Narodnjak iz sedamdesetih i osamdesetih: U kadru se nalazi izvođač koji u mestu otvara usta na reči svoje pesme. Visokobudžetni oblici ovakvih spotova obuhvataju devojku ili momka kojima izvođač peva, ili eventualno neki rekvizit. Upotrebu rekvizita je popularizovala Zorica Marković koja je snimala spot u kome tri minuta peva u telefonsku slušalicu.

Turbo-folk, ženski izvođač: Oskudno odevena pevaljka sa izbačenim adutima na raznim fensi lokacijama kuka za svojim dragim, pri čemu se na svaka tri stiha uhvati za srce ili pruža ruke prema nebu. U spotu je obavezan maneken koji pozira dok ga snimaju iz različitih uglova, drži zajeban izraz lica a neretko dobije spontanu želju da bez ikakvog razloga skine majicu.

Zdravko Čolić: Čola u odelcetu sedi ili stoji sam na nekoliko fensi lokacija, uz odgovarajuće rekvizite kao što su skupa kola, Dom Perinjon i slično. Tu je i neka opasna pička koja se proteže i mazi na persijskim tepisima, italijanskoj koži itd. Spot ne sme imati ikakve veze sa radnjom pesme.

Muške pop-folk žalopojke: Na pevaču obavezna raskopčana košulja, poželjno bela. Pevač zagledan u daljinu, jedva se uzdržavajući od plača, peva o svojoj velikoj i jedinoj ljubavi. U spotu se obavezno pojavljuju plaža, obala reke ili panorama Beograda.

Rep: Reper je natovaren sa tri i po kila lažnog zlata, u Air-maxerkama i sa cvidžama za sunce. Snimak blokova i grafita je poželjan, fensi kola obavezna. Spotovi se uvek snimaju za manje od 24 sata, jer bi duže zadržavanje kola značilo doplatu rent-a-car agenciji.

Emo pank: Domaći emo pankeri su previše okupirani besmislom života da bi snimali spotove.