Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Izraz koji označava koliko dobro izgleda dečko koga si upravo videla. Zenski izraz koji je ekvivalentan gomili odvratnih muških izraza kad vide dobru ribu na ulici. Metaforično izražava ono što se ženi dešava, a jednako je muškoj erekciji.

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

Kvadrat u centru jednak je zbiru dva kvadrata na periferiji grada.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Fizički krupan sa IQ-om ekvivalentnim broju dečije obuće . Upotrebljiv kao neka vrsta oruđa .

(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)

Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).

Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.

Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .

Pesma o istoimenom gradu koju peva rodjena Zitoradjanka, srpska majka Svetlana Ceca Raznatovic. Kao sto se pesme "Is this love" i "Love hurts" uvek se stavljaju na kompilacije "Rock Ballads", "Metal Ballads", "Best Power Ballads" i slicno, tako se i kompozicija "Beograd" stavlja u kompilacije "Vesele devedesete".
Naravno i za ovu pesmu postoji poseban ritual koji se mora sagledati i postovati tokom slusanja.

Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.

Kad obrćeš turu u kafani, a nisi siguran da imaš dovoljno para u džepu.

Дал' да свршим сад ил' ће бити боља сцена?

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Fora na koju vas `vataju drugovi da pijete i dalje, iako ste vec prešli svoju granicu .

Легендарне папуче, мултифункционалне, може се рећи - вечне. У њима се иде у продавницу, на базен / плажу, на пецање, у њима се током лета залива трава (неизоставан је и купаћи шортс током заливања), са њима је могуће убити муву, комарца, у њима се чисти кокошињац, јер имају ребраст ђон, па се може лако и брзо очистити. Раније су се на пијаци могли наћи оригинални, наравно шверцовани примерци, који су били прављени од чврсте пене, а каиш преко ноге је био од платна, а унутрашњост од неке перфориране коже. Данас се не могу нигде наћи праве Фила папуче, већ копије којима је промењено једно слово, и које су за једнократну употребу.

Тип девојке.
Носитељка кикица која сурово базди својим истуреним патријахализмом. Зна да скува кафу од које би да свршиш, умешна је у запржавању пасуља. Гледана у очима родбине као на пијадестал скромности и урођене доброте. Не кења, осим којег невена и љубичицу понекад, и курац неће видети ни прве брачне ноћи, јер ће свом супружнику дозволити да је спава само у мраку. Први пик на сеоским проводаџијским првенствима.
Усамљена у затамњеном углу своје собе прекривене ручно шивеним миљеима, учи и упија сво знање овог света, повремено листајући религиозне списе и носталгично се играјући са својом крпеном лутком из детињства.

Курац мој. Не лежи враже. Само делић натпросечног коефицијента интелигенције, дао јој је за право да манипулише својим ближњима. То блажено чељаде у себи носи самог Белзебуба. Иза маске будуће Мајка Терезе лежи једна окорела хард-кор нимфоманка која би на колена бацила и Валуева да је којим случајем сексуални манијак.
Латентно зло огрезло о блуд и разврат, које крије еротске приче пажљиво исцепане из Пан Еротике међу страницама Буквара, витлајући у тренуцима самоће побеснело дилдоом којег је извукло из међуножја крпене лутке.
Лажни морал отелотворен у свом најгорем облику.

Израз је настао у компарацији овог створа са антиквитетном, по старом калупу прављеној машини за шивење, све док не заседнеш на њу па вртећи ножицама не осетиш јачину која би све оне нашминкане, напуцане, силиконским чипом обскрбљене "машине", послала на психијатрију зарад побољшања либида.

Nije preporučljivo za osobe čije ponašanje se kreće u okvirima društvene prihvatljivosti. Sastoji se od čitavog niza ponavljajućih rituala ma ko da je na sportskom terenu, fudbaleri, košarkaši, Đokovići ili pak plivači. Tu je i niz karakterističnih likova koji su "must have" svake kladionice i koji svoje potištene emocije prenesu sa "domaćeg" terena na kladioničarsku verbalnu arenu. Nije ni potrebno naglasiti da "svi znaju sve", sve sportove su trenirali i mogu da predvide završetak svake akcije, poena ili deonice. Nešto poput Nostradamusa samo multiplikovanog po četiri, pet puta za svakim astalom u kladionici.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.