Ti si me tome naučio
Bio si đubre u prošlosti, nisam shvatao zbog čega, trudio sam se da te razumem, bio dobrica, ali onda mi je došlo iz dupeta u glavu. Ne'š ovog konja više jahati. Spustio mi se đoka, pa mi je krv konačno dospela do moždanih vijuga. Sa'š da vidiš kako je to kad se tvoje fore upotrebljavaju protiv tebe. Sve ono što sam trpeo zbog tebe sam projektovao na nešto korisno, konačno uvideo gde sam grešio i skapirao kako da budem đubre kao i ti.
Valjda ćeš sada razumeti kako je to kada te neko tretira kao zadnje govno na prtini, jer nema ništa gore od toga kada neko podigne pakao i ono što si njemu radio okrene protiv tebe samog.
- Brate, moraš da mi pomogneš. Nemam gde drugo da ostanem. Em me kerovi jure, em i zelenaši hoće da me biju zbog onih para što dugujem. Moraš da me sakriješ.
- Moram? Darko, ne znam da li se sećaš, ali kada sam te molio da me ne otpustiš jer moram majci od nečega da platim lekove, ti si me nonšalantno ispratio na ulicu i ušetao u svog novog BMW-a? E, pa vidiš snašao sam se za lovu, ali od tebe sam naučio kako da budem đubre. M'rš sad sa mog praga da ne idem po devetku, jer će onda kerovi da ti budu najmanji problem!
------------
- Ali, dragi, ja zaista ne znam zašto sada ne želiš da budeš sa mnom, pa nije valjda stvar u ovih nekoliko kilograma viška koje imam? Hehe, zato si ti savršeno izvajan za nas oboje.
- Kilogrami? Zaista, hvataš se za kilograme? Od svih ljudi, ti si našla da pričaš da izgled nije važan? Sećaš li se, pičko kukavna, kako sam pre nekoliko godina bio zaljubljen u tebe? Kako te je onaj konj Miki napucao, a ja te doveo kod sebe kući i tešio te do neko gluvo doba noći, a onda su me, kada sam zaspao, probudili tvoji jauci dok te je moj cimer guzio? Onda sam ti rekao šta osećam, a ti si rekla da nisam dovoljno dobar za tebe, da ti smeta moj stomak. E, pa vidiš, ti si me naučila tome da gledam isključivo izgled. Vrlo brzo sam stekao kritičnu masu i dobio vrhunske pločice, a ti, đembela, možeš sad slobodno da se odgegaš iz moje gajbe, i da se vratiš Mikiju kretenu ili kome god hoćeš! M'rš!
- Ali, mislila sam da...
:zalup vrata, okretanje ključa:
Šampolion
Apotekar.
- Dobar dan, izvolite!
- Treba da kupim lekove za babu, al nisam siguran šta piše. Probajte vi da pročitate. :pruža recept:
Na receptu, konture iscrtane hemijskom olovkom prikazuju nešto nalik sledećem: lavica u skoku pregriza vrat impali, pored njih su kuhinjske papuče sa aplikacijom iz Simpsonovih, karton sa 20 nojevih jaja i odlomci iz Miroslavljevog jevanđelja, zarotirani za 180 stepeni.
- Aha, dakle, 2 kutije redizorka, brufen od 400, leksilijum i hepatrombin gel.
-???
Osnove
Dio naslova većine knjiga stručne fakultetske literature koji odmah daje do znanja da se radi o svemu, samo ne o osnovama.
Osnove fiziologije (1245 str)
Osnove tehnoloških materijala (954 str)
Osnove patologije (1356 str)
Osnove interne medicine (4231 str)
Ponedeljak
Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.
Ponedjeljak je Hrvat.
Smrz'o sam se kao Devojčica sa šibicama
Krajnji stepen smrzavanja. Osoba iz čijih se usta može čuti ovaj izraz je obično prinuđena da čeka nekoga na hladnoći. Obično se koristi kao zamena za poređenja koja ne priliče u tom trenutku.
Izraz dobio ime po čuvenoj Andersenovoj bajci.
A: Daj mama, hoćemo li skoro, smrzla sam se kao pič... ovaj kao Devojčica sa šibicama.
B: Pa jesam li ti ja kriva što nosiš te dopičnjake?
Pregradni zid
У неком тренутку у историји цивилизације, за одвајање просторија у стамбеним објектима, престала је да се користи цигла и почели су да се користе геј материјали попут картона, гипса и вуне. Мајстори више нису долазили да опизде зид, већ да измене ентеријер. Парови из комшилука више нису водили љубав већ кампању против радног народа који устаје у 5:00 да ради на мешалици.
У седмом делу Терминатора зли терминатор хвата доброг терминатора за гушу, креће фајт и отресају један другог о зидове као што то у терминаторима обично бива. На крају сцене се обојица закашљу од гипсане прашине која им надражи ждрела, а стаклена вуна им доспе у очи, што изазива печење, свраб и бол. Држећи се један за другог, некако налазе излаз из објекта, тетурају се до прве амбуланте, и траже помоћ од сестре. Она им саопштава да немају одабраног лекара од чега им се прегревају процесори и гаси оно црвено срање у очима.
Е, зато цигла.
Flaster
Парче стерилисане газе у комбинацији са лепљивом траком.
Постоје две врсте:
1. фластер који не може да се залепи
2. фластер који не може да се одлепи
Ostaćemo prijatelji
Srkao si supu za vreme večere. Pio si pivo, a nisi žvakao Orbit. Nisi skinuo čarape pre seksa. Loše si jebao. Ali bio si duhovit i šarmantan. Vredi te sačuvati jer ćeš možda da se popraviš za koju godinu.
vežbaj...
Životariti
Disati jednim plućnim krilom, i to levim. Doručkovati burek sa sirom, a ne mesom i to bez jogurta. Igrati fudbal samo sa džojstikom, potrčati jedino do WC-a, sunčati se samo od 5 do 8. Slušati muziku na 40% snage zvučnika, skakati u vodu samo na noge, gasiti rakiju, nositi kišobran leti, ne trpati ljuto i luk u pljevu, spavati poslepodne. Gledati život kroz prozor, a ne usuditi se izaći. Prestani da životariš, počni da živiš.
- Može pivo?
- Može, ali samo ako nije hladno. Bojim se da mi ne strada grlo opet.
Ni u vojsku nije iš'o!
Ultimejt odbijanje budućeg zeta. Sve može, da pije, da puši, da nema para ali ako u vojsku nije iš'o onda se to u kuću ne prima. Po onoj narodnoj "Nema toga što pička ne mož' da rodi i u vojsku da ide". Znači dezerter, pičkica nevidjena.
Ćera: Tata upoznaću te sa Dušanom, on ima svoju firmu u Švajcarskoj, tamo živi od svoje šesnaeste godine, dolazi sledećeg vikenda u Begorad zbog nekog poslovnog ugovora pa će da svrati i ovde.
Tata: Ma lepo je sve to, nego ćero, oči tatine, gde je on služio vojsku?
Ćera: Pa tata on već dugo živi u Švajcarskoj, tamo se ne služi vojska kao ovde...
Tata: Znači nije! Pusti ti njega ćero, gledaj ti onog Ratomira iz Doljevca, vojsku služio u Kumanovo, a da vidiš tek kakav muž, traktor Vladimirac vozi!
Ljudi koji bi da leče zombija
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend.
Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje?
Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta?
Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija!
Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Boris Tadić
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Bogati u rat šalju volove, a sirotinja sinove
Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.
Životna usputnica
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Eto me sad ću
Potvrda Ajnštajnove teorije o relativitetu vremena.
Može da traje od jednog minuta do 2 dana.
Smena generacija
Када ми млади ујутру у 5 излазимо из буса и идемо на кунт, а маторци 40+ улазе у исти тај бус и пале на шљаку.