћуу-Ћуу'', искваси се кад користи пиштољ на воду, ваља се у блату, мумља са собом. Понекад зна да покаже где зека пије воду.
Радница у студентској служби:
Диже високе зграде и шета под њима, једним ударцем избаци локомотиву из колосека, хвата метке зубима и једе их, замрзава воду једним погледом, седи с'десне стране Богу.
Чистачица:
Бог лично.
Mršenje kose
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Pešak C4
Omiljeni potez Osame bin Ladena u šahu.
Buš: Jedem lovca i to je šah, Osama.
Osama: Pešak (Mustafa, Ibrahim, Zijah, Mehmed, Omar, Idriz, Hasan, Sajid) c4.
Buš: šah - mat, pobedio si.
Trandafil
Старинско име за ружу, доспело у српски из комшијског нам грчког.
(замак у Дежеви, 1280. година, 22:00 по средњоевропском времену)
Драгутин: Е коначно више се прекласмо с овим Византинцима, матер им хеленизовану јебем... Него где ми оно беше жена у овим собама сад? Хм... Прва није сигурно, кујна није, вц мушки није, вц женски није, друга није, трећа није, соба за секјурити није, пи-ар агенција није, рачуноводство... чудно, не сећам се да је рачуноводство било поред пи-ара.... добро, нема везе, четврта није... ееее пета... или беше шеста мајку му јебем? Хм... Е па да, ја сам исти владар из лозе Немањића која је соба, значи пета.
(полако одшкрињава врата)
Драгутин: Ујааа, је л' ту мој слатки мали трандафил, убран на благим зеленим пољима Мађарске и стављен да ми мирише на дуга лета у мој бели двор, као што су јорговани мирисали мом благородном оцу на дуга лета и дугу радост са својом благословеном супругом, благородном госпођом Јеленом? Је ли ту радост неизмерна моје душе окрвављене дугим тешким бојевима, огрезле у неизмерној крви и бештедним клањима и тешким повицима? Да ли спава моја лепа драга?
особа из мрака: Зјуууу Драгутине ћоримау, смрдиш к'о да си у септичку јаму уп'о бре, иди се запери, 'оћу душу да испустим бре!
Драгутин: Драга, откуд ти са тако дубоким гласом?
особа из мрака: Отуд, драги мој, што си пети пут заредом омануо собу, и сад узнемираваш рођеног буразера својим благородним воњем, иди се бре запери, јеси се ти то купао у говнима, а?
Драгутин: Иди бре, Милутине, у пичку материну, али како сам ја шести, зар нисам пети?
Милутин: Отуд, жохару мртви, што Стефана Немању рачунају заједно с нама.
Драгутин: А да, увек њега заборавим...
Милутин: Ајд сад бре иди се запери, кладим се да ти она твоја губава Катилина већ умире у својој соби.
Драгутин: Пази ти мало како се изражаваш према мојој жени, знаш!
Милутин: (кревељи се) Пази ти мало како се изражаваш према мојој жени, пази ти како се изражаваш према мојој жени...
(Катилина се појављује на вратима)
Катилина: Што га имитираш, момчино, што га, момчино имитираш?
Милутин: И он је мене, и он је мене!
Драгутин: Е ај не сери, одо ја да се бачим у зенба па долазим код тебе у собицу, трандафилу мој.
Катилина: Што би се купао, не смрдиш много?
Драгутин и Милутин: (углас) Ха, Ђарме...
Милутин: То ћоримау, виш како смо синхронизовани!
Драгутин: Синхронизујем ти се ја са сатом цркве над гробом опаа