Ajvar
Ono krasno savršenstvo podareno nama smrtnicima, kanda od bogova ukradeno, jal' od našijeh babah i prababah, koje su vascela leta i jeseni i zime, katkada, provodile ne bi li svetu biljku koja je voćka ljutita, ali nasmejana, u tu Tvar crvenoosunčanu pretvorile i podarile nam iz svojih napaprenih ruku u Teglama ono za čime ište duša svakog pravog Ljubitelja, i koji o njemu pišu pesme i basme i predivne definicije na Vukajliji, koje opet dorasle nisu predmetu svoga govorenja, da uspomenu sačuvaju na detinjstva svoja, a što ne mogahu mu podariti niti Podravka niti Domaći med, niti kakva druga mehanička, bezdušna pokretna traka.
Jednom proširenom rečenicom, Ajvar je smisao života svakog istinskog Ajvarologa zapakovan u mali, ali značajan komad mikrokosmosa, oivičen staklom. Za one koji ga praviše kao deca, jedino on ostaje pravi komadić te istine. Samo baka može tako da ga skuva. A to mnogi bolje znaju i od mene.
Oda svetoj Tvari
Ajvar! O, Ajvar!
Najsvetlija hrano iz tegle!
Ajvar! O, Ajvar!
Posle tebe nikad ne bacam pegle!
Ajvar! O, Ajvar!
Život dajemo za tegli par!
Ajvar! O, Ajvar!
Ukus tvoj je nebeski dar!
pam paaram pam!
Kad tebe ne bi bilo, Sunce bi ugasnulo,
i malešne bi pčelice svoje košnice popalile
da tebe nema, sve bandere bi se savile.
Na fejsbuku i majspejsu veselje bi nam splasnulo.
(ciguliguliguli)
Al Bogu hvala, Baka nas se setila,
paprike je zalila u žardinjeri pored fikusa,
u leto ih je nabrala i u kamion spremila,
izvezla u Hrvatsku, da ajvar peče Podravka!
Tam-tam!
Ajvar! O, Ajvar!
Najlepši ukrase špajza!
Ajvar! O, Ajvar!
Dete paprike i paradajza!
Ajvar! O, Ajvar!
Bakin ti si najlepši dar!
Ajvar! O, Ajvar!
Metar puter šestar milibar!
Tam-tam!
