Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Trolovanje trola. Jedini način da pobedite trola je da budete bolji trol od njega.
Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima odmora ne mora se nužno završiti loše.
ZVRRRRRRRRRR!!!
(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)
- U kurac!
ZVRRRRRRRR!!!!
- Evo, bre, u pičku materinu....
(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)
- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija... - ? - ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac... - Ček, ček, stani. Ko tebi treba? - Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u... - Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra. - Verujete li u... molim? - Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne? - Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem... - Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste? - Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo. - A ti si ceo dan već na nogama? - Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih.... - Kod mene se izuva. - Aha.. pa nije problem... - Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se. - ... - Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući. - Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu... - Igraš kanter? - Izvinite? - Koja ti je to knjiga? - To je naša knjiga, gde ćete naći istine o... - A kanter? - Izvinite? - Kanter. Kanter Strajk. - Nisam čula... - Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi. - Ne, stvarno ne znam... - Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to? - Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o... - Hedšot. - Izvinite? - Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem. - Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite? - Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop. - Doviđenja.... - Vozdra.
Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...
Dvoje se upoznavaju, hemija u vazduhu, međutim manjak inspiracije za razgovor... ON: "I kažeš... Studiraš mikrobiologiju?" ONA: "Mhm..." ON: "To je baš... ono..." ONA: "Mmmm pa da, nije lako." ON: "Mda, da..."
Posle minut... ON: "E, a ovo vreme... kakvo je. Ne znaš kako da se obučeš; čas toplo, čas hladno..." ONA: "Da, tačno... katastrofa."
Nakon minut i po: ON: "Ovaaaaj... šta sam ono hteo...? A da! Kad kolju tvoji?" :osmeh kao da je šala: ONA: "Iju, kakvo je to pitanje? Pa dvaezdevetog novembra, ko i svaka srpska familija" ON: "S... stvarno??" ONA: "Pa nego šta... Jbt, mislila sam da me nikad nećeš pitati!! Imamo tri komada po stodvaes kila i jednu krmaču od dvesta sedamdeset... Ona ide u kobasice, matora jbg. Sve meljemo, čim ispirimo creva..." ON: "Traži kumu, sutra te vodim u Veliku Remetu pred oltar..."
Rečenica koja se vrti kroz američke filmove i ponavlja se kad god neki batica špijun tajni agent upadne u neku zgradu obučen kao njeno osoblje i tu naleti na nekoga od tih ljudi koji su toliko glupi da ne znaju ni ko su im kolege, niti mogu da osete bilo kakvu nepravilnost, kao ni da pitaju dotičnog iz kojih je kuća i preko koje veze je dobio posao gurača kolica sa vešom u kojem se krije njegov partner sa uzijem. Jedan od mnogih dokaza neoriginalnosti u sedmoj umetnosti preko Bare.
-Ene, jes' ti taj mali novi? -Aaaaha, ja sam... boktejebo, je l' ono Slobodan Trkulja?! -Đe?! -:udarac tiganjem tu potiljak: Izlazi brate, čisto je.
Bilijev burazer. Neznani junak. Nigde se ne pominje njegovo ime, niko ne zna kako izgleda niti gde mu je mesto prebivališta, a ipak je glavna osoba koja preuzima zasluge za sve stvari za koje niko drugi ne želi biti odgovoran. Duša od čoveka.
- STOKO! - Šta sam sada uradio? - Čiji je ono veš ispod kreveta?! - Ma šta se tripuješ, to mi drug dolazio, onda kad je bio izgubio ključeve od svoje gajbe pa svratio ovde na konak. Bio pjan pa spavao go, štaš. - Nisam znala da je vilenjak. Rozi veš nosi? - A to... Oprao ga sa nekom crvenom majicom, zamisli budale... - Sigurno? - Majkemi. ============================== - Da ti upakujem ovu silikonsku pičku ili? - Upakuj, dakako. Daj neki ukrasni papir, to je poklon za druga, hehe. - Mmmda. Pozdravi ga. - Važi!
Imperativni oblik izražavanja želje za ženskim društvom na festivalu kobaja. Kod ortaka na gajbi, na keju ili na klupi u parku, rečenica koja u pauzi za ispijanje pića prekida diskusiju o tandemu Kovačević-Kaveči iz Sosijedada, prelazeći na temu dostupnih ženki koje bi eventualno svojim prisustvom razbile monotoniju klasične sedeljke.
Predlog koji daje obično najzagoreliji pripadnik družine, ideja sa kojom će se ostale drkadžije složiti jer znaju da je u podsvesti originalno značenje fraze "Nađimo nešto za stisku". Kada se nakon mozganja i vršljanja po imeniku dođe do zaključka da su jedinke sa vaginom na manjku, instant prelazak na gejmerski vid bleje je neminovan. Menadžer trinaestica i potencijalni vunderkindovi, dok lik kome je komp sranje i dalje smara sa Vajnaldumom kao najboljom investicijom iz osmice.
- E, aj zovite neke ribe! - Ja bih, ali koje? Što ti ne zoveš? - Ja sam bio u saobraćajnoj, otkud meni? Mare, sinak, zovi ti. Dajte bre nešto za druženje. - Ma jeste, toliko njih poznajem da ne znam koju ću pre. Ako imate nekog, ja sam za. - Imam ja dve drugarice, al' jedna udata. - A ova druga, se jebe? HAHAHAHA... - Ne džiberiši se, to mi je dobra ortakinja i ima dečka. - Koji ste pajvani, nezanimljivi ste. Ae palim ja kući, valjda su mi uključili net.
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Još jedna ne toliko otrcana fora da u vidno alkoholisanom stanju počnete da barite konobaricu neke birtije. Uspeh nije zagarantovan.
- Izvolite, želite li još nešto?
- To što ja želim ćero ne ide na fiskalni račun ako me razumeš, xe xe...
- Vidi seljačino, ja nisam od tih za koje me smatraš odma da ti kažem. Te fore da prodaješ onim brđankama u selendri iz koje si došao na magarcu. Ako ne možete da pijete više, platite račun pa da zatvaramo, ne mogu da vas gledam kako lizućete te flaše, i žvalavite prazne priče!
