Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Ako ne uradim to, neću sebe da poštujem ujutru
Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.
- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda!
- U jebote, ubacujem je u drk memoriju.
- Odoh, ja moram da joj priđem.
- Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje.
- Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru.
- Ej, u pravu si, boli te kurac!
Multitasking
Simultano praćenje dve serije na Fox Crime televiziji, tako što se prate scene jedne serije, a čitaju titlovi koji pripadaju drugoj.
1. scena: romantična večera, cepkanje jastoga i škripa noža
Titlovi: "Žrtva je belkinja, 25 godina, nađena gola i prekrivena orhidejama"
*
2. scena: par preskače čokoladnu poslasticu i baca se na strasni poljubac
Titlovi: "Šta joj je ovo u ustima? Mrtva zmija, aman zaman (for Christ's sake)? Džek, odnesi ovo na analizu"
*
3. scena: on joj cepa haljinu i pribija je uza zid
Titlovi: "Obdukcija je pokazala da su se u stomaku žrtve izlegli zmijčići. Šta je, nije ti dobro?"
*
4. orgazam
Titlovi: "Ispovraćao si mi cipele! Ima da platiš!"
*
5. scena: obnažene grudi
Titlovi: "Za dvadeset godina ovo nisam video, a nisam baš ni morao da vidim"
Šatorska pevaljka
Екстремни пример персоне која је залутала до коске у својој промашеној професији, одбацивши савете многих да микрофон замени оклагијом током изграђивања кафанско-вашарске каријере. Покретна дефиниција брђанских гласовних могућности, премазаних криком кобиле у терању што даје савршену мелодију за аларм који ће те дићи из мртвих након монструозног наливања у биртији у друштву локалних радодајки од којих те је једна одвукла кући и арчила све док јој се ниси избљувао по фаци.
Као таква, она са великим ентузијазмом и жаром у извођењу хитова Весне Вукелић Венди и остале естрадне елите забавља весело друштво. Одевена у тиграсти допичњак из ког вири џи стринг, кожне порнићарке и дубoки деколте у ком је успела да ушиљи иоле отромбољене сисе к'о времешни сељак притке за парадајз, са шљаштавим ђинђувама које додатно руше њену појаву не бира жртву коју ће ојадити за две домаће плате док нариче срцепарајуће стихове и врти му гузицом поред главе, омогућивши истом да осети тај устајали мирис знојем укишељеног међуножја.
- Ћеро, за где се монтираш?
- Имам наступ вечерас у кафани код кума Чеде.
- Какав наступ?
- Па музички. Чуо је кум како певушим док се купам па одлучио мало да ме пробије.
- Аха..па лепо. Него, где ли ја оставих оно конопче...
Sanjao sam noćas da te lemam
Вапај мушког мозга окованог у ланце папучарства за својим мудима одложеним у теглицу.
(Опет ме муштра, не могу више, не могу, сад ћу све да јој кажем, сад ћу да лупим курцем о сто, доста је више зајебанције!)
- Слушај ти ЖЕНО!!
- Шта је било? А?
- Сањао сам ноћас...
- Опет си сањао оне твоје курве!! Пичка ти материна да ти пичка мат...
- Сањао сам да те немам душо, и много сам се насекирао... Плаках у сну!
- А. Добро. Лепо од тебе. Ај избаци смеће. И опери судове. Ајде, ајде, немој ништа у животу да ти буде тешко.
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Kiselo grožđe
Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.
E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima... Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad... A gledaj Kiša. Dobro, 'ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš...
Knjiga utisaka
Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt.
Strana 55
- Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate.
- Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/******* Maja Kobaja
- Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu.
- Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi
- Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo
- Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!!
- Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović
- Dejan Živković je peder.
Nije.
Jeste.
Nije.
Jeste.
Jesam bre!!!!
- Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha.
- Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka.
- U bebi zoo vrtu ima samo koza.
- Serem vam se na vrt!
- Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
Polu-milioner
Imaš platu oko 35 soma, ćutiš, ne eksponiraš se u javnosti. Doduše tu i tamo ostaviš bakšiš, kupiš razglednicu Zvečanske... I onda ti se Zevs, Jupiter i Krom smiluju i dobiješ povišicu. Baciš brojke na papir, digitron u šake i skapiraš da si postao polu-milioner. Tvom oduševljenju nikad kraja, prebrodiš nemirnu noć, sanjaš da voziš alfu, da kupuješ ribi parfem, da možeš da imaš ribu... Ujutro skineš Djokovićev poster i staviš svoju sliku, ti si sada glavni, bre, on čak ni porez ne plaća. I tako nekoliko dana kupuješ Politiku i davidof umesto Žurnala... A onda kod konja dok čekaš Mawa91<3plazmu se setiš keve kako pakuje kese na kasi, ćaleta koji orezuje šljivik i shvatiš da si u Srbiji i da polu-milioner nije titula.
pa
Prefiks za otaljavanje laži.
pa dobro = uopšte nije dobro
pa neka = nismo završili, nipošto
pa slatka je = ružna je kao smrt
pa simpatičan je = potpuni idiot
pa hajde = uradiću to, ali preko kurca
pa znam = nemam pojma
pa ne znam = znam vrlo dobro
pa jesam = nisam
pa nisam = jesam
Isek'o ga ko burek za poneti
Уништио га. Убио бога у њему.
(Браћа Мусић надгледају окупљање османлијске војске на Косову Пољу 1389)
Стефан Мусић: Лазаре, држ' дер ову опрему за надгледање, ти говори шта откријеш, ја ћу да бележим.
Лазар Мусић: Чек само да размонтирам ове скаламерије... Двоглед- ту, сталак за двоглед- ту, термална камера- ту, детектор за високи напон- не знам ни кој' ће нам курац кад високи напон није ни измишљен, инфрацрвена... 'де је инфрацрвена, јеб'о те Сварог!
Стефан: Откуд ја знам 'де је инфрацрвена, ти си паковао ствари!
Лазар: Како сам ја паков'о ствари, пизда ти материна, кад нас посл'о кнез Лазар са већ спремљеном опремом?
Стефан: Ај' не сери него причај шта видиш доле.
Лазар: Е овако- на детектору високог напона, ништа- баш сам зачуђен; на осталима, с лева на десно: анадолијска прва чета, анадолијска друга, румелијска прва...
Стефан: Кад су формирали већ румелијске чете?!
Лазар: Па нису ти то Мађари да им треба петнес' година да скупе 200 људи, то су бре Османлије, то боја, то квалитет, еј! Него пиши даље- румелијска друга, акинџијски одреди, помоћне хришћанске трупе, опет акинџије, нека була с добрим дојкарама, још једна була с добрим дојкарама, још једна, мало дебља... а не, грешка, то је Мула Јусуф од акинџија.. даље иду јаничари, румелијска трећа, султанов шатор, пет волова на ражњу, неки имам, анадолијска трећа, Бајазит који је напео неку Туркињу у мисионарској... чек' бре мало, откуд муслимани знају за мисионарску?
Стефан: Мајмуне, то се тако зове, сви људи знају да мисионари воле згуза.
Лазар: Ау, ја то нисам знао.
Стефан: Па нормално ниси знао кад си девица од дваеспет година.
Лазар: Не ији гованах, него пиши даље- опет јаничари, неки дервиш игра неко њихово коло, опет акинџије, и то би било то.
Стефан: А де су им анадолијска четврта и пета?
Лазар: Па побио их кнез Лазар кад су му крали трешње доле у Плочнику.
Стефан: Крали му трешње? Е јесу цигани, свега ми.
Лазар: Тебра, немој да си политички некоректан, то су сад Роми, тужиће нас трибуналу у Нанту, еј.
Стефан: Добро, јесу Роми, ко да је сад то битно, него стварно их Лазар побио?
Лазар: Ма исек'о их к'о Смиљана бурек за понети.
Tečnost protiv pišanja u bazenu
Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.
Pomnožiti život sa nulom
Један тренутак у животу у коме се све промени, на горе. Онај тренутак кад завршиш у говнима па још и пустиш воду у нади да ће се говна спрати, да ћеш наставити свој живот, другачији, али се надаш бољем. У најгорем случају надаш се да ће бити само другачији. У том тренутку завршиш у мешавини пишаће, гована и воде која се креће невероватном брзином, брзином која додатно отежава бег из те смесе. Упорно се трудиш да се држиш оног најмањег зла, воде. Вода је онај трачак наде у тој безизлазној ситуацији у коју си себе увалио, али говна и пишаћа доминирају у смеси...
(среда, Милутин седа да гледа утакмицу, пренос из студија, Страјнић једе говна...)
Жена: Љубави, донеси ми теглу краставаца.
Милутин: Жено, јел' видиш да је почела утакмица?
Жена: Ја видим да овде причају нека два ружна човека и онај фудбалер што има ону страницу на фејсбуку.
Милутин: Па жен... Добро, идем!
(иде до подрума, враћа се са краставцима)
Милутин: Ево т... Који је ово курац?!
Жена: Па Езел.
Милутин: Који курчев Езел, маму ли му јебем османлијску?! Дај на први, ионако нас је Тијанић покр'о за уторак, бар у среду 'оћу да гледам Лигу Шампиона, пошто ми Арену не пада на памет да плаћам!
Жена: Па Милут...
(пар минута отимања око даљинског, крхка је жена, Милутин излази као победник)
Милутин: Диж' се из фотеље!
Жена: И како ја сад да гледам Езела? А сад је баш занимљиво!
Милутин: Боли ме курац! Имаш интернет па гледај! Ионако плаћам АДСЛ да би се ти дописивала с' Бранкицом, а по цео дан седите овде и пијете кафу коју ја купујем, крваво зарађеним парама!
Жена: Милутине немој тако за Бранкицу! И дођи овамо нађи ми ово.
(Страјнић: ...за два минута се укључујемо уживо на Алијанц Арену...)
Милутин: (налази Езела на интернету) Ево ти сад гледај. (враћа се у фотељу) Па смањи то жено! Јаооооо!
Жена: Па како да гледам?
Милутин: Па искључи јебени тон, ионако Турке не разумеш, јебем му матер!
Жена: Па не могу без тона...
Милутин: Уф! Чекај! (трчи до комшије, доноси слушалице) Ево ти, слушај сад!
Жена: Па како ово?
Милутин: Лепо, утакнеш овде. Јел' може?
(жена не одговара)
Милутин: Питам, јел' може?!
(жена не одговара, Милутин се са победничким осмехом на лицу враћа у фотељу)
Жена: (из свег гласа, под утицајем слушалица) Милутине! Милутине, дођи да видиш ово!
Милутин: (тргну се као да бомбардују поново) Пу све ти јебем! Шта се дереш који курац?!
Жена: (и даље из свег гласа) Да видиш Езела!
Милутин: Скини јебене слушалице женска главо! И боли ме курац за Езела и Турке! Једини Турци који ме интересују се зову Фенербахче, играо сам кеца на њих!
Жена: Милутине па ти се коцкаш!
Милутин: Не коц...
Дете: Кмеееееее!
Жена: Ето! Сад си и малог пробудио! Иди види, можда се укакио, душа мамина.
Милутин: А што ти не идеш? Почела ми је утакмица, ти онако ти можеш да ставиш паузу!
Жена: Па не могу Милутине. Одмени ме једном, видиш да сам у седмом месецу.
Милутин: Пу јебем те Милутине, да те јебем!
(Милутин устаје, облачи јакну)
Жена: Па где ћеш Милутине?
Милутин: Идем у кладионицу да гледам утамицу!
Жена: Иди! Ја ионако нисам битна! Иди коцкај се! (седа у фотељу) Еј Милутине...
Милутин: Шта је сад?!
Жена: Немој да идеш колима. Данас, кад сам ишла код Бранкице, излазио је неки бели дим испод хаубе, заборавила сам да ти кажем.
Милутин: Пу! Пу, јебем те животе! (поглед на горе, руке на главу, обраћа се Богу) Па што ме јебеш?! Славим три дана, преслављујем, целу кућу сам иконама облепио, к'о у цркви да живим, и зашто ме и даље јебеш?!
Жена: Зашто сад вичеш? Видиш да дете плаче!
Милутин: Е мој Милутине, помножио си ти живот са нулом још кад си се оженио! Пу! Ма јеб... Ма боли ме курац за све! Ионако ако потрчим стижем до петнаестог минута!
Жена: Али Милут...
Милутин: МРШЋИ!
Nećeš biti jebana!
Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top.
Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Samo za muškarčine koje mogu, a neće.
Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...
- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE.
- Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.
Prilazi...
- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila.
- Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da...
- Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras.
- Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!
Englishman in New York
Isto što i Piroćanac u Beogradu.
"Izete mi jajca, 'te!
Turil s'm si djozluci i kur će me razbirate k'd čutim.
Nes'm ja kriv što je Vuk Karadžić iz Beograd. Kvo?!?"