Oseti se
Осети се деда у превозу. Осети се лимузина у гаражи. Кхм кхм.
Али, осети се још једна ствар. Ствар која *смрди* више него деда. *Смрди* морално. Голица *ноздрве поноса* изазивајући срамно *кијање* и лупање главе о зид са тешким *докле-смо-дошли* питањима. Осети се **разлика у цени**.
Цене управљају нашим животима. Посебно разлике у њима. Јер то нису само разлике у ценама, то су и разлике у сталежима. Живот нам лупи шамар кад год обучемо и обујемо нешто што је јефтиније од одела неког буржуја.
Осети се разлика и у мањим ценама.
Купујемо пилећу посебну саламетину уместо фине чајне кобаје. Можда се не разликује много на сто грама, али на кили се већ **осети**.
Само један динар по кили лубеница може довести до **осетне** разлике ако се купује пар тона.
Људи у великој мери мисле о томе. Јер забога, нисмо ми у Швици, Њемачкој ил' Чикагу. Свака пара је битна, сваки минус *се осети*. Свака куповина се прорачунава.
Можда су то и једине ствари које се осете овде. Где су они исконски носећаји карактеристични за нашу врсту?
Нема, изгледа, никаквог осећаја сем оног да се сачува сопствено дупе, и чичак на новчанику. Да се не излиже од отварања. (*Важи за оба појма*)
Porodičan čovek
У ужем смислу, лик који највише времена проведе прикован за кућу и изолован од других људи, изузимајући своју породицу. Цео свет и видокруг деловања му је фокусиран на малом простору; на петопарцу. Ту једе, сере, пиша, гледа фудбал, једино изађе кад треба да иде на посао.
У основи прве речи синтагме из наслова, ПОРОДИЧАН, налази се реч ***ПОРОД, ПОРОДИЦА***. То нам говори да је породичан човек онај човек који има бар четвртину туцета деце и жену коју воли. Он је не вара. Он је домаћин. Међутим, да ли и човек који је неожењен а гази лепе године може у исто време да буде и домаћин? Кажу може, али тешко. Јер ту су, најпре, **бабе**, предатори & вечити борци за наталитет који у моменту покрећу тему: **БРАЧНО СТАЊЕ КАО ИМПЕРАТИВ КЕЊАЊА КОМШИЛУКА** и доприносе тачности хипотезе да си заправо јадник³ који од породице има само три кучета и две мачке. Празан скуп (Ø) и ништа више.
ЛМ, добра страна приче је та да си ударио вето на бапска покварена уста, "сковао" наследнике и продужио лозу и ПОБОГУ: *Имаш-редован-секс-или-бар-тако-изгледа-на-први-поглед*. Још ако живиш на селу, па те старији комшија (који има сина вуцибатину) види како бришеш авлију, храниш стоку и живину, пролазиш плугом кроз крај и орезујеш виноград, извук'о си премију. "**Какав је то домаћин човек, породичан, још ради у локалној продавници пре подне и постиже да одржава кући све у најбољем реду!**"
Оно што делимично кочи јесу "они други" типови гласина из уста драгих нам комшија, пријатеља и познаника који мисле да су повукли Бога за курац па дају себи за право одређене видове коментара на разноразне варијације теме "Породичан човек, алијас Папучар". Знају они да си ти ситуиран као амстердамска курва и да јебеш више пута (опет хипотеза) него што они оду по Журнал на трафику или сеоску продавницу али, ето, имају претензије и пориве које не могу контролисати. И онда испаднеш елегантна #кломпица која гледа Магазин Ин са женом или мекана #патофна што ради све "ентеријерске" послове, јелте. Једноставно, нема те ни на Гуглу, јеботе! Још само децу да родиш и све у фулу! Не може се свету удовољити.
Мина: Ћао, Марко. Је л' ме се сећаш?
Марко: Марта, беше?
Мина: Не Марта, Мина. Упознали смо се на концерту Аце Пејовића у Владичином Хану.
Марко: А да, Мина, извини, молим те.
Мина: Па како си, човече?
Марко: Добро. Ево баш кренуо са посла кући, па рекох да свратим у продавницу да купим деци сладолед и жени Либрес.
Мина: Види га, породичан човек. Свака част.
Марко: А чиме се ти бавиш?
Мина: Јебем се за паре, класично 50 јура, анал не радим. И тако.
___________________________________________________________________
- Идемо данас на неки фудбал, а?
- Ај, брате. Кога да зовемо?
- Зови Пецу, Марета, Окија...
- Оки неће. Постао породичан човек.
- Како то?
- Почео да кува к'о Рудолф ван Вин.
Stokton za Melouna
Dodavanje bez gledanja pravo u reket gdje loptu čeka Poštar i držeći se za uvo, nonšalantno zakucava silinom od svojih sto kila mišića.
Kombinacija dva lika koji se poznaju u dušu.
- E, zgodni, je l' imaš upaljač?
- Nemam.
- Aaa... je l' znaš koliko je sati?
- Nemam ni sat, al' vidiš onog baju na drugom kraju šanka? On ti ima i upaljač i sat.
.
.
.
- Brate, jesi kar'o sinoć onu što sam ti je poslao?
- Ne da sam je kar'o... Navalila k'o da joj je zadnji put, a i ja sam bio posebno inspirisan.
- Ma, priđe meni, vidim, spremna da učini, al' oko mene šurnaest ženinih drugarica. Snima radar sa svih strana, pa rek'o da je pošaljem nekom ko je neće razočarati.
- Znaš me, znam te. Revanš slijedi prvom prilikom.
Poziv bivše od koje si ostavljen
Који курац? Не, стварно, који курац?! Зашто ме зовеш? Да се видимо? Ај сиктер.
Савршено ме не интересује како живиш и чиме се бавиш. Не желим да пијемо продужени са млеком и кока колу и причамо испричане приче. Чуо сам случајно са ким си била после мене, мада нисам морао, и право да ти кажем заболе ме. Не занима ме ни што имаш услов за четврту годину, ни мој факултет ме није интересовао, ни како је у Турској. Балије ко Балије.
Да будемо ријунајтед не пада ми напамет. Добра си пичка ал има вас још. Уосталом и ако немам девојку дркање је милина а курве су ок. Ако ми кажеш да си сада схватила како сам био добар схватићу као увреду, значи да је неко био више мушко од мене па ти није одговарао. Или више њих. Или цео фудбалски клуб са све управом.
Стварно ме не занима шта имаш да ми кажеш и немам шта да ти кажем јер смо бивши. Мада...
-Еј, ћаоооо(ово последње "о" развучено ко пљуца после кока коле)...
-Ћао, ко је?
-Па јаа сам...
-Да сам препознао глас не бих ни питао.
-Ма ја сам, Марија.
-Где си бре, Марија, очи моје. Кажи?
-Што причаш тако са мном, шта има?
-А како да причам? Има све, белотина пар екселанс 70 јевреја за тебе, још слушаш прогресив?
-Па, оно, ипак смо били заједно... Нећу бело, ладно још дилујеш...
-Кључна реч је били. Ладно си још глупа.
-Е, кајем се и што сам те звала!
-И ја се кајем што сам пио Шомијеву раџу па те мувао онај дан, опа гаргија!
-Баш си сељак. А ја хтела да се видимо...
-Што, да ме опет напијеш, смуваш па оставиш?
-Мајмуне. Како да те не оставим кад си ми дефлорисао сестру!
-Па ја сам то због ње, то уме да буде болно...
-На мом рођендану!
-Па ниси хтела у собу! Имам госте ња ња служим торту ња ња, јебига хемија...
-Каква хемија, где си у њу могао да се заљубиш има 82 киле ујутру пре доручка?!
-Ма не та хемија, МДМА бре, тек извалио...имам ако оћеш, 20 евра?
-Прекини. Знаш, ни са ким ми није било као са тобом...
-Не ложи ме глупачо, ружан сам, мршав и знам да ми је мали.
-Знам али има нешто у теби...
-Има, холестерол и алкохол. Бар два промила да јебе рак рака.
-Пијеш због мене хехе?
-Пијем јер волим. Ош доћи да се јебемо или шта?
-Само да се депилирам. Истуширај се за моју љубав.
-Ни за покојну баба Стамену а она је најбољу питу правила.
-Сељаку. Ту сам за сат времена.
-Ћао ћао.
Antiheroj
Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.
Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима "правде". Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.
Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за "бољи свет", апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.
У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.
1 - Добар дан, јесте ли заинтересовани...
2 - Не.
1 - Кажите ми шта вам треба.
2 - Ништа. У ствари, дупли Џек са ледом и кесица цимета ако имате.
1 - Господине, ово је Вумен Сикрет, имате мар...
2 - Ма немој ми рећи.
1 - кет доле низ улицу, 300 метара одавде.
2 - Немој ти мени 300 метара одавде, имаш ли то што сам ти тражио?
1 - Немамо, и бојим се да ћу бити принуђена да зовем обезбеђење ако не изађете из продавнице.
2 - Слободно, у ствари, немој, чекај. Имам још једно питање. Јебеш ли шта? Или је л' те неко јебе, да формулишем тако, учтивије.
1 - Господин...
2 - А је ли, колико су ти ове танге са трегерима? И купује ли ико то?
1 - То су строго поверљиве информ...
2 - Ахам, а је л' да ли би могла да их обучеш, да видим како стоје, да знам вреди ли их узимати за моју чиваву.
1 - А?
2 - Немој ти мени а, чивава лаје.
1 - Господине, зваћу об...
2 - А да, заборавих, ово је пљачка.
1 - Молим?!
2 - Шта молиш? Дај ми три велике кесе и...
1 - Ево, ево, уф, истрешћу вам целу касу.
2 - Немој да се трудиш, не требају ми паре.
1 - Него?
2 - Запакуј ми тридесет пари назувица и стотинак гаћа, од тога минимално 28 буду танге, и нек спектар боја буде што шири, 32 нек буду боксерице, не не не те, оне бабске ми требају.
1 - Али господине, немамо те бабске...
2 - Каква је бре ово радња? Ништа, онда скидај своје, оцртава ти се испод тих панталона да носиш ове што чувају и бубреге и јајнике, а богами и грло. Такође, као одштету, мораш да ми даш и нешто по свом избору. Али пази се ако ми се не свиди.
1 - Добро, добро, ево...
2 - Узгред, хоћеш жваку, остале су ми само две?
1 - Нека хвала...
2 - Погрешан одговор, сад се лагано сагни и приђи...
1 - Јоооој, мајко мила... Куд ја баш? Што не Миа, она ради у другој смени.
2 - Полако крени ка мени...
1 - Ево, ево.
2 - И без кукања.
1 - Добро, само полако, немојте се нервирати, све што кажете.
2 - А сад устани.
1 - Молим?
2 - Не узимај га...
1 - Јесте сигурни.
2 - Да.
1 - Стварно?
2 - Понудиш им курчине и не можеш да их одвратиш од идеје, о боже...
1 - Ево устајем.
2 - А сада погледај ка оном прозору...
1 - Гледам.
2 - У ствари немој да гледаш, нема тамо ничега.
1 - Не разумем.
2 - Спрдао сам те све време. Ова киша напољу, па сам 'тео да се склоним на кратко. Ај здра'о.
Moderna i slobodoumna devojka oslobođena malograđanskih predrasuda i lažnog morala
Kurva. Kada se upotrebi ova sintagma, prostituisanje deluje kao sasvim častan i normalan zanat. Čak ispada da su devojke koje se ne bave prostitucijom zatucane licemerne malograđanke.
Spavanje
Јебање, само мало суптилније.
- Јес ти оно, беше, спавала са Шомијем?
- Аха. Штавише, спавао ме је и у дупе.
Matematika u osnovnoj
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Aorist
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
22 cm
Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.
Neki čet:
On: 22... nisu godine hehe
Ona: Sa glavićem?
On: Pa...
Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak?
On: Nisam siguran da razumem...
Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.
