Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...

Period čestih restrikcija struje u Srbiji tokom bombardovanija.

Plug otkačen od traktora.

Slikovit opis sobne temperature kod babe i dede tokom sva četiri godišnja doba.

Kolega koga vidjaš samo u ispitnim rokovima, jer obojca niste baš najredovniji na predavanjima, ili je stariji/mladji od tebe pa je već odradio vežbe na kojima bi ste mogli da se sretnete.

Po Bog zna koji put izlazite isti predmet, opet nespremni, nadajući se da će uleteti zadatak koji znate. Ti znaš jedan tip zadatka, a on neki drugi. Zajedno i vredite za neku šesticu.

Prekaljen u mnogim bitkama, rutinski odradjuje još jedan ispit, dok gomila klinčurije ushiceno skakuce okolo i maše sa skriptama.

Ne znaš kako se on zove...niti on zna kako se ti zoveš. Imena su nebitna...nema potrebe za upoznavanjem kad se obojca već odlično poznajete. Obojcu vas muče iste muke. Nema potrebe za pričama tipa "koliko vam je ispita ostalo" i "šta bi moglo da dodje u ovom roku". Jedan pogled i sve vam je jasno.

Čovek koji ne može da se sabere zbog svog realnog i imaginarnog dela.

Logičko objašnjenje višemesečnog nepojavljivanja nekog od renomiranih autora na Vukajliji.

Jutarnja erekcija. Kao i svaka druga, uostalom.

Tradicionalna moskovska akcija sakupljanja beskućnika koji nisu preživeli zimu.

Moj drug Steva sa Altine (predgrađe Beograda koje je 300 dana godišnje pod vodom).

Budi se u 6:00, a da bi stigao na autobus u 6:45 mora da:

1. Pređe 7 kamenova nasumično ubačenih u baru ispred kuće (od toga tri klimaju)
2. Pređe 150 metara puta idući ivičnjakom i pritom na dva mesta izbegne komšijske džukele koje su dovoljno visoke da ga mogu da ga uštroje,
3. Narednih 50 metara vrši slalom po blatu, šljunku i barama kako vidljivim tako i nevidiljivim.

Kada sve to pređe, umesto dima i konfeta, dočeka ga gasna komora u prepunom autobusu 81...

Uobičajena zamenica za bića i predmete koji nam i nisu nešto dragi.Razlika je što "ovo govno" uglavnom označava neke stvari koje su naše,ili su nam bliske,a "ono govno" se uglavnom odnosi na neke tudje i daleke stvari.
Drugim rečima "ovo govno" nam je i pored toga što je govno,pomalo drago a "ono govno" je jednostavno samo govno.

Prolaznik koji pristane da vam pomogne da upalite Juga na gurku. Najbitniji deo automobila.

Žustro neslaganje sa stavovima individue, ali isključivo kroz retrospektivu situacije tokom koje si ćutao k'o mula.

Stil hodanja unazad ka ogradi dok te merka komšijin rotvajler od pedes' kila i gleda za koji guz da te dohvati.

Војник са пуно среће током ратовања.

Seks bez predigre. Seks sa prostitutkom. Samo ga izvadiš i navališ da ne prođe termin.

Posledica eksplozivnog performansa bombaša samoubice.

Više karakterna nego fizička osobina, mada može da bude i jedno i drugo. Njanjavost jednostavno isijava iz takve osobe i imaš želju da ga odvališ dizalicom po tintari kad se nađeš u njegovoj blizini.
Takve ljude karakteriše beskičmenost i bezmudost, a vole da se šupkaju više nego 'leba da jedu i ne zamjeraju se nikome. Ne diram te i puštam te da živiš, pusti i ti mene da njanjam- je njihov moto. Kad ga vidiš ili čuješ jednostavno imaš osjećaj da bi počeo da cmizdri kad ga mrko pogledaš.

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Gubiti sve ono što čini tvoj život. Trenutak pred pucanje niti, samo te još ona drži. Boriš se, držiš tu nit, držiš je čvrsto, samo još to možeš. Nemaš rešenje zato se i raspadaš, volja za životom postoji ali polako umire. Umire nekako postepeno, spušta se korak po korak, sve je bliže ambisu.

Glava je spuštena ali se pogled povremeno diže, pred svaki onaj korak na dole, još uvek tražiš neki sitan tračak nade. Pokušavaš sve,baš sve! Nema poštovanja prema samome sebi, to više ne postoji, samo je život bitan. To je sve što imaš!

Oči su otvorene, sve se izbistrilo, sad ti je sve jasno. Potpuno razumeš sebe, razumeš i onaj naj udaljeniji deo sebe. I onda sve postaje tako jednostavno.Potrebno je još samo da konačno priznaš sebi....Kraj.