Ни са каквим.
Све што мислиш да си научио до свог првог одласка у исту, видећеш да не пије воду ( пије пиво, вино, ракију...) а све што треба да знаш, научићеш временом.
Само редовно похађај наставу, немој бежати из кафане, као што си бежао из школе, обавезе према особљу измируј редовно и када дође време, само ће ти се касти.
Додуше, тада ти неће ништа вредети, јер ћеш увелико пелинџером заливати цирозу на јетри, али ћеш сигурно задовољно склопити очи богатији за једно велико животно искуство.
Најбоље је у кафану ићи празне главе, спремне да упија знање и пуна новчаника да плати то што ћеш да научиш.
Јер, како наш народ каже ни код бабе, нема џабе.

Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.

Biti maksimalno upadljiv kada se nadješ u tudjoj sredini do te mere da ljudi i ne pomišljaju da si stranac. Ponašati se kao da ti je to mesto ćaćevina i da si tu od rodjenja. Samo bahato torima, ti si nekrunisani princ grada, za tebe nema barijera i svaka je riba tvoja. Kad si u Jagodini ponašaj se kao da ti je Palma stric a kad si u Banjaluci kao da ti je stari sa Dodikom na "Kako žena, djeca!?!". Neupadljivost je za jajare i kukavice. To je uglavnom izvodljivo u većim sredinama, jer u malom mestu se sve zna pa možeš lagano da udariš nekog nosom u lakat.

Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.

Kada si u mraku i nećeš da upališ svetlo jer osećaš da sijalica isijava svu toplotu direktno na tebe

Суперсналажљивост у свакој могућој и немогућој ситуацији. Задивљујућа је способност бивших запослених у овој фабрици да извуку дупе из свакојаких срања у која им се дешавало да упадну. С обзиром на то да је просек у смени био 10-12 литара испијене мученице на неких 7 "радника", морали су да смишљају разне начине да исту прокријумчаре поред портира. Неке су могли да поткупе са килом ракије, док су код појединих морали да изводе вратоломије.

Један од најпознатијих начина уноса алкохола у фабрику био је следећи:
"Најмлађи радник изађе из круга до продавнице да купи 'леба, уз то купи и флајку, изреже окрајак, повади сву средину из хлеба и унутра гурне амбалажу пуну чудесне текућине и све то пар пута дневно".

Прича се да је једном један радник на преси погрешно окренуо алат и сјебао 350 комада целих страница за Југа, наравно, пошто се сетио да директор има село и да тамо гаји овце, одмах га је позвао и нагодио се са њим да исте ошиша, а да му се ових 350 комада опрости. Директор пристаје без поговора и још награђује радника плаћеним одсуством.

По сличним смицалицама су били познати и радници фарбаре. Они су за коју кинту или флашу ракије коју добију од колега прескакали делове шкољке за време фарбања. Те шкољке су се слале на посебан плац као шкарт, а ти исти радници су их касније откупљивали по цени 10 пута мањој од реалне.
Како су радили, тако су и прошли. Данас већина њих иде на преквалификацију, па у позним годинама уче како да шију, дељу дрво или причају енглески.

Poslednja uteha koja ostane kad sve ostalo krene po zlu

Сјајан начин за изказивање личних мишљења или ставова или обележавање туге и победе као у доле наведеном примеру...

Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

1. Kese za pseća govna razgrabe penzioneri iz parka jer im trebaju za ostavljanje zimnice u zamrzivače.

2. Novine "24 sata" bi trebalo da promene ime u "Nanosekunda", pošto je toliko vremena potrebno da se isprazni boks, a i svakome baš treba po 55 primeraka kako bi izigravali kolportere kod kolega na poslu ili kući ili jednostavno baš vole da brišu dupe njima.

3. Kese u prodavnici (mislim na one besplatne) - naravno da ih nikada nema pošto promućurni penzioneri nakon nadražujućeg dugog čekanja u redu, što im dođe kao predigra, seksualni vrhunac dožive tek kada se dočepaju kesa i brižljivo svaki proizvod posebno stave u po jednu (naravno, svi imaju i po najmanje jednu torbu).

4. Sećate li se priručnih čekića za razbijanje prozora u sredstvima gradskog saobraćaja u slučaju opasnosti, ni njih nema više jer su udomljeni u nečijoj kućnoj zanatskoj kolekciji.
Slično je i sa promotivnim uzorcima krema u apoteci, bilo kakvim (najčešće nepotrebnim) reklamnim materijalima, telefonskim slušalicama iz javnih govornica, klupama iz parkova, itd., itd...

Srpski parking senzor.

Dušan Kecman, mitološko biće i istovremeno košarkaš Partizana nadnaravnih sposobnosti. 2010. u finalu Jadranske lige trojkom 0.6 sekunda pre kraja pobedio Cibonu koja se od tog poraza nikad nije u potpunosti oporavila. Dve godine nakon pomenute trojke Cibona je još uvek u stečaju i nasledile su ju sumnjive ekipe kao što su Cedevita, Franck kafa i Dona sokovi. Televizijske kamere zabeležile su košarkaše Cibone koji su te sudbonosone 2010. sekundima pre sudbonosne trojke razmenjivali brojeve mobilnih sa zagrebačkom publikom i plesali hrvatsku verziju Užičkog kola. Majkl Džordan navodno je razmišljao da se vrati u košarku na dan kad je Kecman pogodio tu trojku jer je shvatio da nakon ovoga izgleda kao košarkaški mediokritet. U gradovima i selima širom ex Jugoslavije pića se toče u 0.6 čašama u njegovu čast, "kelner, daj mi jednog Kecmana". Dan danas u nemogućim situacijama narod priziva njegovo ime. Kad god je nešto nemoguće Kecman se pojavljuje i u zadnjem sekundu rešava stvar, kao neka božanska sila. Kecman ima 2 ruke, 2 noge i 2 glave kao svi muškarci ali ima refleks koji mu omogućava da u najkraćem momentu najbrže reaguje, on je moderni Čarls Bronson, on je srpski Marlboro man, on je čovek odluke i najpoželjniji zet, on je moderni Švarceneger na koncertu Gans n Rozisa, on je deo slovenske mitologije, on je Dušan Kecman.

Сигурно да основу сваког стадиона чине јужна трибина, северна трибина, источна трибина: ПАНТЕЛА, западна трибина: САГАПО па опет источна: ПАНТЕЛА па западна: САГАПО итд. а Пантелу обузме нека много лепа емоција.

Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић, познат по томе што је рукама убио вепра у 6. години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор, јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:

-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију, да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад речима: Носи ово Хитлеру и Павелићу!

-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру, а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.

-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао, први испред свих, на непријатељски бункер.

-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.

Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.

-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред ,пуцајући на мрског окупатора. Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише, пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.

Možda i najbolji proizvod industrije bloka 70 svih vremena. Za 2000 dinala možete kod Čin Čina kupiti 4 šorca, dok npr u Inter Sportu to ne bi bilo dovoljno ni za najjeftiniji. Takođe su i mnogo lepši od konkurenata, usput, teško je naći tinejdžera sa Novog Beograda koji u svom ormanu nema bar 3 PRC šorca.

Sa našim poljoprivrednim potencijalom bi mogli hraniti pola Evrope, ALI NEĆEMO, nek pocrkaju od gladi.

Reklamni slogan fabrike oružja Zastava.