Mala Vidra
Mala Vidra·pre 14 godina

Al' je đavo, al' su mađije

Израз из Горског вијенца, тачније из најлирскијег дијела дотичног. Реченица коју Вук Мандушић изговара при погледу на госпу чији изглед у њему изазива вртоглавицу, несаница, чудна нова осјећања.
У данашње вријеме користи се углавном у неком шаљивом контексту и од стране људи који цитирањем одломака из Горског вијенца воле да истичу своју начитаност, оданост свом народу, древну мудрост. Они то углавном говоре кад им поглед на неку млађахну дјеву направи промају у глави и излив крви из мозга ка доњем дијелу и пореде изглед дотичне са нечим нестварно савршеним, што би само магијским ритуалом могло бити створено.
Само изговарање тих почетних стихова, у њиховим саговорницима одмах изазива дрхтавицу присјећањем сна Вука Мандушића и еротичности тог момента, коју моментално поистовјећују са жртвом својих погледа.

- Нећемо више овдје сједити, превише је постало фенси, боље у неку кафану, засједнемо к'о људи..
- Ма нека, брате, фино је, има женски, има све, нека нас..
- Не осјећам се пријатно кад знам да ме сви посматрају, к'о у излогу смо..
- Де, чо'ече, смири, погле оно чудо што улази на врата, мајко мила..
- Ухуу.. Ал' је ђаво, ал' су мађије...
- Как'о то, ово је нешто теже од обоје. Де, не гледај више, код таквих се и поглед плаћа..

32
+48

Komentari