Biti prosečan
Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.
И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".
Вече на Калемегдану, непосредно након мог препорода. Пушим јефтину цигару, у кораку са мном шета још гомила људи. Сви изгледају као јебени позери, а и ја са њима. Група клинаца у замраченом делу тврђаве, из свог гласа урла, невешто имитирајући скримерске блек метал вокале. Пре коју годину, радио сам исто. Тридесетак људи који су туда пролазили, исмева, псује, или патетично цокће. Постаје ми невероватно чудно, јер сам сада и ја сам, на тој "нормалној" страни. За тренутак себе запитам, зашто једноставно не батале револт, смувају неку рибу, и прикључе се веселом каравану.
Мрзим себе, мрзим јер сам се продао, али први пут за двадесет година, то што ти клинци раде ми делује сулудо. Сада сам на другој страни, емоције се мешају, али ипак схватам: Некако је боље, нема тих ланаца који ме везују, нема предрасуда. Бити просечан, то је заиста бити слободан.
Dobro
Prevedeno sa Ženskog: Nikako nije dobro, šupičku materinu, kretenu bezosećajni, skote, debilu...
- Ej Majo, dogovorio sam se sa društvom da idemo 10. na more!
- Dobro!
Alelujčina
Augmentativ crkvenog blagoslova, koji sveštenici koriste umesto svetovnog " Taj rad! " .
- Brate Arsenije, znaš da sam juče kompletnu liturgiju odradio iz pogrešne knjige, jer sam ovu zaboravio, a na kraju nikad veće donacije?
- Alelujčina, brate Makarije, A LE LUJ ČI NA!
Danas svi znaju engleski
Оно што студент енглеског језика и књижевности чује најмање 1789 пута у току студија, у разговору са дежурним мудросерима који су сви тако перспективни и успели у животу, па дају себи за право да те омаловажавају зато што се бавиш енглеским језиком, јер, јелте, данас га сви знају, а како и не би, кад постоје школе где се исти учи турбо-брзим темпом за 20 дана.
- Ујнин, шта си уписао?
- Енглески језик и књижевност.
- Ауууу... Па, шта ће ти то? Данас сви знају енглески! :прави фацу као да сажаљева:
- Није тачно да сви знају, то под један.
- Како није? Ево, моја Марија савршено зна енглески. Причала летос са Енглезима! Зато је узела италијански као страни језик у Угоститељској.
- Благо њој. Колико наплаћује часове?
- Е, немој да си сад безобразан. Само ти кажем да неће да ти се исплати, јер данас сви то знају.
- Људи мисле да знају и српски, па се српски опет 12 година учи у школи. А ни српски не знају, 90% популације је функционално неписмено. Кад не знаш матерњи, не можеш ни страни ништа боље да знаш. Друго, нико се није научен родио. Треба неко стручан да учи људе, неће сигурно твоја ћерка са Угоститељском да објашњава некоме субјунктив. Треће, ни ја након студија нећу да знам енглески, бићу само оспособљен да почнем да га учим како треба и тај процес ће трајати док не умрем, а камоли неки полуприучени пајван са курсом из Британице.
- Добро, ујнин, немој се љутиш... Али ипак боље да си узео Шпански.
Я
Много корисно слово. Пример штедње кад треба да напишеш ''ја''.
Уместо два, пишеш једно слово. Нису Руси наивни.
- Еј, ти, дебели!
- Ко? Я?
---------------
- Ко је прднуо?
- Нисам Я!
---------------
- Сине, шта ћеш за доручак?
- Може ЯЯ, мама?
- А за у школу?
- Може Ябука.
---------------
- Оћемо да распичимо партију таблића?
- Боље Ямб.
Uticaj događaja iz pičke materine na život prosečnog tinejdžera
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad.
-Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?!
-Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'.
-More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo.
-Ne idi sad! Jure Mladića!
-Pa šta ja imam s' tim?!
-Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog.
-Ma ja sam pljunuti Ratko! Id...
-Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen.
-Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?!
-Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n!
-Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do
pucnj...
- Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a?
-More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu!
-Tako sam i mislio.
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Nepoznati broj
Jedna od neobičnih srpskih fobija. Većina ljudi ni za živu glavu neće da se javi na telefon ukoliko ne znaju ko zove.
a: Pa javi se više, zvoni pedeseti put...
b: Nema šanse, vidiš da je nepoznati broj!
Suza niz butinu
Izraz koji označava koliko dobro izgleda dečko koga si upravo videla. Zenski izraz koji je ekvivalentan gomili odvratnih muških izraza kad vide dobru ribu na ulici. Metaforično izražava ono što se ženi dešava, a jednako je muškoj erekciji.
Jelena: Ej, vidi onog tamo lika. Koooolikooo je dobar.
Tamara: Uuuu, kreće suza niz butinu...
Fudbalerčić
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Ti si stvarno super dečko i sve to, ali....
Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.
Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".
Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.
Kafić pored škole, uvek prepun ljudi, petak, opuštena atmosfera, svi sede, pričaju i smeju se. Kao i obično 5-6 devojaka sede za jednim, a 5-6 momaka za drugim stolom a među i njima Radovan koji već duže vreme iz prikrajka vreba i snima Milicu. Posle velike bitke u sebi i višesatnog hrabrenja drugova koji su mu ulili izvesnu dozu samopouzdanja on prelama, ustaje i prilazi stolu gde su devojke:
Radovan : Ćao ja sam Radovan !
Milica : Ćao, Milica !
Radovan : Pa....Milice, kakvu muziku voliš ?.......
20 minuita kasnije :
Milica : Radovane, ti se meni stvarno sviđaš i super si dečko, ali ja....
Radovan : Znaš šta, da se nosiš ti u pičku lepu materinu !
Reci
Несвакидашња ситуација у којој се затекнемо и прокоментаришемо наглас, како бисмо били сигурни да нисмо изхалуцинирали.
Каква пичка прође јеботе!!!
-Реци!
Neki Željko
Željko Joksimović, Željko Samardžić, Željko Vasić, Saša Kovačević, Bojan Marović...
Ljigavosrcecepajuće pesme koje su sve iste:
Voleo sam te, a ti mi ljubav nisi pružila, o kako si mogla ako si znala da ja samo za tebe živim... OOooOOuuuOouuoouuu...
Alkoholičari
Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:
-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.
-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).
-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.
-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.
-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:
-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.
-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.
-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.
-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.
-Добро вече, момци,лепа музика, како вам се чини, ви ннисте позвани?
-Оо газда све је супер,на нивоу, ма не знате ви нас, ми смо с младине стране.
-Дечко ово је испраћај.
Ja znam da ti misliš da sam ja pijan
Paradoks pijanstva. Dotični, ubijen kao zvečka ne samo da ne zna gde se nalazi koliko je pijan, ne zna ni šta priča ni s kim je ali tačno zna šta "sagovornik" misli o njemu u datom trenutku.
Ja znam da ti sad misliš da sam ja pijan ali ja sam nju voleoooo.....
Statistika
Наука која вам даје велики број интересантних, задивљујућих, поптуно тачних, али скроз бескорисних информација.
Наши научници су вршили истраживање, и дошли до невероватног закључка да сваки други човек чини 50% становништва, а да чак половина грађана не припада тој групи.