Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.

Oni stvorovi koji od predmeta koji bi trebao da bude opuštajući naprave bauk. Sebe porede sa doktorima nauke fizičke hemije,a isto tako cene i svoj predmet. Imaju razne bespotrebne zahteve kojima žele da potvrde važnost svog predmeta. Omiljen hobi im je vređanje dece koja ne mogu da izvedu sve njihove zahteve,a ne zaostaju ni u kvarenju proseka potencijalnim genijima. Njihov čas više liči na pripremu za Olimpijske igre,a ni oni sami ne umeju da izvedu i pokažu sve što traže. Strašniji od matematičara,istoričara i nastavnika stranih jezika,a sve iz čiste ljubomore prema pametnijim kolegama čiji će predmet deci nekad i zatrebati u životu,za razliku od koluta u napred iz raskoračnog stava.

Наставници ликовног су по правилу занесени, умишљени уметници, облаче се ''авангардно'' ( бар је такав био случај у мојој школи где је наставница имала пончо или ти по српски ћебе огрнуто преко себе ), који се трипују како је њихова мисија да у бескрајној маси основаца пронађу неког новог Моделијанија, Гоју, Рембранта. Због тога, јадан мали основац који ликовно доживљава као необавезно цртуцкање упада у канџе неостварених амбиција наставника. Преко водених боја, колаж папира, охо лепка, туша, воштаних боја, сенчења, ти мали мученици под будним оком свог ментора стварају хрпу којекаквих шкработина...

Ljudi koji su pametniji od svih,i obavezno predaju najbitniji predmet.

Odlazak u neku skupu radnju.

Već decenijama, najbolja navijačka grupa na ovim prostorima, velikim slovima piše svoju istoriju, i iz godine u godinu, na najbolji mogući način reprezentuje naš klub Partizan, zemlju i narod.

"Najbolji tim, to svako zna, najbolje igra Partizan.
U svakom gradu ovoga sveta, on neće nikada ostati sam ..."

Najlepši i najčistiji grad Srbije. Srpska Atina. Prestonica srpske kulture. Grad s najlepšim devojkama koje se mahom lože na Beograđane nadajući se da se preseliti u isti, za razliku od tih istih Beograđana koji grabe svaku priliku za odu u Novi Sad i smuvaju koju Novosađanku. Međutim, treba obratiti pažnju na povratak iz Novoga Sada, naročito na izlazu iz NS, jer je autoput u lošem stanju pa svi beže i krajnju, pomoćnu traku.

Elem, u Novome Sadu, tom čudesnom gradu živi mnogo pametnih ljudi. U njemu nema trke i frke. Sve teče normalnim tokom, i reko bi se da ljudi nisu mnogo opterećeni nebitnim stvarima.

Primećen je rezervisan stav vozača Novosađana prema vozačima s BG registracijama hvatajući svaku priliku da ih preteknu kako bi se pokazali da oni vladaju ,,svojim terenom". Ipak, BG drajveri nemaju toliko problema s uzbridaca i nizbrdicama, za razliku od Ravničar bojsa.

Novi Sad je svakako grad koji je najlepši za život u Srbiji. Taman po meri, reko bi se...

Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".

I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.

U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.

Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:

PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.

Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...

Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!

Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!

ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.

Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu

ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.

Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.

Jedina boja koja više prija čulu sluha nego čulu vida.

Pozicioniranje resajkl bina u donji desni ugao monitora i odvajanje od ostalih ikonica samo zato što ima neke veze sa djubretom.

Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.

Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.

U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.

Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.

Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.

Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.

Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.

Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.

Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.

Kada muva sleti na muvalicu.

Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.

Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.

Смарање на н страна, чисто да би произвођач изгледао озбиљно. Чак су људима омогућили да не малтретирају свог миша скроловањем да би "потписали" исто, па се стога лиценца налази у посебном прозору. Још није познато да ли је неко прочитао цео уговор.

Još jedna u nizu filozofija stanovnika ruralnih krajeva ove zemlje. Seljaci vole isto što i ovi iz grada, ali tu svoju ljubav ispoljavaju na malo drugačiji način. Sport obožavaju, jednostavno shvataju ga kao rekreaciju i odmor od teških poslova. Zabole ih što u Opštinskoj ligi 2 gube 7:0 na poluvremenu, i što im dva igrača izađu sa terena i odu na pivo, što kapiten puši i što trener baš na dan utakmice ima neodložne poslove na njivi. Rezultat je u drugom planu. Tako je kada igraju sa drugim selima. Ali kada igraju protiv nekoga iz grada, tu se već uključuje lukavstvo i seljačka politika. U basketu je situacija specifična. Ceo turnir se igra sa jednom loptom, a u finalu podmetnu neku težu. Onda se ovi picani iz grada pogube, a seljaci uzmu pobedu na domaćem terenu. Iako u ekipi imaju trojicu, od kojih svaki ponaosob može traktor da podigne, i čija građa jednostavno govori da nisu za taj sport. Posebno vole kad ih rumene seljanke gledaju dok odmeravaju snage sa protivnikom. To im uliva neku posebnu energiju.

Homo sapiens kao i svi drugi samo što se u zavisnosti u kojoj sredini (državi, mestu...) se nalazi drugačije se gleda na njega. U zavisnosti od toga gde se nadje crnac može dobiti neke od sledećih karakternih osobina i fizičkih osobina:
1) Ciganin
2) samo crnčuga
3) ima ogromnu kitu
4) jao kako je sladak
5) majmun
6) glup
ili najređe ljud mogu da ga gledaju samo kao običnog čoveka.
Poznato je da crnac najgore osobine može dobiti kada se nađe u Donjoj Sugubini (iliti sličnom selu). Najbolje mu se piše na nekoj žurci punoj napaljenih riba.