Binarni kod
Pregled prosečnog kola Jelen super lige Srbije.
nula-nula, jedan-nula, jedan-jedan, nula-jedan, nula-nula...
Prevodilački srpski
Posebni dijalekt srpskog jezika. Stvoren od strane četvrtorazrednih prevodilaca američkih i britanskih emisija za ugledne srpske televizije.
Engleski: Put a sock in it!
Srpski (pravi): Začepi!
Srpski (prevodilački): Stavi čarapu unutra!
Engleski: Essentially...
Srpski (pravi): U suštini...
Srpski (prevodilački): Esencijalno...
Engleski: Ring any bells?
Srpski (pravi): Zvuči li ti poznato?
Srpski (prevodilački): Da li zvone neka zvona?
Biti Stari Sloven
Наши преци. Знамо за њихове обичаје, веровања, али како ли је изгледао живот једног просечног словенског сељака? Знајући неке чињенице вероватно није било лако...
Устајеш ујутру у 6 сати и треба да идеш у шуму да сечеш дрва. Наравно, топор не можеш да нађеш јер се мали Јарослав опет играо са њим. Нађеш топор после пола сата. Кренеш да изађеш из своје земунице али курац, мрак је, саплетеш са на јебену лобању од ко зна већ кога. Станислава каже да доноси срећу а ти си се већ 6. пут саплео на њу.
У шуми наравно вреба хиљаду и једна караконџула која жели да те нападне. Нападну те два-три псоглава, који букавац, и неколико тодораца али си ти већ навикао па се не обазиреш, знаш како да их зајебеш. Таман када завршиш са сечом, нападне те вук. Али таман кад је требало да буде крваво схватиш да ти је тај вук кум па се изљубиш са њим и кренеш кући.
Таман си стигао и легао, Станислава ти каже да мораш са Растиславом и Гојиславом у шуму да кољете петла за Перуна. Хајде што мораш мртав уморан опет у шуму него мораш да покажеш и Растку и Гојнику како се жртвује Перуну. И то завршиш све, али онда мораш да идеш по воду. Ускоро ће ноћ, а ноћу не сме да се узима вода јер је нечиста.
Одеш на реку, кад тамо русалке и водењаци, хоће да те удаве. Једва извучеш живу главу, донесеш воду и једино што желиш је да се одмориш. Деца се играју, жена спрема ручак а ти си завршио обавезе за данас. У том часу куца неко на врата. Отвараш кад оно неки човек са хрисовуљама и брадом и пита те верујеш ли у Бога, судњи дан је близу, покрсти се, још није касно и још штошта... Ти га културно одбијеш и кажеш му да верујеш у Перуна и Дажбога.
Затим је пао мрак и опет неко куца. Сада не смеш да отвориш врата јер је то сигурно баба-рога која хоће да ти украде децу. Ти си рекао Станислави да не би било лоше да вам узме које ионако их имамо 15 али она ни да чује. Кад си легао да спаваш жена ти каже да кад се сутра вратиш из шуме мораш покојном Љутомислу да пробијеш срце глоговцем јер изгледа да се повамприо и краде кокошке. Онда хоће да се јебе а теби непријатно јер има веће мишиће од твојих и дуже длаке и браду од твоје. Након тога само молиш Перуна да ће напокон неки рат па да се одмориш као човек.
Iz Niš
Фраза коју Београђани и поред њих сви остали који нису из Јужне Србије воле да чују од неког Нишлије. Само да каже то "из Ниш" и сви крећу да му кличу, девојке већ почињу да се скидају и вриште његово име, клинци су фасцинирани а маторци га поштују као да је рекао нешто што ни сам Његош не би могао да смисли.
Не говоре све Нишлије "из Ниш", али ће људи тражити, молити, па чак и платити само да каже то "из Ниш". Нишлија који користи ову фразу има свуда отворена врата, увек може наћи нешто да умочи и свуда ће га људи волети и поштовати.
Сабор уметника из целе Србије у Београду, представљање:
-Здраво, људи, да вам се представим, ја сам из Ковина, зовем се Бранко и бавим се сликарством. (иде аплауз)
-Добар дан, желим свима да се захвалим што сте дошли да ме подржите, моје име је Евдокија и ја сам из Краљева и бавим се вајарством. (иде аплауз, неки јој добацују пошто има добру сису)
-Поздрављам вас све присутне, моје име је Немања, ја правим фигурице из дрвета и из Ниша сам... (мук) ...са југа, "из Ниш".
-(цела сала) То бре мајсторе, најбољи си! Свака част, то је прави уметник! Нецо, оплоди ме! НЕМАЊА СРБИНЕ!
Noćni Klub Evropska Unija
Noćni klub u koji Srbin ne može da uđe.
Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane).
Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra.
Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra.
00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema.
01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe.
02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne.
04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub.
05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront.
Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?
Ljubavni rečnik muškaraca
Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.
Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:
Ne pominji mi više tu kučku - Ona je raskinula.
Zajedno smo raskinuli - Ona je raskinula.
Ja sam raskinuo - Ona je raskinula.
Nisam više sa (ime 1), sad sam sa (ime 2) - Ja sam raskinuo.
Nije bila ništa posebno - Pijan sam smuvao skrndelja.
Ukapirao sam da mi se ne svidja - Kaširala me
Poljubili smo se na blic i ukapirali da nije to to - Kaširala me
Ne znam zašto sam uopšte hteo da budem sa njom - Kaširala me
Krnuo sam joj žvaku - Dala mi je broj telefona.
Vatali smo se - Poljubili smo se.
Jebao sam je - Vatali smo se.
Ubio sam je od kurca - Jebao sam je.
Vodili smo ljubav - Izraz ne postoji.
Devojke iz elektro škole
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Od sad pecam dinamitom
Izjava kojom muškarac stavlja do znanja da spušta kriterijume, kada su u devojke u pitanju.
Trenutak kada ne bira, nego bombarduje, pa šta ispliva.
- Matori, šta, nije više aktuelna ona plava dojkara !?
- Ne batice, nisam više lud da pecam na plovak, od sada radi samo dinanamit, pa šta bude, to overavam !
Ti ćeš meni da psuješ majku partizansku ?!
Izvikivanjem ove parole u punoj kafani pre pedesetak godina, u pravcu osobe koja vas nervira iz nekih desetih razloga, zasigurno ste toj osobi obezbedili kartu u jednom pravcu za Nago ostrvo.
U zadimljenom bircuzu, Titovo Užice 1959. godine, sede dva zemljoradnika posle napornog dana u polju:
- Aman Mile, nemoj da me zezaš više za ona 2 ara što je tvoj ćale za vreme rata granicu pomerio i zajeb'o me...budi čovek vrati medju gde je bila, moram i ja da 'ranim porodicu, imaj dušu...
- Ma zabole me i za tebe i za tvoju porodicu; taknuto-maknuto pobratime, proš'o brzi voz... okružni komesar mi je reko da slobodno ostavim medju, i da mi čuva ledja...
- ZNAČI, tako je?!
- JESTE!!!
- SI SIGURAN DA JE TAKO?!?!
- JESTE, I TI NE MOŽES NISTA DA URADIŠ POVODOM TOGA, BEDNIČE!!!
- E, sa' će vidiš... (naglo ustaje od stola, lomi čašu od pod da skrene pažnju posetioca kafane na sebe, i vikne iz sveg glasa u pravcu Mileta): MA KOME TI PSUJEŠ MAJKU PARTIZANSKU, GOVNO JEDNO KAPITALISTIČKO I PETOKOLONAŠKO?!?!?
...u tom, od stola u uglu ustaju dva UDBA-ša u kožnim mantilima, izvode Mileta (onog što mu komesar kao čuva ledja), i stavljaju ga na onaj njihov motor sa prikolicom sa strane (kao ona dvojica u "Tito i ja"), i odvoze ga u nepoznatom pravcu.
SOS telefon za samoubice
Akcija osmišljena da u poslednjem trenutku odvrati namernika od susreta sa večnošću. Broj je letos postavljen na Brankovom mostu, Meki ovdašnjih kamikaza.
Malo čudna ideja, jer ako već neko krene da isproba gravitaciju, koji će mu đavo mobilni u džepu? Možda da bude teži..
Skakač: "Halo, hteo bih da porazg..."
SOS:"Poštovani, dobili ste govorni automat.Za razgovor sa terapeutom, pritisnite 1.Za informacije o vodostaju, pritisnite 2.To continue in english, press 9."
Skakač: "O, jbt... ajde 1"
SOS: "Za samoubistvo zbog ljubavi, pritisnite 1. Za bankrot, pritisnite 2. Za duševni bol zbog gubitka bliske osobe, pritisnite 3. Za ostalo, pritisnite 4.
Skakač: "Jel' ovi mene zajeb....ma ajde opet 1...joj, Radojka, sve ti jeb..."
SOS: "Za prevaru sa kumom, pritisnite 1. Za prevaru sa najboljim prijateljem, pritisnite 2. Za prevaru sa kolegom s posla, pritisnite 3..."
Skakač: "Zajebi.... Džeronimoooo!!!"
Krajišnik na moru
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Ima Boga!
Срећни, религиозни усклик којим се изражава врхунац емотивности. Изазива га осећај испуњења правде, уверења у добар исход, неочекиване среће и лечење фрустрација.
Користи се у приликама када:
1. научиш 3 од 50 питања и изађеш у октобру за услов, па положиш.
2. угледаш како погани паук односи полицијски ауто.
3. комшији цркне крава
4. видиш слупани мерцедес (у загрљају полицијског аутомобила, по могућству)
5. сретнеш непрежаљену љубав из млађих дана која те је корпирала, а сада изгледа као страшило
6. ниси примио плату, а задњим парама си уплатио тикет који је пун погодак
7. КОНАЧНО избациш из компа модем, а ``утакнеш`` АДСЛ
8. одеш да се тестираш на полно преносиве болештине и уместо позитивног резултата добијеш број сестре са пријемног
2012.
Godina koja je karakteristična po tome što ćemo saznati za koji datum je neko novo pleme ili narod zakazao smak sveta, odmah pošto se ispostavi da su se Maje samo zajabavale.
- Brate hoćemo sledeće godine da odemo na more baš negde do jaja. Neka Kuba, Dominikana, tako nešto?
- Ma brate 'de znam šta će biti sledeće godine. Ne znam sutra šta će biti. Jedino znam da ću sledeće godine saznati za novi datum smaka sveta kada nas Maje ispale. Nego hoćemo mi sutra na Kruz na koktele?
- Ma nemam pojma brate, sutra ćemo se dogovoriti. Ko živ ko mrtav do sutra.
- Eto brate a pitaš me za more sledeće godine.
Ma poslaćemo mi vama jednu ekskurziju
Još neiskorišćena domaća pretnja koja ima potencijala da zabrine neprijatelja. Par 'iljada napaljenih srpskih tinejdžera je sila koju ne treba shvatiti olako. Odmazda za najljuće neprijatelje kojoj više nije potrebna viza da bi sejala destrukciju.
Vi nama vojsku, mi vama ekskurziju.
Vi vaše obučavate, mi našima damo po flajku votke.
Vi vašima obećavate slavu, mi našima 5 iz vladanja.
Vi vaše kažnjavate, mi naše oslobađamo odgovornosti.
Vi vaše motivišete da odu u inostranstvo, naši su motivisani samom pomisli da idu u inostranstvo.
Vi vaše plaćate, naši se sami finansiraju.
Evo vam spisak naših srednjoškolaca i znajte da se ne plašimo da ih upotrebimo. Ako nam ne verujete, obratite se Poljskoj, Mađarskoj i Grčkoj.