Namćor
Domaća, skoro pitoma sorta mrguda koja je postala ugrožena od kad je na njeno stanište započela najezda hejtera, uglavnom iz inostranstva.
Mrtva priroda
Kućna žurka smara da ubija. Ozvučenje sa laptopa, muzika nepripremljena sa jutjuba a internet slabo radi. Ljudi bleje... ćutu, pušu i prolaznike gledu. Svi već vagaju između noćnog prevoza i taksija, teške su to muke.
- Brate, aj radimo eskejp, ovde je mrtva priroda.
Humor u tehničkoj školi
Оружје, које у поменутим образовним центрима, поседује већу снагу од иранског нуклеарног пројекта. Има моћ да од тоталног идиота направи идола бандерашко /машинског окружења, или пак некога ко је спреман да ради популарности и стабилне егзистенције, спусти себе на ниво тоталног идиота. Како се у техникајама скупља по вредности оцена сортирана последња страница дневника, или пак људи надпросечне интелигенције, коју би могли да искористе једино уколико би свет био састављен у бинарном коду, формула је једноставна "буди шабан". Особа, бар за нијансу јача на језику, на конту "Багзијевој кеви смрде чарапе" или "како сам прдно, к'о кад ћелави Кинез удари у гонг" фазона, може себи створити хорду поборника, који би за њега изгинули к'о Спартак за слободу робова. Основна правила за забављање окружења су: гледај да што више прозиваш друге, поготову оне које окружење не вари, не помињи ништа што је нормалном свету смешно, јер ћеш навући мржњу на себе, и основно, што дебилније и баналније то боље.
На рачун опаски " Дошина кева у пркно се сева" или "Гле Жигу, ладно има рупу на буљи", трошење сопственог новца на цигарете је непотребно, биће их у изобиљу, на сваком одмору, у свакој прилици, јер људи не воле филозофе, људи воле Чкаље, луде и кловнове, а иза маске кловна, туђи жетони су на страни стола, онога ко се добро претвара.
Луда: Е, брате, имаш нешто бело на капуљачи. Е, гле, ладно му неко свршио на капуљачу!
Лик: Бежи бре, који ти курац?
Бандераши: ХАХАХАХАХА, свршио му неко на капуљачу. ЛОООЛ тебра, хахахах, зови Гојка Сису да види, хахахха.
Историчарка: Дакле, шта се то десило након Душанове смрти?
Кловн: Па са'рана, певала Весна Змијанац уместо попа.
Бандераши у глас: Хахахах, Перо царе! ЛОЛЧИНА, хахахаха... НАПРЕД РАД, ЈУНАЈТЕД ФОРС!!!
Разредни: Биће ипак екскурзија, отишао сам до агенције. Био сам код Каће, и рекла је...
Кловн: БИО САМ КОД КАЋЕ, И РЕКЛА ЈЕ ДАЋЕ!!!
Бандераши: Ахахахахаха (пада олук од количине буке) ХАХАХАХАХАХХА, Перо легендо! Хахаха, који краљ овај Пера. Ево брате цигара, ево немој Фаст, ево Давидоф. Хахаха (тапшање по рамену).
Gde ideš za zadušnice?
Pitanje kojim se, na najprecizniji način, utvrđuje odakle je ko rodom.
''Odakle si?''
''Iz Beograda!''
''Baš iz Beograda?''
''Rođena Beograđanka, šta ti tu nije jasno? Živela na Dedinju 25 godina, dok moji nisu rešili da me osamostale, pa mi kupili dupleks na Senjaku!''
''Baš lepo, reklo bi se da si iz fine porodice....A gde ideš za zadušnice?''
''Joj, ćuti, dobro je da prođoše, jedva se otresoh od onih seljaka iz Donjeg Grabovca, k'o da žensko u nisu u životu videli!''
''Pljuješ mesto gde ti je sahranjeno pola rodoslovnog stabla??''
Umetnost zavođenja
Veština za koju muškarac iskreno poveruje da je poseduje, svaki put kada ga smuva neka riba kojoj se on inače sviđa.
Beogradska diploma
Малограђански трофеј за комшијску употребу.
Наиме, то у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду нису факултети и само то што нису на Косову их разликује од Универзитета у Косовској Митровици, те тамо студира само онај који је или глуп или сиромашан за Београд.
- А твој мали, Џике, шта би са његовом школом?
- Ево, завршио је мастер на електронском у Нишу, наставиће, ићи ће на докторске...
- А, па добро... Мислим, Ниш - колико то може тамо да буде компликовано? А и боље, свакако је мањи трошак. Него моја ћера даде Креативни дизајн лаком за нокте 3, сунце татино, то јој је један од најтежих, то предаје онај што је сад државни секретар...
- Креативно лакирање ноктију? Који ће јој то?
- Боже, Џике, па то је београдска диплома, сви само њу примају! Биће за њу посла где 'оћеш!
Vojislav Šešelj
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Ceo život isti šraf
Sažet opis karijere radnika u fabrici čija je osnovna delatnost masovna proizvodnja identičnih predmeta. Na primer, radnik na pokretnoj traci u fabrici automobila koji za zadatak ima da 8 sati dnevno na svaku karoseriju ručno ubaci po šraf i da ga zašrafi.
Žena: Kako je bilo na poslu danas?
Muž: Pa jesi ti normalna pička ti materina, već 20 godina me pitaš isto pitanje svako popodne a dobro znaš da ceo život vrtim jedan te isti šraf, da sanjam šrafove i da sam jednom prebio kuma jer me je pitao imam li šrafove za njegov auto?!
Žena: Dobro, pitam samo...
Srbi u crtanim filmovima
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Dramski obrt u domaćim serijama
Чаролија уметничког стваралаштва. Овде велики маг драме Синиша Павић на суптилан, истанчан начин увлачи своје јунаке у конфликт, где долази до невероватног преокрета у дијалогу, уз помоћ само два лаконска питања: "који?" или "какав?". Ове речи, захваљујући карактеристичној ретардираности ликова, бивају окидач фрустрације јунака коме су упућене, и тако једним сасвим спонтаним, волшебним током долази до кулминације у радњи.
- Браниславе, звони телефон, хоћеш ли се јавити већ једном?
- Који телефон?
- Исти онај преко кога се домунђаваш са оном роспијом, твојом секСретарицом!! Шта је, шта си убледео, мислио си да не знам? Аааа, па није Рајка сисала весла!
- Ма о чему ти причаш, жено? Каква весла?
- Оволика весла! Сад ћеш да видиш колика весла!
(узима весло и јури га по кући)
Omnibus
Више епизода серије приказиване радним данима, поновљених за викенд.
У сленгу, збирка звоцајућих примедби испуцана одједном.
Понедељак: Усисај собу.
Уторак: Дижи се и склони ове чарапе, ће нас потепају.
Среда: Узми учи.
Четвртак: Или поједи ово или баци, пушта ти корење на столу.
Петак: Ко те роди да ми је знати, не улази ми патикама у кућу.
Недеља, устајеш мамуран док ти у глави одзвања.
-Сад ћу да ти набијем ове чарапе у дупе у тандему са помијама што их ниси склонио, затим да те ишамарам са патикама са све овим говнима на њима. Усисај собу и узми учи нешто, антихристе што ми џигерицу поједе.
Da ne kažem
Konstrukcija koja nam omogućava da nesmetano kažemo upravo ono što, navodno, ne želimo reći.
Ovaj dečko je malo plitak, da ne kažem retardiran.
---
ili ovako.
Durlanci
Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...
"A b'e, b'ate, b'e ko te b'e dirao kazi mi, b'ate' da ima da gi razbijem sad odma' b'e, b'ate!!!"
Koji si Garfild
On samo jede, prdi, piša i sere. Gleda tv, ili bleji na netu, ako ga ne mrzi. Jebe kada mora. I ako mora. Nolajfer par ekselans u suštini.
U društvu obično podjebava, pali masu, a onda gleda sa strane i smeje se dok ostatak pravi sranja. Zna da bude jako drzak i da iritira okolinu, ali može da bude i veoma duhovit i da zabavlja tu istu okolinu, ali samo kada hoće.
: Gde si Pero?
: Pa, kod kuće, gde bih bio?
: Pa, rekao si da se nađemo pre pola sata, čekam te k'o majmun na ovoj kiši! Koji je tebi kurac, brate?
: Njaaah, ma, mrzelo me da izlazim, a još više me je mrzelo da te zovem da ti to kažem.
: Koji si ti prokleti Garfild! E, sad ću da dođem da te razbijem k'o pičku!
: Ne zvoni, vrata su otključana.
Pavle Vujisić mod
Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.
-Брате, морам ти рећи, онај твој рођак је луд човече, никада се нисам тако провео са неким кога не познајем.
-Их, брате, па моја крв.
-Дај, не сери, шта ти имаш са њим, човек је синоћ укључио Пајин мод, а ти си био ко и увек у свом фазону, нити пијеш нити сукње скрнавиш.
Autorski udžbenik univerzitetskog profesora
Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.
Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.
Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.
О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.
Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!
Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.
Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.
Стратегија је најмаркантнији део персоналности предузећа. За предузеће стратегија је исто што и за морепловца звезде на небеском своду. Ово се нарочито може објаснити када се погледа кјустомизација, костјумизација и кјустомеризација производа датог предузећа.
