Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se.
Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće.
Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se.
Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava.
Sudija: Kakva krava gospodine?
Brejvik: Ma ona Del ponte.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona?
Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu.
Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!

- Nomad sam isla na pijacu da kupim jaja !!!

Добардан, изволите уђите.
- Добар дан, гђа Христић? Ја сам Милан из магазина "Моћ Жене", поводом оног интервјуа...
Ахам, тако је Христић, јесте. Жалузина Христић, али сви ме зову Зина. Да пређемо у дневни боравак? Право кроз фоаје, ево мене за секунд само да пресвучем болеро, поткачила сам га малопре о наткасну.

Као што вероватно већ знате, овај стан припадао је мом оцу, Алексеју Христићу Фонтанели, чувеном предратном дечијем хирургу.
Ево његове слике, мало слабије видим на близину, ал ништа страшно читам новине и све без наочарија. Мислим да ту има 26 година и је л' да да имамо исте очи?
- Извините, али ово је омот од Ноблица?
А је ли? Реците како су само укусне... Ја и моја унука уживамо да слушамо ту рекламу, загрлимо се и певамо: "Ноблице ноблице и слаткасте столице, хајде Радо доме мому да љубимо младог мому".
- Баааабаааа, брзо!
Ево то је моја унука, злато бакино, много ми је паметна и бистра. Кажи срећо моја?
- Бабааа, изашла ми је астма на колену!!
Не лупетај, то ти је кануо качкаваљ. И то није колено већ надлактица.
Скоро јој је био рођендан и она је скроз сама, принцеза бакина, везала пертлице на лакованим ципелицама, обукла прелепу розе хаљиницу и ставила машницу у косу. Само да сте је видели, али нема везе, дођите следеће године када буде славила 27.

Пустите ову плочу молим вас, плоча, изволте, даће фину позадину даљој причи.
Еee дааа, биле су то прелепе године проведене у подпарижју, наиме у конзерваторију се баш у време мог студирања појавио Регтајм а са њим и Фокстрот. Како је само Шарл де Гол знао играти уз Регтајм, аххх. Каждую ночь мы танцевали, мой дорогой Шарльушка.
И дан данас знам сваки корак. Билисте погледали? Билисте?
- Па оно, било је и ствари које сам више желео...
Сјајно. Само пре него почнем замолила бих вас да померите овај табл. Тако, ставите га визави рагастола, и пазите на порцуланског жреца, е тако, отлично.

Један два три четир, па иде окрет, три три два један,
два два три, тааааако, четир четир па двосекла полупипета,
један један два четир, Хеј!, два три три три и окрееееет,
три три један један, саад један Лебјатников, ииии окреет,
па брзо, једанједандватридватридвадваједантри ииии
доскок. Хух.
Уморих се.

Ја ћу ускоро морати да кренем, може неко пиће? Кабеза, беванда, коњак? Пошто имам партију са другарицама из јахачког клуба, ја ћу коњачић један, два. Данас идемо први пут да играмо ону игру, кажу да је као тенис, а ја сам као девојка добила на поклон ракету и лоптицу од Сузан Леглен и играла, играла, јао колико сам волела. А овај сквош сличан је, кажу чак и лакши.
- Лепо кажу. Лагана једна игра, мисаона.
Па да пођемо?
- Да пођемо.

-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.

-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.

- Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka?
- Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.

- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.

Najhladnija voda u stanu je uvek u WC-u.

Шегрт: Мајсторе треба нешто?
Мајстор: Еј мали, дај ону ракију одоздо, да овлажим пре него што метнем висак у димњак, хњо хњо хњо.
Шегрт: Одма'!
Мајстор: Пфффффф (пљује)! Па ракију, стрину ти јебем, а не разређивач! Који је теби курац?

(10 минута касније)

Шегрт: Мајсторе треба нешто?
Мајстор: Еј суни кофу воде у ову мешалицу док ја исцугам пиво
(Шљус!)
Мајстор: Па не по мешалици јебем ти бога балаваг! Прво ме трујеш а сад 'оћеш струја да ме убије? 'Си луд? Много си бре, дете, саплакљив.

(30 минута касније)

Саплак (бивши шегрт): Мајсторе треба нешто?
Мајстор: Не треба дете. Од саплака ни чашу воде не узимам. Иди играј онај прес, крес...
Саплак: ПЕС?
Мајстор: Е!

У близини салаша у малом риту:
Пеца: Ију, црни Цојле та шта си то са комбајном урадио који очин?

Цојле: Дошли неки Руси и кажу ми паре нису проблем, ал нам треба тај стари модел комбаја за потребе снимања филма!

Пеца: И шта си урадио?

Цојле: Очо ја до Боће да зашвајсује ове кулуматоре за ласере, па сам га префарбао у розо са зебрастим шарама она моја Ержика кад је видла мал је шлог није стрефијо.

Пеца: А каке су ти оне шипкетине на крову!

Цојле: Каже Руски кореограф да треба неке Молдавке голишаве да се керебечиду одозгоре, а ови наши косачи кад их виду морају да се скину и попну горе!

Пеца: ЦЦЦ па каки то филм снимаш?

Цојле: Каже Руја биће неки Агро-Порно-Трилер!

Negde oko ponoći na železničkoj stanici, auto sa zatamljenim staklima, izbačene ruke kroz prozor i čuje se neki gegsta rep.

-Motika brate aj promeni pesmu keve ti, dobiću sifilis mozga od ovih indijanaca.
-Gađiglo bre Električar, mojne ti isečem fazu pa da kevi ideš razrok.
-E ako si mi reko, kalamunjo naduvana, kad vidim drotove ima da te prodam u naduvano roblje! I gde je ovaj Džankan, čekamo ga već lapo čuke, ako nam dođu spajdermeni jebaću ga u rč!.

U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.

-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu!
-Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu.
-Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona!
-Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau!
-Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...

I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalov ortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.

-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac?
-Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao?
-Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu.
-E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta.
-Tebra imaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...

-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže!
-Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine.
-Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!

Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca.
Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.