Da smo u nekoj normalnoj zemlji
Izgovor da se ponašaš kao potpuna budala u Srbiji.
A: Brate, moraš li da bacaš djubre na ulici?
B: Da živim u normalnoj zemlji, pa da ne bacam.
A: Dečko, što ne ustaneš gospodji sa bebom?
B: Da živimo u normalnoj zemlji, pa da ustanem. Ovako me zabole tukson.
A: Gospodine, ako nastavite da perete kitu u fontani, moraćemo da vas uhapsimo.
B: Prao bih ja kitu kod kuće da živimo u normalnoj zemlji! Ovako...Hapsite, pičke pandurske!
TV Slagalica Terminatori
Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.
У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.
Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.
Водитељка: У финалу 8643*4 па све то на куб, циклуса ТВ "Слагалице", Марко Марковић, 1977. годиште, освоио је кинески џип и седам дана за 2 особе, смештај бунгалов у Бањи Врујци. Марко, ваши утисци?
ММ: Утисци? Колона Ге, Утисак Недеље! Коначно, Оља Бећковић. СТОП! СТОП!
Водитељка: Хмм, добро... Шта мисли Владимир Мркаљ, правник из Београда, 148:12, то је прилично убедљив резултат?
ВМ: Ма свака му се дала, дечко је терминатор. Заслужио је да се вози у џипцу, биће мени доста и овај етисон, ионако се ложим на Светлану Бојковић, још од "Срећних људи", кад је била главна сестра Валерија.
Ultras ribe
Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:
1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.
2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.
Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"...
I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...
Sindrom Nedelje
Pojava da u nedelju, onda kada najviše imaš da učiš ili se spremaš za predstojeći radni dan, ti sedneš i ne uradiš apsolutno ništa! Naravno uz to sve vreme kukaš jer znaš koliko te obaveza i muke sutradan u taj prokleti ponedeljak čeka, ali svejedno "visiš kao džigerica" i nadaš se da te sutra npr. profa neće prozvati. Nadaj se ti, nadaj... Ujutru ustaješ što je kasnije moguće uz poznatu rečenicu: "Ma 'ajde još malo." Naravno, uz istu ćeš leći maksimalno kasno. Sutradan ćeš po pravilu nadrljati, ali niko nije iznad Sindroma Nedelje! Tad smo kao leševi.
Sava iz Kikinde
Don Kihot našeg vremena. Hrabro je ustao protiv činovnika sistema, nazivajući ih pravim imenom; pederima, jajarama, licimurima i demonima. Nije mogao više da gleda kako se opštinari bogate na račun naroda i pare ulažu u odmore, kola i vikendice, te je zbog velike radoznalosti oteran u invalidsku penziju. Pametnim potezom
(iscenirao je davljenje u septičkoj jami) uspeo je da privuče paznju istih i naterao ih je da sadržaj jame vade i kofama.
Svojim izjavama za lokalne televizije stekao je popularnost širom Srbije.
Neke od Savinih izjava :
Oni tamo kartaju šaha ...
Izračunao je da bi mu država bila dužna "150" hiljada dinara ( 30 dana po 500 dinara), da je rešio da je tuži zbog čekanja za pražnjenje septičke jame.
Tvrdio je da je vaskrsli Josip Broz ...
Pozivao je omladinu da ne ide u školu ...
Pretio je, nabijanjem na kolac, svim policajcima koji su maltretirali nevin narod ...
Hvalio se kako je uspeo da preživi plaćeni atentat od strane neuropsihijatara, kod kojih je odveden pod prinudom ...
Imenovao je lokalne političare koji su svojoj deci kupovali "Džojinge" da puše i napadaju nevine ljude na ulici ...
Gimnazija ili Hogwarts?
Čovek ne zna više da li ide u gimnaziju ili školu za veštičarenje.
Ja na ploči: Kako sad da ovo rešim?
Profesorka iz matematike: Ovo tu pretvoriš u ono, pa pokratiš i nestane.
Mo'š sveću na njoj zapaliti
Opis osobe ružne kao karikatura Mika Džegera. Slikovito objašnjenje koliki je neko grob.
- Čuj, sviđaš se jednoj mojoj drugarici...
- Kakva je? Je l' je znam?
- Ma dobra je devojka, bili smo sinoć sa njom u parku...
- Ona?! To ne bih ni vilama pipn'o!
- Što bre, šta joj fali?
- Ma, mo'š na njoj sveću zapaliti! Mo'š jaje ukrasti s nje...Čim je pogledam, čujem popove...
Ljudi koji prave fejs grupe kad neko umre
Najveći licimuri. Razumem da je zanimljivo praviti crnjak, ali definitivno ne razumem, niti ću razumeti SVRHU poturanja toga pod nos pod parolom dobrog hrišćanina i najboljeg druga.
Hoće li drug koji te voli kad pogineš s motora brže bolje otrčati na fejs da ti stavi na zid pesmu “Motori”? Nešto ne mislim da hoće. S druge strane, tu je gomila kojekakvih kreatura koje je manje ili više bilo briga za tebe i koje su te manje ili više uopšte i znale, ali SADA KAD SI UMRO! Sad? Pa sad si im draži od šlepera ajvara! Sad provode noći i dane pretresajući arhive i plejliste da nađu pesmu koja aludira na uzrok tvoje smrti i da je okače na grupi sa tužnim smajlijem. Ko još stavlja SMAJLI kad neko umre? Dobro, možda bih i ja u nekoj situaciji nakačio nekakav smajli, ali on sigurno ne bi bio tu da pošalje poruku “Vidi mene kakav sam Popaj, imam samo 20 a već znam sve o životu što ima da se zna, oprlji me iskustvo gorko, tuga za drugom što smo delili ćaletovu staru poniku i tukli se u glavu gelenderom. Hoćeš da budeš sa mnom? Ne znam da li ćeš moći...Mnogo je života prošlo preko mene i bore ove jedne na čelu, ogrubela je duša moja od oštrog bola i moje je srce postalo stena(uz istoimenu kompoziciju, naravno)”. Eto. Sledeći put kad vidite wall grupe o nekom mučeniku što se smrskao u bager, razmislite koliko je on u ovom trenutku raspoložen da čita vaše cenjene komentare galantno servirane uz citate Dare Bubamare i teške suze otkucane na tastaturi.
Potvrda da ti đed nije kov'o Turcima sablje
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Vožnja vozom kroz Srbiju
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )
Pet Minuta
Неодређени времески период у Србији који може да потраје сатима.
Мама говори кћерци: "Идем до комшинице на пет минута, а ти промешај ручак сваких пола сата"
Pola špricera
Овако велики љубитељи алкохола зову киселу воду.
У кафани:
-Конобааар!
-Изволите?
-Дај пола шприцера...
-Само бело, а?
-Ма јок само киселу...
-Па што не кажеш лепо?
-Па глупо ми...
Privremena neuračunljivost
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...
Govor mržnje
Svakodnevnica jedne obične lenštine.
- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.
- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.
- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.
Raspištoljiti se
Појава карактеристична за мушку популацију у летњој сезони. За извођење распиштољивања су потребни: гаће/боксерице, подлога за полу-сед и посторгазмичан израз лица. Често се може видети на плажи, клупама а главни симболи су раширене ноге у стилу хлађења ја** и горепоменути израз лица. Понекад се, ради естетике, ставља мокар пешкир око врата.
Када је у питању летња сезона у стамбеном насељу, као логичан наставак овог зен стања следи балкон гаћарење.
Opusti se, ovde moje je sve
Фраза коју Мирослав Мишковић често користи када прича о Србији, мислећи да овде поседује све од ајвара до купуса, док заправо иде на живац свима, од бркатих касирки Максија у Јурија Гагарина, до Шаолин-монаха манастира Високи Дечани.
К.Д.П: Хм, Мироуславе, да ли си сигуран да моужемо да ловимо овог рисови по национални парк Тара, је л' неће неки п'јани Серб да нас пуца из пистол?
М.М: Опусти се, Карла, овде моје је све. А и да пуца, погодиће телохранитеље који ће ме заклонити мишићавим, науљеним телом. Зар не, горилице?
Горила: Јашта, газд...
ЖБАДАБУМ
Шумар: Одбиј из мог забрана, хохштаплеру. Сила правду у гузицу јебе, али овде ловити нећеш. А ви, госпођо Дел Понте, можете слободно да останете и свратите да вас ја и синак послужимо чајем од шипке.