Amerikanci su nam to bacili
Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.
-Deda, kakva je ovo buba?
-Pu, majke im ga okupatorske, tih buba do devedezdevete nije bilo. Amerikanci su nam to bacili.
-Baba, je l si čula da je komšija Dragan dobio tuberkulozu?
-Ju, Bog ih ubio, sve te boleštine su nam Amerikanci bacili, serem im se usta...
-Ćale, obnovio sam godinu, treba mi 90 000 za školarinu.
-Jebem ti mater nesposobnu, ja te teram da učiš, a ti 'vataš zjale.
-Tata, Amerikanci su nam bacili nešto da mladi polude, nisam ja kriv.
-More, jebem i njima mater, sad nek' ti daju oni 'iljadu evra.
...t...
Izraz korišćen/promrmljan u kriznim situacijama, kad izgovaralac radije baš i ne bi da zapodeva kavgu, ali opet i nije da ne bi. Ostatak izraza se izgovara u bradu, glasom jačine ispod 10 dB, međutim samo "t" može dospeti i do 30. Ako onaj kome je upućen čuje, čuo je. Inače, skraćenica od više narodnih izraza kojima je zajedničko postojanje zamenice "ti" između objekta (najčešće majke) i predikata (najčešće glagola povezanog sa nekom vrstom polnog opštenja). Usled skraćivanja, od kompletne rečenice preostaje samo prominentno "t" između dva tiho izmrmljana niza nerazgovetnih glasova.
- Mak' se tamo da prođem, šta s' tu stao na vrata ak' ne silaziš.
- (glasno) Izvin'te. (u sebi) ...t...
- Šta s' rek'o?
- To što s' čuo!
(nabod)
Roditeljsko samopsovanje
Kako je u ovim našim krajevima običaj da se često pominju tuđi roditelji (u psovkama, naravno), tako i roditelji umeju sami sebe da u tom kontekstu pomenu kada prekorevaju svoju decu. Tako postižu tri cilja: prekore dete, prekore sami sebe zbog lošeg odgoja deteta i malo ublaže sve to prizvukom humora usled psovanja sebe samoga. Tradicionalno se psuje ženski roditelj, mada hoće i muški roditelj da se (samo)opsuje kako bi izbegao komplikacije u slučaju da gospođa insistira na ispunjenju pretnje koje, bar u tom trenutku, nije moguće ili poželjno.
Takođe, valja naglasiti i da preferirani roditelj koji će u psovkama biti pomenut (muški ili ženski) zavisi često i od dela Balkana na kome ste locirani.
- A, poludeću od tebe sinko! Pa, zar si baš morao da rasturiš TV, jebem li ti oca!
- Milovane, šta ti kriv siroti Sveta?
- Aha, ženo, važi... Taman sam se pitao na koga li je ovaj povukao, hvala što si mi razjasnila. E sad, to me je zabolelo, jebiga, moraće sad i tebe da zaboli, šta da ti radim!
Sveća
Jedino efikasno sredstvo za uterivanje dugova kod Cigana. Teorija kaže da kad ništa drugo ne pomaže treba da dodješ kod Ciganina u dvorište, upališ sveću i počneš da ga proklinješ zato što neće da ti isplati pare ili vrati nešto šta je uzeo. Praktično deluje samo na matore Cigane jer se ovi mladji ne plaše ni boga ni ljudi.
Posle višemesečnog natezanja oko plaćanja starog gvoždja i polovne Dijane prodavac kome pretnje policijom, sudom i lovačkom puškom nisu pomogle da dodje do svojih para rešava da preduzme i najstrašniju meru uterivanja dugova. Ulazi u cigansko dvorište i počinje da doziva Džedaja.
-Nije tu Džedaj - kaže njegova žena - otiš'o u Njemačku, neće da se vraća ove godine.
-Dobro, neka ga u Nemačkoj, mogu ja i bez njega - kaže lik i vadi voštanu sveću i šibice.
Negde u dvorištu Džedajev deda, čiča od nekih šezdeset godina shvata šta će da se desi i dotrčava do kapije taman da čuje:
-O, Džedaje, sreću da ne vidiš kao što ja nisam video pare koje si mi obećao!
-Čekaj kume - prekida ga čiča sav prepadnut i izbezumljen - nemoj da kuneš, sad će da se dogovorimo. Džedaj, dolazi ovamo majke ti ga ciganjske, daj čoveku pare, vidiš da će nas sve prokune zbog tvoje Dijane.
Džedaj se pojavljuje sa parama dok u sebi psuje sve cigansko i sujeverno svom dedi i sve lukavo uterivaču dugova.
Potpiš
Potpisati se u snegu mokrenjem. Za razliku od običnog potpisivanja, muškarci generalno imaju uredniji potpiš od žena.
Robijaški alat
To su divna čuda tehnike u vidu motornih alata za pešadijsku upotrebu (jedan čovek ih sam koristi, drži u ruci ili na ledjima i radi sa tim).
Da bi alat bio pogodan za mučenje robijaša/vojnika/fizikalca koji radi sa njima, mora da ispuni sledeće zahteve:
- Koristi ga uvek jedan čovek sam, a ostali beže od njega da se ne povrede.
- Uz njega mora da se nosi kompletno zaštitno odelo bez obzira na klimatske uslove (najbolje je ako prži sunce).
- Nikako ne može da se kontaktira rukovaoc dok radi, što zbog buke od alata, što zbog zaštita koje nosi.
- Mora biti teži od 30 kilograma.
- Mora da pravi buku veću od 120 decibela.
- Mora da podiže prašinu koja smanjuje vidljivost, na tačno toliko koliko ste udaljeni od kraja alatke koja uvek može da vam otkine nogu ili ruku.
- Mora da se gasi tek onda kad sasvim nestane benzina.
- Mora biti dovoljno jak da rukovaocu uvek može da izbije oko, odseče prst, stopalo, šaku, nos i sl. Kada je sve po planu, mora makar da natera suzu u oko posle pola sata rada.
- Posao koji zahteva njegovu upotrebu, ne sme da traje manje od dva sata.
- Osim prašine, rukovaoc mora da proguta ugljen monoksida iz auspuha sprave ili ekvivalentnu količinu nekog drugog otrova koji ona emituje, dovoljnu za dobijanje pristojnog malignog oboljenja.
Najzastupljeniji primerci robijaškog alata kod nas su:
Motorka
Kobra
Žaba
Bič
- A da ti firma kupi Štilov bič, mnogo se lakše kosi nego ručno, kosom?
- Taj robijaški alat nosi ćaći svome da kosi oko kuće!
Ti si za sve ovo kriva
Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.
- Dobar dan komšija, ne bih da smetam ali video sam ti malu jutros dođe u pola šest u vidno alkoholisanom stanju. Ne bi ti ja ništa pričao pa znaš mene, nego su onih pet momaka sa njom što su bili goli do pojasa jako vikali pa mi se beba probudila. I ona se nešto uvriskivala valjda su je jako drpali ako me razumeš?!
- Hvala komšo rešićemo te neprijatnosti neće se ponoviti...
:zatvara ulazna vrata i kreće da se dere iz petnih žila:
- Jebem ti ženo majku ma ti si za sve ovo kriva, ti si je oblačila ko Suzanu Mančić od malih nogu. Pakujte se obe i da vas ne vidim, ne smem više od vas međ ljude d'iziđem...
- Tata, tata vidi kako mi stoji suknjica?
- Mileva dolazi ovamo jebem ti lebac krvavi ma ti si za sve ovo kriva, ti si mu kupovala barbike umesto pištolja. Ej moj prvenac da bude furundžija Bože imali te gde god. A ti Milane mrš u sobu da te ne vidim.
Politička istorija Srbije
Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.
Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.
Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...
Idem u neku Češku...
Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.
Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.
Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.
Šta trażi čovek u Češkoj?
Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.
U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.
Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.
Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.
Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...
Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.
Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.
Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.
Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...
Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.
Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...
Dečije pesme
Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...
1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...
2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!
3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...
4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!
5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!
6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...
7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!
Agresija i pacifizam kod Balkanskih digimona
Balkanski digimoni su izuzetno čudne vrste digimona. Odlikuju se velikim animozitetom, dok istovremeno sadrže enormno veliki bol u kurcu.
Glavne karakteristike, prednosti i slabosti primarnih grupa Balkanskih digimona:
_______________________________________________________________
Srbimon:
- Nebeski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Srbrendomon.
Srbimoni se prostoru na centralnom delu Balkanskog Sveta. Odlikuje ih veliki apetit, agresija i želja za moći.
>Način da iznervirate Srbimona: Započnite priču o politici, često koristeći izraze: "majku", "jebem", "pičko" i "Kosovo".
>Način da dresirate Srbimona: Poslužite ga velikim količinama alkohola i pustite nešto od Sinana.
* UPOZORENJE: Pokušaj smirivanja može rezultovati kontraefektom.
_______________________________________________________________
Hrvatomon:
- Morski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Ustašomon.
Hrvatomoni se odlikuju velikom ljubavi prema moru i svom antičkom poreklu, koje izraženo u vekovima, traje kraće od količine mora na koja njihov predeo izlazi.
>Način da iznervirate Hrvatomona: Pitajte ga o njegovoj istoriji.
>Način da dresirate Hrvatomona: Hvalite njegovu istoriju.
_______________________________________________________________
Makedomon:
- Digimon pesme.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Grkomon.
Makedomoni su poznati po svojim vokalnim sposobnostima. One najbolje nakon smrti voršipuju kao uzvišena, mitska bića. Jako su religiozni.
>Način da iznervirate Makedomona: /NIJE POZNAT/
>Način da dresirate Makedomona: /NEMA POTREBE/
_______________________________________________________________
- Seoski digimon.
- Prethodni oblik: Paramecijumon.
- Napredni oblik: Homosapiens.
Albanomoni su izuzetno agresivna rasa, karakteristika sličnim skakavcima.
Razmnožavaju se u čoporima i naseljavaju sve moguće predele, iskorišćavajući sve resurse do samog kraja, u kom momentu se sele na sledeći predeo.
>Način da iznervirate Albanomona: /NEMA POTREBE/
>Način da dresirate Albanomona: /NIJE POZNAT/
_______________________________________________________________
Bosnomon:
- Planinski digimon.
- Prethodni oblik: Kamenomon.
- Napredni oblik: Intelektomon.
Bosnomon je nisko inteligentna rasa, bez ikakve potrebe i želje za nečim više. Hedonistički digimoni, nesvesni svog okruženja. Jednostavno - srećni.
>Način da iznervirate Bosnomona: Spomenite burek.
>Način da dresirate Bosnomona: Udalji se i sačekaj da prestane da te posmatra krvavo-crvenim očima, dok mu iz nosa izlazi para.
_______________________________________________________________
Crnogoromon:
- Vodeno - planinski digimon.
- Prethodni oblik: Lenjivacomon.
- Napredni oblik: Bilo šta što se kreće sopstvenom voljom.
Crnogoromonima nije potrebno veliko stanište, jer se praktično i ne kreću. Izuzetno se malo zna o njima. Ne postoji podatak koji ukazuje na to da se oni uopšte hrane. Samo leže tu. Ne radeći ništa. Jezivo.
>Način da iznervirate Crnogoromona: Dovoljno je što leži i bulji u tebe, samo se jebeno udalji.
>Način da dresirate Crnogoromona: Ne znam, nekim oblikom inretakcije sa njim? Ako je za to uopšte sposoban.
Uštva
Лош, рђав човек, ништарија. Боље речено, ђубре од човека.
(---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---)
(лево крило српске/ десно крило османлијске војске)
Влатко Вуковић: Начи пајсад стратегију! Стрелци, ви се заштекајте овде и гађате ове ганције што надиру, а ми на коњима ћемо да ојебемо њихове коњанике, ви пешаци обилазите у полукругу, па сијеците што стигнете! ЈАСНО?!
Иван Палижна: Ћек, ћек, кај с нама, Влатко?
Влатко: С вама? Па шта знам, ви будите толики хероји па чувајте ове логоре док ми посечемо Османлије, у реду?
Иван: Јасно, пазићемо их јунаћки!
Влатко: Хехе, духовито. ДОБРО ВОЈСКО, ЈЕ Л' УПУТСТВО ЈАСНО?
Војска: ЈАСНО!
Влатко: ЈЕБАЋЕМО ИМ ШТА?!
Војска: МАЈКУ, ГОСПОДИНЕ ВОЈВОДО!
Влатко: Зашто нико никад неће сестру, никад ми неће бити јасно, контам да им кеве имају по шездес' година, фуј то, бре. НАПААААААД! Па каже: сијеци лијево, па опет лијево, па опет лијево, па дес... моша, опет лијево, па ломи, зјууу како немате појма са животом, гарави!
(централни део војске)
Штитоноша Болеслав: Извините што вас прекидам, кнеже, ал' извалите што је Влатко издоминирао Османлије на левој страни!
Лазар Хребељановић: Добро... јебем... му ...матер... што... ме... прекидаш... у.... сред... диностора... Е сад чек' да видим...ОПААА ТО ВЛАТКО МАЂИЈО, БУРЕКОМ САСРОМ ТЕ ДО ГРОБА 'РАНИЛИ!
(лево крило)
Влатко: Ја каква уштва овај Лазар, јеб'о га бурек. ФАЛА ЛАЗО, ДАБОГДА ТЕ СИРНИЦОМ ПО ТАБАНИМА МАЗАЛИ.
(централни део)
Лазар: Е сад, 'де смо оно стали...а да. Де 'ш ти мали, а? И ти? Одакле искачу више? Ви' га Турак, оди Турак, мали Турак!
(позадина централног дела- стрељачки одреди)
Лазар Мусић: Диви ово, самострел мејд ин Млетачка Република, гађа 15 стрела у минути, е!
Стефан Мусић: Ти какав си, има да себе на крају погодиш у ногу с тим, боље склањај то и гађај их јабукама, њима се бар нећеш повредити.
Лазар М: Е дувај курчину мало, пајсад. Један од један, два од два, три од три, ма такоееее, ♫ га-га-га гара, гара, гара, гариш ли се сада, к'о што си се гара-гара гарила некада ♫
Стефан: Брате, све је то лепо, ал' што их гађаш скривен иза дрвета, знао сам да си пичка камперска одувек.
Лазар М: Посисаш ми кулен педеру, водим 20:7 у односу на тебе.
Стефан: Јесте, ал' си од тих двадесет једно 19 погодио из штека, а и оног једног си случајно погодио.
Лазар М: Е, гађај ту и не сери много, уштво.
(лево крило српске војске)
Влатко: Опааа, оди 'вамо пичко нагарављенааа! Ма и ти дођи, жохару! А ну, виђу их што беже! ЕХЕЈ, КАПИЧИ-ПАШО, ДОЂИ 'ВАМО, НЕЋУ ТИ НИШТА УРАДИТ', САМО ДА ТЕ МАЛО ПОДШИШАМ, СВЕГА МИ!
Капичи-паша: Нека, нека, ошишан сам ја, само ти цепај, јеб'о ти матер своОоју!
Влатко: Је л' он то мени рече да јебем ја матер своју?
Срђа: Ма пусти га бре Влатко, то је код њих узречица!
Влатко: А ма нећемо ми тако мој колорисани брате, АЛО ЂУВЕГИЈЕ, УДРИ 'ВАМО!
(централни део)
Лазар: Ма.. јебем.. ти... више... кол'ко... вас... има? АЛО БРЕ СТРЕЛЦИ, РАДИТЕ ЛИ ВИ ИШТА ТАМО У ПОЗАДИНИ?
Лазар М: РАДИМО, РАДИМО, БЕЗ БРИГЕ!
Стефан: ЛАЖЕ ПИЧКА КАМПЕРСКА!
Лазар М: Јооо, јебо сам ти матер, само кад завршимо ово!
(десно крило српске/ лево крило османлијске војске)
Вук Бранковић: (преко радио-везе) ГАЂАЈУ ЛИ ТИ ТОПОВИ ТАМО? ПРИЈЕМ!
Артиљерија: Позитивно. Пријем.
Вук: Ређај позицију 3-12-42! Пријем.
Артиљерија: 3-12-42 надлеће, пријем.
Вук: Јооо, гађате к'о змајеви. Пријем.
Артиљерија: Имате право да погађате трипут зашто нас зову Змајевска артиљерија. Пријем.
Вук: Да није можда курчина? Пријем.
Артиљерија: Што је баби мило, то јој се и снило. ШУК-НО. Пријем.
Вук: Јебаћу вас, уштве. Пријем.
(централни део)
Лазар: Јављај 'вамо у логору... оклен је сад овај колорисани искочио? Чек моменат... Е тако, дакле, јављај Милошу и оним његовима да се прави рупа, па нек пројури с оном његовом дружином до Мурата, јасно?
Штитоноша Болеслав: Јасно, одо' ја, него паз'те на оног што вам притрчава.
Лазар: Јооо, јооо, ма ћао! ШТАЕ ОВО КОЈИ КУРАЦ, ОКЛЕН ОВОЛИКО ОВИХ КОЛОРИСАНИХ?
(лево крило српске војске)
Влатко: Ало, Мутимире!
Мутимир: Да, војводо?
Влатко: Пиши писмо Твртку!
Мутимир: Значи оно класика, "Драги и поштовани краљу, пониз..."
Влатко: Ма какви, само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррааво.
Мутимир: Значи, "Драги и поштовани краљу, Влатко..."
Влатко: Не дужи, значи само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррраво.
(логор српске војске)
Штитоноша Болеслав: АЛО МИЛОШЕЕЕ, ОЈ МИЛОШЕЕЕ!!
Милош Обилић: Јеб'о те Милош.... ОЈ РЕЦИИИИ!
Штитоноша Болеслав: Е, рек'о Лаза да имате сад пролаз кроз средину, ако пожурите!
Милош: Ми већ спремни, идемо браћо!
Остатак екипе: Идемоооо!
(централни део)
Лазар: Аман бре је л' ове Турке од земље праве, штае ово који курац? Опааа, ено га Лошми и екипа, такое маћана, тое српска коњичка школа, реко' ли ја, Болеславе, а?
Болеслав: Ма све је то у реду, ал' ено она тројица нам се приближавају...
Лазар: КАКВЕ УШТВЕ МАЈКУ ИМ ЈЕБЕМ, ИМАТЕ ЛИ ВИ КОЛОРИСАНИ ИКОГ НА ОВОМ БОЈНОМ ПОЉУ СЕМ МЕНЕ ДА НАПАДАТЕ, А?
(десно крило)
Вук: Је ли, артиљерија, који су оно што протрчавају, пријем?
Артиљерија: Лошми енд компанија, пријем.
Вук: Неће ваљда стварно да иду да убију Мурата, пријем?!
Артиљерија: Хоће заправо, пријем.
Вук: Ајој, мајко моја, какве паљевине, па да ли је ово могуће? Дај гађајте око њих, пријем!
Артиљерија: Јок, гађаћемо око Дурмитора, пријем.
Вук: Какве сте уштве, мајку вам јебем.
(позадина, стрелци)
Стефан: ОПААА, изједначење, пичко девичанска!
Лазар М: Дувај га, ние фора да гађаш док се ја рилоудујем!
Стефан: А у реду је да ти кампујеш к'о да ти је ово Кантер, а?
Лазар М: Ајао, мајко моја!
(лево крило)
Влатко: Је ли, је л' оно Лошми прође?
Ратко: Ја би' реко да јес'.
Влатко: Ти би реко', боље иди да гледаш тамо да се ови Турци не врате.
Ратко: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Милош и екипа стижу у османлијски логор)
Мурат: Аљо, Ћамил!
Ћамил: Да, екбер?
Мурат: Постави љи ти ону заставу за предају на земљу?
Ћамил: Да, екбер.
Мурат: Добро, добро, ако сиђе пред њу, знаћи предаје се, јебоо он матер своју, а ако је подигне копљем, 'начи да оће да се кољемо к'о овнови на оно брвно, знаш.
(Милош и екипа стижу пред заставу)
Милош: (диже копљем заставу) Гле што фенси тепихе имају ове уштве, свега ти.
Ћамил: ОПАААА НЕВЕРНИЦИ, ДОЂИ ВАМО ДА ВИ ЗАКОЉЕМ.
Милош: Грохотом се смијем. ОПАААА, ДОЏИ ВАМО, И ЈО, И ЈО, ЂЕС ПОШО, ОПААА, МА КАКО НЕ, ОЋЕ ТО НА ОВУ ВРУЋИНУ, ЈООООО, ЗДРРРАВО.
(Мурат се диже и креће да бежи)
Милош: АЛО УШТВО ЂЕМБЕЛА, ДЕ СИ ТИ ПОШО?
Мурат: Па видиш да бежим, јебо ти матер свооју?
Милош: Паз' да 'оћеш! (вади нож и убија Мурата) Оде уштва, опааа!
Екипа: То Лошми плодитељу!
Милош: ЈА ЈЕМЕН!
Ako ne može drugačije, onda može i pošteno
Последња линија одбране независности судства у Србији.
Суд : - Ај' се лепо нагодимо, па да се изљубимо ко људи. И свак на своју страну.
Тужена : - С' ким бре да се нагађам!?! 'Си нормалан ти? Знаш ли чија сам удова, бре ?
Суд : - Размислите још једном. Суд има доказе противу Вас и шире родбине, за два века робије... Уплатите тај милиончић и по, мало се саштекајте на гајби...
Тужена : - Ко да размисли, бре!!!
Суд : - Добро, ако не може другачије, онда може и поштено...
Тужена : - Ајде полако, где си запео. Поштено, па поштено. Ок, да сам крала, крала сам. Саштекаћу се на гајби, ал за српску нову, певам у Чачку!
Суд : - Дај руку! Договорено.
Trocifreni autobusi
Из угла узвишене господе, која се настанила у ужи и шири центар Београда:
Линије београдског ГСП-а које саобраћају до приградских насеља, у којима је и бог рекао лаку ноћ, а нема намеру да пожели "Добро јутро." (читај Сремчица или Рушањ). Означени су различитим комбинацијама од три броја, а варијације у слагању цифара, могу се истражити, приликом запослења у фирми, чије је седиште у Угриновцима.
Из угла обичних смртника, једино средство које их може одвести до жељене дестинације. Светло спаса приликом хладне ноћи, у којој се смрзаваш к'о циганче на ветру. Уколико се четири године возиш линијом, чија је почетна станица код кафане "Мало Кијево" на Видиковцу, а последња шпедиционо предузеће "Бора Кечић", аутобусе локалце, можеш да обожаваш или презиреш. Неки од популарних "Сељобуса" су редовни и повезују центар града са приградским насељима, док су други локални, служе као једина нит која повезује Сјебаниште са Окогузиштем, а на исте се чека и по сат времена.
601,602 сурчински
511 Сремчица - Главна железничка станица, популарни "петсто сељак"
521 "песто дваес геџа"
542 стара линија, некада међу радницима раковачког басена популаран као "Конкорд"
531,532 Рушањци
533 "Гробљанац" окреће се код гробља "Орловача"
107 ПАДИНСКА СКЕЛА - ДУНАВАЦ
110 ПАДИНСКА СКЕЛА - ШИРОКА ГРЕДА
300 и кусур Заклопача, Ритопек, Болеч
400 и кусур Седнеш на Вождовцу па где стигнеш, стигнеш.
Znaš, čovek preraste Deda Mraza
Spuštanje ideala socijalno zakržljale individue do granice malo gorčije realnosti. Ukazivanje na paljevinski karakter i nezrelo sagledavanje stvari, na nivou pajvana koji nije imao sreće da se izvuče.
Takođe, parola protiv bukvalizovanja lagodnog fikcionalnog zapadnjačkog života. Ne luči vlagu svaka cava na tebe ako prilikom predstavljanja izgovoriš prvo prezime, pa onda ime i ponovo prezime, pijuckajući suvi Martini. Nećeš igrati golf sa budućim tastom koji planira da ti kupi kuću kao svadbeni poklon nakon što si mu napumpao mezimicu. Zato lepo ustani i reci Deda Mrazu da se jebe jer je isuviše debeo da bi se provukao kroz dimnjak.
- Torima, bataljujem faks. Nije trebalo ni da upisujem, mislim, koj' će mi kurac diploma građevinskog inženjera. Mrzi me to radim, a i ova moja već ima dobru platu, dovoljno za oboje.
- I misliš da će tako večno da te izdržava? Da radi dok se ti budeš igrao LoL-a, gledao fudbal i kenjao i još da te pita šta ćeš za večeru kad se vrati s posla? Doći ćeš joj glave i popićeš, ne pedalu, već celo biciklo.
- Ne seri. Znaš i sam koliko se volimo, a pogotovo ona mene.
- Znaš, druže, čovek preraste Deda Mraza...
Rat
Rat je niz razmena. Počinje razmenom mišljenja, pretvori se u razmenu paljbe, pa razmenu zarobljenika i kovčega i završi se razmenom mišljenja.
Krpiti kurton
Jedva sastavljati kraj sa krajem. Nemati novca ni za osnovne životne potrebe. Preživljavati i boriti se svaki dan za golu egzistenciju. Nemati ni za lebac. Ostati švorc. Totalni bankrot.
"Dosta mi je više proseravanja gomile "studenata" kojima mama i tata kupuju diplome, koji stanuju privatno, studiraju večno, glume alternativce, nose starke od 7000, farmerke od 4000, majice od 3000, narandžaste i crvene lenonke koje ko zna za koliko su im uvalili preduzimljivi trgovci, frizura im košta 4000 minimalno i troše po 5000 dinara dnevno, a kenjaju kako nemaju para i sede u parku i krpe kurton!!! Nosite se u pičku materinu i vi i vaše lenonke! POZERI! Nabijem vas na ovu moju rokersku kitu na kojoj je kondom od 10 dinara!"
Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.