Eto mene
Аванс присуства, непоузданог карактера. Лимес доласка, када кашњење тежи неоправданом, а стрпљење нули.
”Саћу, само што нисам, ево мог астралног бића, у мислима сам с вама, а тело стиже накнадно, кулијана, све океј”. Њет.
- Је ли идемо, Вуче? Већ је пола девет, требало је још у осам да будемо тамо. Мурат устаје рано, није се зајебавати.
- Крени ти, ето мене, само да калибришем самострел. Е, а види и чекркли-челенку би ваљало улаштити. Хм.
-------------------------------
- Ало, куме? Где си ти, човече? Сви чекамо, Мина је већ изгрицкала вео и пола френча, матичар нас пожурује, брката ујна 'оће да поломи седишта!
- Овај.... Почните ви само... Ето мене...
- Шта да јој ставим на прст, јебем те у главу? Где је прстење?
- Е, види, куме, овај... Знаш оно синоћ кад је стриптизети истекао термин? Можда се не сећаш, тад си засп'о у туш-кабини. Е, били смо скроз декинтирали, а мали Гуги запео да јебе, па да јебе. Па смо заложили прстење.
- A?
- Не брини, ево сад сам у златари, ту сам за секунд, отежи мало са „Да“ и све океј.
Komentari
- A
Eto me, samo što neću. +
- A
Meni ovo "njet" bode oči, para uši. Ne što nije na srpskom, nego ne volim u telu definicije te dramatične momente, obrte tipa "kurac/jok/njet/gistro" kao zasebne rečenice. Perfektno sročeno sve, samo da je ta druga rečenica završena sa *"...kulijana, sve okej”, al' zamalo"* bilo bi mi mnogo pitkije.
Ipak, detaljčić samo.
Grof je postao mejnstrima ti osto šejnstrim
