Smatrate li da je zaista potrebno (i normalno) osobi se obraćati u množini, iako je očigledno da se radi o jednoj osobi, ma koliko ona zasluživala naše poštovanje? I kakve to sad veze ima? Meni je to malo šizofreno, iskreno. Nekako mi nema uopšte smisla, ali vodeći se nekim društvenim normama i merilima kulturnog ponašanja, ipak moram da koristim. Nevoljno.

Da li je ovo samo posledica toga što se jednom zacrtana pravila teško menjaju? Mislim, vat z d fakin point?

Ja sam za to da se ovo ukine, mada kontam da biće.

Pa?

Mislim da je to društveni parazit, a NAROČITO zbog situacija u kojima ne znam da li nekoga da persiram ili ne. Kad mogu Englezi bez persiranja, zašto ne bismo mogli i mi?

Поштовање, пре свега.

Хахах, Гамби, мислим да превише размишљаш. :)

I treba da razmišlja, tu ništa nije loše. Mislio sam da samo meni zbog toga zameraju, ali sam se izgleda prevario! :)

Ма не замерам ја ником ништа, далеко било, зајебавам се... Него оно, никад ми није пало на памет да нешто озбиљније размишљам о томе. Шта знам... Јесте мало шизофрено и трудим се да избегнем кад год могу.

Моја покојна комшиница, бог да јој душу прости, кад попије пешес пива умела да'с тетура око куће и дере се: "Мама, јебем вам матер!"
Лепше је с културом.

Мојој покојној комшиници баба Стани су њена рођена деца персирала. Јебеш ми матер, али то је за Зону сумрака. Луди Сремци...

Е, да, имао сам у средњој професорку енглеског која је тек изашла са факса, и баш ми је било неприродно да јој персирам... На страну чињеница да бих је радо спавао.

У праву си Гамби, персирање је срање.

Ja sam navik'o da starijima persiram.

Pa da. Al' ja mislim da bi ti trebalo da persiraš onima koje poštuješ, a da su stariji što kod nas nije slučaj jer se stariji počesto uvrede ako im ne persiraš.

Неки пут морам да персирам, а не желим, јер сматрам да нема потребе. Персираш, дакле указујеш поштовање, а неки то јебено не заслужују. И шта онда?
Контам да би било занимљиво да се искорени. Макар на неко време, да видимо ефекте.

Не треба да се искорени. Јако је лепо када ти се неко обрати тако, знаш да је са поштовањем, ако је искрено, наравски. А, то што морам да персирам професору који је сенилни јарац, јбг, закон јачега.

Upravo. Al' ono, takvo je učenje, tako će i ostati. I meni je malo neprijatno kada se obraćam nekome starijem sa ti, a da tu osobu ne poznajem dobro.

То исказивање поштовања... Па јебему матер, кеву и ћалета и другаре штујем више него неке рендом деде и професоре, па им не персирам. Чак да знам Лемија, и да он зна српски, опет му не бих персирао, а њега поштујем највише на целом свету.

Мени смета кад ми персирају, осећам се некако идиотски и непријатно.

persiranje je glupost... jebeš ti to poštovanje kad persiraš nekoga s kim radiš 10 godina u istoj kancelariji...

najjači je moj asistent iz statike, kad je frajer doš'o na čas i neko murek'o vi profesore... tip se pogubio... kao nemoj te me zvati profesore, i nemoj slučajno da me persirate, ne očekujete valjda sutra kad završite faks dai vas persiraju...

to je mislim poteklo od francuza i mozda svaba...
al kod njih se zna, oni mislim da cak i roditeljima persiraju statijaznam.

men' niko ne persira...i bas mi cool

a đaci???

Jok ba, mali su na engleskom, tamo uvek "you", kad mi se obrate na srpskom onda je sa ti, a u velikoj skoli insistiram na nepersiranju. Iam svedoka.

E, baš to. Ne persiraš onima koje poznaješ dobro, a poštuješ ih, već one koje poštuješ, a ne poznaješ ih. Valjda je tu neka razlika.

I kad sam vodila ekskurziju, mislim da je Otpadnik za kompom jedno od dece, niko mi nije persirao. Sve cool. Samo me zvali " teta Gago" . I to mnogo.

У мом случају персирање нема никакве везе са поштовањем. Ја људима персирам да бих их држала на дистанци.

ovo nešto na račun nas bosanaca :D

energija je pravi nastavnik, za džimijevu temu

Ја сам да се укине. Како каже гамби, мало је схизофрено.

iskoreniti. nije prirodno, definitivno kad je nametnuto kao sto je to u skolama. ako ti persiram ne znaci da te postujem ako ti ne persiram ne znaci da te ne postujem.

ako mi neko trazi da mu persiram (nastavnici u skolama) to znaci da on mene ne postuje. isto tako ako primeti da mu persiram i ne kaze mi "alo nemoj da mi persiras" takodje znaci da on mene ne postuje.

Volem Bosance, Bosanke jok ba. Najbolja ortakonja mi iz Pozege, pa mi izleti ba. :)

Ma objasnila ja kolezi :)

Је л' има персирања у француском? И у којим романским језицима има? За шпански знам да има.

Елем, јесте мало шизофрено. Ја свом шефу једини не персирам од свих својих колега, јер ми је труло да сеад прелазим на ВИ, кад сам већ од самог почетка кренуо на ТИ. А кренуо сам на ТИ, јер сам мислио да човек има 28-29 година. Тако изгледа. А у ствари има 43, може ћале да ми буде.

Која је старосна граница између ТИ и ВИ, кад се обраћате непознатим особама?

Што су онда сви верници са Исусом на ТИ? А? А? А? :)=

Stvar je u tome što smo od malena indoktrinirani da tako mislimo. A totalno je nepotrebno i neprirodno. Što neko reče, ja najredje poštujem osobe kojima persiram.

Jebi ga, Dzims, najmladji ucenik mi ima 2,5, najstariji 40ak dina, ja limita vise nemam. Budim se svako jutro s drugim mozgom, persiram samo u institucijama di placam racune. Neuracunljiva sam tako reci, al' to znate.

Капирам да нема нека тачно одређена старосна граница, него онако, по осећају.

Зависи од ситуације, рецимо млађим професорима сам у школи персирао, а ван школе на ти, и тако... Све ми је једно.

У талијанском се, чини ми се, обраћа у трећем лицу једнине.

Ja imam drugaricu Mađaricu, koja mami govori " Vi majko". Isto i ocu.
To mi je skrndžus.

Ali što kaže Mara, persiranje koristim da držim neke ljude na distanci. I persiram profesorima na fakultetu. Asistentima ne. Uopšte, trudim se da što manje persiram, jer ne volim tu formalnu komunikaciju, mislim da stvara veštačku atmosferu.

Ja nikad ocu ne bih rekla " Vi majko" .

Ја сам са ученицима увек на ТИ, имали они 7 или 70 година. Кад треба да одржим час неком матором, прво што му кажем је ''ја сам са ученицима на ти, надам се да ти не смета''. И нико досад није рекао да му смета. Персирање прави дистанцу, а то је лоше кад је однос ученик-наставник у питању. Бар по мом мишљењу, али има разних тумачења.

Хаха, лудаку

ovo ja često radim, a jaka fora mi je kad uhvatim sebe u situaciji da ja ne persiram asistenta, a on mene persira... pa ga onda zamolim da ni on mene ne persira...

a što se tiče starosne granice, nemam pojma... negdje oko 40-ak godina je pristojno...

Ја персирам асистентима, зато што персирају и они мени. Чак са једним играм фудбал, па опет.

Sei nicht so frech :)

Ja uvek kazem "Ne persiram, iz vise razloga. Prvi- glupo je, jer sam tako mlada i cool. Drugi- naucitre da persirate na nemackom i onda se i ljudima svojih godina obracate sa Sie."
A to za distancu, jebem li ga, imam grupu na kursu vec dve godine i obozavam ih, svi do jednog su gotivci, ali toliko smo private sada da mi oni drze cas. Uglavnom, ovo sa "Sie" sam pokupila na kursevima u Deutschland, ljudi su bas insistirali da busemo na "du".
Ali, skontala sam da ima ucenika kod kojih sam bas probudila entuzijazam svojim private stilom, i mnogo mi drago zbog toga. Nije da pripisujem sebi zasluge za njihovo znanje, ali volim kad vidim da ljudi vole da uce, makar ne bilo zbog mene.

Nezgodno je kad klinke sa velikim sisama me persiraju.

Ја сам са већином својих асистената комуницирао искључиво на енглеском, тако да се не сећам коме сам персирао, а коме не, у ретким случајевима кад смо користили српски. :)

А труло је, у сваком случају. Завршиш средњу, тамо те третирају као стоку професори, па кренеш на факс, ту ти као персирају, а и даље те третирају мање-више као стоку. :) ови у средњој се макар не фолирају. Мада, опет, има и океј факултета.

Ни ја не персирам својим ђацима, нити они мени. Али њихови родитељи морају да ми персирају и ја њима баш због дистанце.

Најчудније је што велики број одраслих кад пређете на ти тог тренутка добија потребу да поставља глупа и неумесна питања после краћег познанства.

ја персирам због јебених правила и то ме тако нервира!

Одговара ми дистанца са асистентима, не желим бре да неко мисли да ме боли курац за њих, и да имам нешто са њима. А не кад видим оне ретарде, који дођу па кажу "Јао Уроше, а кад ћемо да радимо то и то", јебем их уста шлихтарска.

Иначе, добар је трип кад некоме коме персирате, у исто време причате неку причу пуну простачења хахахах

I ja Urosu persiram, on je autoritativan.

Шта је, бре, ово?! Све учитељи неки?!