Fraza, obično upućena mlađem sagovorniku, čiji je cilj da istome stavi do znanja da ga smatramo zrelom osobom.
Kad čujete ove reci, znaćete da više niste klinac.
Postali ste čovek.

Лик који има потенцијала да буде неко и нешто, да постане један од бољих у свом послу. Наравно, није за топ класу, али за вишу средњу има штофа. Једино што га јебе на том путу је што повремено зна да преспоји на масу, али то само онда кад је најбитније, кад се ломи. Иначе овако је кул момак.
Огњен је знао да на великој утакмици за репрезентацију, на коју је дошло брдо менаџера да гледа баш њега и да га води у једну од пет најјачих лига, шпринта тричавих 80 метара да би се свађао са судијом, више пута. Такође је знао да залаје на навијаче у Чачку.
Тако се и лику који носи овај надимак дешава да кад га шеф позове на разговор о повишици и унапређењу, он јебе мајку истом и каже како му је јебао и жену и ћерку и да отказ.
Једноставно, не зна да држи језик за зубима, да ућути и смири се кад треба и зато никад ништа неће бити од њега.

Теорија по којој сваки мушкарац који је барем у једном тренутку свог живота раздевичио неко женско чељаде, касније, у било ком тренутку у будућности, има малтене загарантован трс код те особе, била она сингл, удата, неудата, разведена, с децом, деце без или шта год друго жена може да постигне у животу поред мање плате за исти посао и права гласа. Ја не знам да ли је то баш истина, нисам још био у прилици да упишем такву "рецку" (нити било какву, али покушаћу нешто да предузмем поводом тога сад за Српску Нову, хехе), али ми је стриц причао да је он тако једном "скинуо ђану" једној "сељанчици" и да је том приликом плакала ко киша а онда ју је срео 15-ак година касније, била се удала у међувремену, родила двоје деце, све по ПС-у, ал кад ју пит'о би ли, она пристаде ко дама са штајге за 50 евра.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Savet pripadnika starije garde upućen mlađoj populaciji da se stvari u životu moraju obaviti na vreme i da se ništa ne treba prepuštati slučajnosti, jer dan je kratak i godina brzo prođe. Posledice svake počinjene greške u životu su mnogo manje dok je čovek mlad.

Нешто неизбежно и неизоставно као шрафцигер на прозору Заставиног возила или африканац у екипи Јавора из Ивањице. Аца Селтик на Бир Фесту. То су неке шатро духовите реченице из домаћих филмова или Павићевих серија које у сред песме убацује дежурни диџеј. Обично те пошалице Чкаље, Гидре, Лидије Вукићевић и осталих комичара имају везе са текстом музичке нумере која у том тренутку пичи, али некад буразеру мораш добро да размислиш шта се у том тренутку откачило оном лику што чачка по винампу и за то прима неку цркавицу. Тај људски отпад има фетиш да ти усере доживљај слушања прелепих гласова Шабана, Синана и браће Ахмедовски гласом Срећка Шојића, тако да ти дође да ишчупаш радио уређај из аута, извадиш курац и попишаш се по њему. Или ћеш једноставно ако си музички неписмен наставити да пијеш пиво испред задруге и трпети тај терор према ушима и нервном систему.

Пикник за оболелог. Подушје за живота.
Само тако се може окарактерисати количина ђаконија која се носи у болницу, невезано за дијету којој јадник може бити изложен или стање у коме се тренутно налази.
Без јужног воћа и сока од боровнице се не иде. И 200 грама кафе за сестру у смени, наравно.

Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...

Кажемо некоме кад се не понаша примерено својим годинама, или не поседује одговарајуће психофизичке карактеристике за какву квалитетну јебаду. Такође, овом простом реченицом се некоме на, да се тако духовито изразим, врло имплицитан начин наговештава тужна истина, а то је да неће јебати.

Kaže se kada je nešto urađeno dobro, bez greške. Najčešće se koristi u sportovima.

Uloga u kojoj se nalazi lik prilikom intimnog odnosa sa nevinom devojkom.

Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.

- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.

- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".

- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)

- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.

- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.

Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.

Obično obrnuto proporcionalan razlogu zbog koga se briješ.

Za većinu tinejdžera, a boga mi i odraslih najpoznatiji umjetnici renesanse su naravno čuvena četvorka nindža kornjača. Jer da nije bilo nindža kornjača prosječan stanovnik naše zemlje (a i svijeta), vjerovatno da ne bi poznavao Donatela, Rafaela Santija, Mikelanđela, dok bi za Da Vinčija vjerovatno čuli iz Da Vinčijevog koda.

Jer iskreno malo ko je od nas čuo za Bruneleskog ili Albertija, Mazača, ili Verokia. Jebi ga bilo je samo četiri kornjače. Ali hvala im, jer današnja djeca vjerovatno neće ni to znati, ali će znati ko je pikaću, jugi, ben deset,...

Tužna konstatacija žene ili devojke kada joj dođe iz dupeta u glavu, i kad prepozna da pređašnji dobrodušni otirač za noge, kakvim vas je smatrala, jeste u suštini muškarac, koji ima svoje ja, i petlju da se bori kroz život. Tu padnu reči tipa "Bila sam mlada, bila sam luda".. uz kobajagi nevino trepkanje očima uz bambijevski pogled širokih zenica, dok se suzica u kraj oka nazire, prebacujući muškarcu krivnju, igrajući veoma podlo na kartu slabijeg pola. Čisto da ne poverujete sebi da je to neko ko vam je ostavio ranu na srcu veličine budžetskog deficita Portugala. Al' zajebi!

I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.

Najveći mogući stepen opuštenosti živog čoveka. Opušteniji od toga je jedino onaj koga su već svečano obukli za sanduk. Telesna nirvana. Zamislite samo kako je dobro tom mlitavom kurčiću dok se nestašno valja u mekanom, rashlađujućem brašnu, kao neki veseli uštipak. Kao i mački kada se probudi, po dvestoti put na dan, pa se protegne koliko je duga, savijajući telo u C, tako da joj glavica i zadnjica konvergiraju. Ili vama dok vas češka osoba u koju ste zaljubljeni do ušiju, a preko tih istih ušiju vas pita hoćete li 'ladno pivo...

Tip ljudi koji navuku čarape pa onda obuju japanke.

Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.

Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.

Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane *Životinje su bolje od ljudi*. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u *Art Zoni* sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?

Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u *Durmitor* sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u *Dafu*.

Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.

Дојади мени један дан да крцам алпску по градилиштима док ме шиба промаја, да ми хилти тандрче поред главе и падам са скеле сваког месеца. Нећу тријесту дочекати, камоли унучиће ако овако наставим, велим ја сам себи, па се решим да тражим неки приземни посао. Негде у то доба, дошли жабари у Крагујевац да купе оно што је некад била фабрика, па се чуло по селу да траже раднике. Сви живи полетели к'о пуштени са ланца, а куд сви Турци, ту и мали Хасо. Устанем ти један дан мало раније, доручкујем чварака и лука, подмијем се и поскидам крмеље, избричим и пљуснем мало ракије 'место афтершејва, па да идем да искам посла.
Одем ја тамо, куц-куц, добар дан-добар дан, ја сам Тајитај, дај посла знам да имаш! Није прошло дуго, дође нека са наочарима, (онако, није лоше, али није ни нека лепотиња,за умочит душу дало) и каже нама 'ајд за мном. Иде она напред, а ми за њом, к'о да нас на стрељање воде. Одведе нас у неку просторију, давали нам тамо неке папире са неким сличицама, као да нас тестирају. Тестирали нас, Бога ми, добра 4 сата онако колективно, па вели онда 'ајде сад изађите па један по један на разговор. Било нас двајестину, крете она да прозива, ал' никако до мене да стигне. Чекај ја, чекај, никако да дођем на ред, смрче се лебтејебо. Седим ја у оном ходнику, дупе ми утрнуло од седења. Испрозива она све, остадох само ја. Овај задњи, ганферињо неки, није се дуго задржао, испрати га она, па се врати до мене и кроз осмех рече: ,,'Ајде сад ти'', док јој се поглед лагано спуштао ка мојим панталонама. Би ми мило. Ушли ми, кад ће она:

- Уфффф, тебе сам чекала.
- Што баш мене?- упитах онако, шмекерски лагано.
- Па ти си последњи, после тебе могу да идем кући.

Ух курво, маму ти јебем, мислим се у себи, ал' се не дам испровоцирати. Само се смешкам. Испитивала ме уздуж и попреко, где сам био, шта сам радио, шта очекујем, чему ли се надам, па у неко доба рече:

- Добро, готови смо са питањима. Сад морам да те прегледам.
- Како да ме прегледаш?
- Ништа се ти не бој, само устани и скини се.
- Да се скинем?
- Да, лекарски преглед, морам то да обавим.

Не личиш ми на докторку, а и то се не ради овде ваљда колико знам мислим ја, па к'о но велим, шта га знам, жабари су то, можда се код њих тако ради. Сетих се да сам се прао прошле суботе, нокте по обичају сек'о у недељу, нема где да пукне брука. Скинем се ја, останем само у дудурајкама, гледа ме она, пипка, опипава,хвали ме како ми јаке руке, па мази по грудима, дише за врат, поче мени нека милина да се пење уз стомак. Дође и до бутина, миц по миц, ухвати патку. Ијаоооо, мислим ја, па сад си се зајебала. Окренем се прибијем је уз зид, па јој сурдукнем језичину у грло, десном руком за леву сису, левом руком јој полако подигнем ногу па прошарам прстима по врту рајскоме, а оно, као да је 40 ноћи киша лила, зидови влагу вуку. Спусти се она да засвира коју, море свира алал јој вера. Нећу ни ја да испаднем сељак, спустим се и ја на усмени, покидам јој домаћинке, јао брате мили кад ме запљусну смрадина! Лебтијебем, сузе су ми пошле, к'о да је нешто ушло унутра и цркло к'о што вели народ, али сад нема назад, ако не прођем, има да крцам алпску наредних 50 година. Не смем да оманем. Одрадим то мало офрље, морам да признам, јебежга, био сам декоцентрисан, али онда дође оно главно. Легла она, раширила ноге к'о Русија гасовод, ја убацим мачора у кућицу па кренем да орем. Вришти она к'о да брата жени, ал' не попуштам ја, све јаче и силније ударам. Рекох да је окренем, виђао сам то по оним филмовима на Палми плус да воле кад их пресамитиш па тако и урадим. Јебем је ја, поза Вук Караџић, ухватим је за косу, па повучем ка себи, видим свидело јој се. Ја онда још јаче и јаче, почиње ламинат да таласа од силине, а њој дупе од удара. Погледам на сат, видим није прошло ни 30 минута, а ја осећам крај, кажем себи не смем сад да зајебем, па помислим на Мијатовићев пенал, те ми мало спласну узбуђење. Ја онда прикупим сву преосталу силу у мени за један последњи стихијски напад, па навалим. Повика она доста, не могу више, ма шта доста, мајку ти курвину јебем, почнем да бијем к'о маљем, па чак и ошљиснем с' времена на време, велим ти ћеш после МЕНЕ кући д'идеш?! Па нећеш моћи да се помериш до ујутру! Зна се ко намешта антену, ко виче дал' је добро. Ор'о ја, ор'о, дође до свршетка извадим прангију па распалим по зидовима, не морају да крече до наредне године. Оста она онако да лежи, покушавајући да дође до даха, а пичка јој се пуши од милине. Ја се обучем, па кренем полако, рекох само јави ми кад да дођем на посао.
Излазим ја у ходник, кад ту се скупили сви, од портира, преко чистачице, до директора свих коопераната. И само видиш, креће спонтани аплауз.