Onako, počeo sam pomalo da piskaram. Čisto me interesuje šta bi neki od vas voleli da čitaju, kakav bi pristup voleli da imaju od strane autora samom delu, koji je po vama najiskreniji i najkvalitetniji stil pisanja. Kako bi ste formulisali neke misli o životu, ljubavi, patnji, ili ko je o tome po vama pisao na najlepši način. Iz prostog razloga me to zanima, jer je sa likovima koji studiraju književnost nezgodno pričati o tome.

Не постоји "најискренији и најквалитетнији" стил писања. Да би био добар писац мораш да развијеш особени стил. Иначе остајеш само једна неважна кап у мору тривијалне књижевности, да не кажем литерарног смећа. И мораш МНОГО да читаш, а по овом твом "би сте" бих рекао да то и није случај код тебе. Варам ли се? И немој да мислиш да ја себе нешто уздижем, јер се ни сам не бих усудио сад да пишем књигу, нема шансе. Не знам ни да ли ћу за 10 година радити тако нешто.

Опрости ако сам превише директан, али стварно ми је мука од тога што у овој држави свако мисли да може да се бави књижевношћу и што свакакве бљувотине остварују срамно велике тираже.

e, ja nesto slicno vec godinama pokusavam, ali jednostavno od raznoraznih obaveza i uslova u kojim zivim nemam vremena, a ponekad ni volje za tako nesto. Ono sto ja planiram napisati nije bitno da ce neko citati, jer ako budem pisao ja cu pisati za sebe, a ne za druge. Ja mnogo volim da se susrecem sa neobicnim stilovima pisanja gdje bih prije svega istakao Crnjanskog sa fantasticnim sklopom recenice i duboklim izrazom. Volim eksperimentisanje, recenice bez predikata i slicno. Sto se tice radnje djela tu volim vidjeti mnogo kulminacija i preokreta, a jedan od najvecih majstora takvog pisanja je sigurno Aleksandar Dima. Volim i naturalizam, ali ne pretjerani kao sto pise Igo, vec vise Zolinog tipa. Nije bitno o cemu pises bas, vazno je da to napises dobro. Ja volim cudne sudbine o ljudima koji su posebni, koji posjeduju neku mracnu tajnu ili zanimljiv zivot. Volim upecatljive, jake i posebne likove. Nemoj pisati nekako svakidasnje, moras vise stil podrediti radnji nego radnju stilu. Dobro bi bilo da ubacis neko ljubavnu pricu, ljudi vole o tome da citaju, ali smisli nesto o cemu se jos nije pisalo, jer je ljubav do sada isprana tema, pisi o seksu, napravi nesto nesvakidasnje. Nemoj da ti radnja romana traje nesto kao duzi niz godina, niti da pises kao "poslije 20 godina", jer time gubis na upecatljivosti i slicno. Evo sad ti napisah sta mi pade na pamet, i izvini na tome, jer nisu to savjeti nekog eksperta, nego sam samo napisao neko moje vidjenje. Na kraju krajeva Cehov je rekao: Citaocima daj ljude,a ne sebe kako ti likovi ne bi licili jedan na drugog. I jos jedan savjet, da bi pisao-moras da citas. pozz

И наравно, ти пиши ако ти то причињава задовољство, небитно како ће то дело на крају да заврши. Али брате, немој да тражиш од других да ти дају директиве, пиши како ти желиш.

Hajd da vam bacim nešto, ma čitam buraz, pa studiram književnost, sjeban od nespavanja, pa recite dal vam valja:
Te noći sam obećao Klari da ću joj doneti kamen sa Meseca. Prilično detinjasto, ali zvučalo mi je zabavno u tom trenutku. Zapravo mislim da bi bila jedina devojka koja bi imala takav kamen. Bog te mazo, moja Klara da ima kamen sa Meseca. Nije to mala stvar, bila bi posebna. Devojke vole kada su posebne

Jedine životinje koje nikad nisam znao da crtam. Inače nije da sam bio toliko loš. Sigurno je da nisam bio od onih koji đavolje dobro rukuju četkicama, ali se može reci da sam bio solidan. Međutim kod kamila, problem su bile grbe. Uvek sam preterivao. Crtao sam im đavolski velike grbe, ponekad i po tri četiri. Onda su počeli da me ubeđuju kako grešim. To mi se nije sviđalo. Tada sam prestao da ih crtam. Može se reći da nikad nisam ni naučio

Тек сад ми ниси јасан са тражањем инструкција на тамо неком форуму где се људи углавном спрдају. Јесте да овде има паметних и образованих људи, али опет...

Лепо делује тај одломак, настави да пишеш, а савете тражи од својих професора или људи који су завршили твој факс.

Malo je to da bi se uocio kvalitet, tako da ne mogu reci nesto, niti sam kompetentan da sudim o necemu takvom, ali eto ima nekog smisla, ne znam sta vise da kazem. Ja bih samo malo poradio na interpunkciji, znas negdje uzvicnik umjesto tacke, tu i tamo poneki zarez i sl. Ali poslusaj ovo, nemoj nikome, ali apsolutno nikome pokazivati ono sto pises i slusati njihova sranja o tome, pokazi im tek kada zavrsis sve, jer ce te ovako samo bespotrebno dekoncentrisati i voditi u pogresnom smjeru da se iznova i iznova vracas napisanom dok na kraju ne posustanes. Zato pisi, stalno pisi, pisi i samo pisi-bez prestanka.

a ja sam lucidan tip, to je fazon, pun mi je kurac baletana koji samo o tome pričaju, nadam se da me sad shvataš :DD

Ovo što je Stiven napisao više važi za prozu, poezija je nešto drugo. Pročitaj ovaj članak o Sioranovom pisanju. Zanimljiv je, možda će ti značiti.
http://www.vijesti.me/kultura/emil-sioran-samo-kurva-bez-musterija-radi-manje-mene-clanak-15765
Retko volim da čitam mudrovanja u formi romana o čemernoj sudbini pojedinca i ostalim univerzalnim istinama do kojih dolazi glupavo ljudsko biće. :) Lepota izraza mi je nabitnija. A dobra moć zapažanja bez mnogo davljenja, naravno, uz finu dozu sarkazma, je nešto što bi se već moglo podneti kada su prozna dela u pitanju.

Јест' да није у вези са темом, али ме занима - што мислиш/кажеш да је незгодно?

Ако ти ишта значи моје мишљење - сагласна сам у овом са Стивеном.

Иначе, одломци нису лоши. Променила бих само "đavolje dobro rukuju četkicama" или "đavolski velike grbe" - дакле, у овим делићима једно "ђавоље" бих избацила или заменила...

Лепо одрађено, мада мало подсећа на "Малог геја" а а књига ми опасно алпинише по гениталијама... Иначе, фино, само настави, једва чекам да прочитам остатак...

То стоји.

Podećaš na Bukovskog.

мени се свиђа нашег Кафке стил, кад би он писао књигу ееее

ne vidim ovu temu na forumu kao mesto gde ovaj čovek od nas traži instrukcije za njegovo pisanje, već sam protumačio iz uvodnog posta da ga zanima šta to mi najviše volimo da pročitamo.

Da, moguće je da ovo nekima zvuči suvišno (pa i meni), ali ljudi se razlikuju i nekada je stvarno teško početi, ako ne znaš odakle i kako. Različiti ljudi pronalaze različite pokretačke signale i još različitijim stvarima i na najrazličitije moguće načine. Stoga, meni se najviše dopada prost, direktan stil pisanja koji je pre svega lak za čitanje. Lak za čitanje u smislu da su rečenice jednostavne, ne koristi se preširok rečnik, a pritom i sama radnja nije ništa specijalno. Obični ljudi u običnim situacijama. Naravno, ovo zvuči izuzetno dosadno, ali mogućnost ubacivanja nenametljivih metafora, a da tekst olako funkcioniše sasvim dobro i bez njih prost kakav jeste, za mene je magija. Ne reci mnogo, budi šaljiv, neozbiljan i na prvi pogled možda čak i nesiguran u svoje pisanje. U drugom sloju potkuj svoju rečenicu skrivenim značenjima, svoj tekst univerzalnim motivima koji nikako ne bi trebalo da budu očigledni, likove i vrlinama i manama u isto vreme, nikada ih ne karakterisati kao očigledne predstavnike lupam siledžija, kazanova, genija, cinika i slično. Nateraj me da preletanjem kroz tvoj tekst uhvatim deliće onoga neštoa što si zapravo hteo reći, lako ću to nešto ukačiti ukoliko mi pružiš šansu. Takođe, važno je da pišeš, svakoga dana, pogotovu onda kada ti se ne piše.
A najbitnija stvar je da se fokusiraš. Dakle, ukoliko misliš da pišeš knjigu, lupi sebi šamar svaki put kada poželiš da definišeš nešto ovde, recimo. Naravno da to neće imati veze sa onim što pišeš, ali će sa sovom odneti istu količini kreativne energije koju si mogao da utrošiš primarni cilj.

lupam ja samo, ali eto, možda ti pomogne.
pouzdrav

a što se odlomaka tiče, meni se uopšte ne dopadaju, naročito kao odlomci. dosadni su u smislu da su prazni i pmalo klišeizirani. opet, zašto bi davao takve odlomke ovde na čitanje? ili daj konkretnu celinu (poglavlje ili scenu, jebem li ga) ili mojne, ali ne ovako.

veoma lako se stiču pogrešni utisci, kao što je verovatno moj, a verovatno i nije.

Eh, ti studenti književnosti...Sve neki pisci u pokušaju...Ništa ih ne slušaj.

Tako je syngrafeas :PPP

Šta znam, ne mogu da ti odgovorim na to pitanje. Ne znam ni sam koji mi se stil najviše sviđa. Krenem da kažem nešto i setim se neke vrhunske knjige koja je pisana tim stilom. O čemu si ti mislio da pišeš? Koja je tvoja ideja? Ti si pisac, cilj bi trebao da ti bude da se pre svega dopadne tebi, a ako se dopadne drugima još bolje. Probaj da izgradiš svoj stil, nemoguće je reći tek tako da nešto valja ili ne. Svaki pisac mora da ima nešto karakteristično za sebe, kao što i u bilo kom drugom poslu moraš da imaš takvu neku osobinu. Glumac ili pevač recimo glas, sportista neki potez, šta znam. Mogu da ti kažem koje pisce volim, ali neće ti mnogo značiti, jer ako pišeš po tom šablonu, ti nisi pisac, nego kopija drugog pisca, verovatno loša kopija. Opet, piši ono što ti osećaš i izmiksuj stilove koje ti voliš da čitaš pa izgradi sopstveni stil.
Odlomke ću pogledati kasnije jer sam sada preko mobilnog.

o klincu od nekih 16-17 godina, koji se jako loše uklapa u društvo. zatim upoznaje devojku koja mu se učini potpuno drugačijom, dosta govori i nekim novim osećanjima, jer mu se prvi put neko ne gadi, a onda se ona razboli od leukemije i umre, a on poludi

Napiši ti knjigu, sve je to super, al' dok dođeš do izdavača ima da prosereš kamen za kupus.

Mene je oduševila jedna knjiga koja je tipično PROSERAVANJE...knjiga se zove: How to fail? od Aarona Goldfarba. E, to mi je bilo nešto originalno, iako je bilo proseravanje i jedva sam čekao da sjebem neke obaveze i da je čitam.

U knjizi se radi o tridesetogodišnjaku koji piše uputstvo kako NE USPETI u životu. Zadnje poglavlje mu je: How fail to fail...

Onda, ne znam ni sam koliko puta zažalim što je Jaroslav Hašek odumro mlad i nije stigo da završi Švejka, volim te knjige o idiotima, nikako neko promudravanje o smislu života i slično...

onda...ne znam šta sam zadnje čitao, a da je literarno delo, a ne neko naučno proseravanje...eto..to ja volim i ne volim da čitam...

oblačematori...drugi pasus mi se sviđa, prvi ne...obrati pažnju na Stivena i Surovog.

Zanimljivo mi je bilo kad sam na sajmu knjiga u Nišu bio juren od nekih riba i likova koji pišu, a bio sam juren jer su kao oni izdali knjigu, a ja da im kupim, a oni meni autogram. Onda mi palo na pamet...koliko sam ovde pisao, pa trebalo bi da ja dajem autograme mamu im jebem...onda sam ponovo pokušao da napišem nešto za svoju dušu (sećam se svojih zbirki pesama, normalnih i rep pesama, mnogo sam se palio na to...danas pišem neke idiotske pesme tipa: Zašto me mrziš što volim plakar? i Plakao sam kad je pala šarka od plakara...a pravim i sagu o pravoslavnom talibanu koji svršava na Vladiku Nikolaja, za inspiraciju mi je poslužio ortak...) Eto, tuc, muc, obaveze, ovo ono, sranja, ja pisah nešto i pisah, pa počeh opet, dao sam trojici likova i jednoj ribi da pročitaju (trudio sam se da svo četvoro budu različitog ukusa, da vidim ima li nešto od mene) i znaš šta se desilo: to je bilo skoro pre godinu dana, niko ništa nije ni pročitao!
I zato, najbolje je pisati za svoju dušu i tek za po nekog ko zaslužuje.
Nek se čitaoci prilagođavaju tebi!

izdavač nije problem, znam neke ljude

Samo ti druže piši sve dok ne očekuješ da se obogatiš od toga, jedna je Džoana Rouling. Kad već pitaš, meni se eto sviđaju malo ukukuljene knjige koje možeš više puta da pročitaš i svaki put povežeš nešto novo, recimo Knjiga Novog Sunca.

Pisaću i ja nešto ako dospem u mardelj na malo duže, da ubijem vreme.

Ево стручњаци део приче коју сам почео да пишем:

Мени то (што си написао) није занимљиво. Али шта ја знам. Не слушај ме. Можда буде и добро. :Р

пази ово је мој укус дантеов пакао јесте да је песма али је генијална и обожавам такве ствари, а што се тиче књига дефинитивно на првом месту кафкин процес то је маестрално генијално изванредно величанствено дело. Ту књигу сам прочитао у једном даху. Приметићеш оно што их везује је религија у неку руку у другу руку сами стилови писца како су створили своје неке светове и увукли читаоца у њих, као да су стварни.. то је генијалност.

treba taj lik biti zanimljiv, zato što, mrzi sve, od načina predavanja u školi( tipa uče ga imena gradova, a ništa o ljudima zapravo i onda kada se desi neko sranje u tamo nekom gradu, on treba da saoseća sa imenom tog grada) pa mrzi piramide, faraone, mrzi plesanje, smeta mu što često jako puno govori, jedina stvar koju voli je ta riba i kamile i ima neki kao edipovski odnos prema majci, tipa ne da se pali na nju, nego joj nikad ne protivreči

@L0L

ovo sto si napisao je definitivno ono sto bih ja citao...volim taj stil. sve najbolje i nastavi sa pisanjem!

Овако, да ти дам своје мишљење као неко ко делом студира књижевност и као неко ко помало зна ситуацију у издаваштву...

Под један, да би издао књигу, најбитније је или да имаш кеша да исфинансираш издавање и маркетинг, или да имаш везу у издавачкој кући, па да то неко други одради за тебе.

Квалитет писања данас није уопште битан да би се књига продала. Али уопште. Немој да те неко уверава у супротно. Тренутно најпродаваније књиге су један ТЕЖАК ОБЛИК ШИТА, а да не помињем што гомила тих ствари долази нпр. из Америке, књиге су у оригиналу шит, па испадну још већи шит кад их полуписмени приучени преводиоци 'преведу' на српски.

Није ово седамнаести век кад је живео Милтон који је парлао 6 светских језика и имао целокупну дотадашњу књижевност у малом прсту, па радио годинама на епохалним делима попут Изгубљеног раја, делима која су толико комплексна, да их до данас нису провалили. У то време се није само знало ко пише књиге, већ и ко их ЧИТА. Данашња публика је неписмена, те јој се, као таквој, књижевници морају прилагодити уколико желе да зараде. Данас се пишу 'Слатке мале лажљивице' и 'Једи моли воли', тако да би овај одломак који си то написао:

апсолутно могао да прође. Искрено, мени је то шит, подсећа на Коеља, али је с друге стране добар, јер би такво штиво могло да се пласира данашњој неписменој публици. Што каже Сурови, досадно је, али то је с једне стране кул, јер то траже милфаче док науљене доколичаре на лежаљци под сунцобраном на плажи у Ханиотију.

Кад сам пре пар месеци питао колегиницу која ради у једној, код нас, познатој издавачкој кући да ли би њена кућа издала аутобиографију мог деде, која је одлично написана, а уз то је и јединствено историјско сведочанство о Голом отоку и Другом светском рату пре тога, одговорила ми је како они не издају ништа што је у таквом облику, тј. у виду 'тешке литаратуре', јер им је то једноставно неисплативо. Ако ти се пишу озбиљне ствари, боље отвори блог или сам искеширај издавање књиге, па се надај да ће се неко смиловати то да купи.

Не слажем се са Стивеном да је потребно МНОГО читати да би неко изградио сопствени стил. Потребно је читати да би проширио речник, али читање може мало да угуши креирање индивидуалног стила, јер несвесно подражаваш писце које читаш.

Ајде мајке ти пробај још негде да видиш да објаве то, чини се као занимљиво штиво...

Планирам ускоро да исцимам шефа да ми нађе неку везу за то, пошто се зна са пуно људи у издаваштву. Биће.

И још једна ствар - Србија је двапут горе место од остатка света за издавање било чега, треба имати и то у виду.

Подсети ме на ово:
http://www.youtube.com/watch?v=rZogNLLcVi0

Иначе, Џими, за ту аутобиографију мораш да тражиш неког ко је ''антисоцијалистички'' настројен. Јебига, дозволили смо да нам се политиканство увуче свуда, тако да мораш сам да закључиш по каквој партијској припадности да тражиш издавача за аутобиографију свог деде и да се не правиш паметан. Ал опет, моооооожда наиђеш и на неког ко ће прихватити да изда без горе поменутих фактора.

Koliko sam shvatila iz ovih postova ti jos uvek studiras. Nemoj licno da shvatis ali mislim da ti je jos rano za pisanje romana. Pisi clanke, kratke price, probaj to negde da objavis pa tek onda pokusaj sa knjigom. Pisanje romana je proces, ne mozes to zavrsiti za mesec dana.

Sto se tice stila i tematike i na sta ces vise obratiti paznju, zavisi od tebe, tvog tipa licnosti i sta zelis od knjige. Na primer, Den Braun je napisao par planetarnih bestselera. Teme su mu zanimljive, radnja dinamicna, drzi paznju citalaca, plus sve potkrepi cinjenicama. Ali realno, umetnicka vrednost tih romana je diskutabilna. A kod Tolstoja, vecina ljudi cim procita rec 'livada', preskace sledece tri strane, a stil mu je dobar a romani klasici.
I ako ti je novac bitan momenat, ne nadaj se puno. Zarada je slaba, osim ako nisi gorepomenuti Den Braun ili J.K.Rouling.
Nisam bas bila recita ali shvatas poentu.:)

U pravu je. Prvi pisac sa ozbiljnijim knjigama koje sam počela da čitam bio je Dostojevski,pa kasnije Radoje Domanović.Često uvatim sebe da koristim njihov stil.Nesvjesno.

Мислиш, ко НИЈЕ антисоцијалистички настројен? :) Деда ми је био и социјалиста.

Е, да, људи су много затуцани када је уметност у питању и често се згражавају на САДРЖАЈ књиге/филма који је фикција. Мада, тако је било одувек. Као што је данас нпр. Српски филм предмет цензуре и згражавања, тако је некад нпр. Џонатан Свифт имао сличне проблеме када је у свом писанију предлагао решење за проблем сиромаштва у Ирској, а све на уметнички начин. А и многи пре њега. Није књижевност за жгадију, уопште уметност.

Ја баш мислим да треба што раније да се почне са писањем озбиљних ствари. Чак и ако се испалиш, неко може да каже 'Млад је, дајте му још једну шансу', а ако се напишеш неки промашај у познијим годинама, тешко да ту има поправног испита. Многи велики писци су писали прилично озбиљна дела још у адолесцентским данима. Е, сад, није свако толики капацитет, али треба се потрудити. У сваком случају, ни то са чланцима икратким причама није лоша идеја.

Ovo ja smatram dobrom stvari, naravno nije moje. A mislim da sam sasvim zreo za pisanje, i mene je više interesovalo šta uglavnom budi pažnju kod ljudi, a ne kritike, kritičari su ionako pederi koji ne stvaraju svoje stvari

Dječak je ubio lastu, a ostali dječaci su povikali:
- Umrijeće ti majka!... Ko ubije lastu, umrijeće mu majka!
- Ja nemam majku - rekao je Dječak.
- Onda će ti umrijeti otac.
- Nemam oca.
- A brata, sestru...?
- Nemam ni brata ni sestru.
- Nemas baš nikoga?!
- Nikoga.
Dječaci su se zbunili. Kakva nesreća moze da snađe nekoga ko je vec toliko nesrećan?

Tišina je potrajala dugo, a onda se oglasi Dječak milujući svoju žrtvu u kojoj više nije bilo ni dana, ni sunca, ni cika...

- Žao mi je laste - rekao je tiho.

offtopik: Dzimi sta bi sa onom knjigom ? Sta uradi i da l ce bude nesto od toga?

Licno pokusao sam nesto u srednjoj nekih desetak strana u wordu,ukoricio i nisam citao par godina,procitam pre par meseci i bukvalno mi je doslo da obrisem bulju sa onim....Da li sam tad bio latentni aca stojanovic il odlepio od solzenjicina uglavnom to je bila mesavina nekog SF sranja, gulaga , procesa, hemingveja....
Psihicka tortura prof

EDIT... Jebote tek sad vidim gore da si objasnio....

Uopšte,da sam na tvom mjestu,da imam želju da pišem,prije bih se okrenula knjigama kakve su pisali Dostojevski,Albert Kami...Pisati knjige kakve piše Den Braun nije uopšte teško.Tu nije potrebna inspiracija.Plus takve knjige dobro prođu kod današnjeg svijeta.Sigurna sam da ako imaš želju da pišeš onda to nije isključivo zbog para.Za pisanje dobre knjige treba i živaca,vremena a i inspiracije.I plus strpljenje.Nekad dobre knjige ne postanu kako da kažem...popularne odmah.Vremena se mijenjaju,mijenjaće se i kriterijumi u društvu.

ovo cenim, mislim konačno je neko rekao nešto pametno, kontam ja da sam stavio samo dva pasusa, ali hteo bih poput selindžera, to je cela tajna

Је л' сам ја фрик зато што ми је лакше да пишем ако ми са звучњака иде нешто што бих обично окарактерисао као емо геј срање?

a to zavisi od toga de se mećeš

Mislila sam da pise bilo sta da bi polako poceo da gradi stil. Kako bude stariji i tekstovi ce mu biti sadrzajniji, a onda ce mu biti lakse da napise roman. Nisam mislila na 40-te, 50-te nego na poznije dvadesete. A po postovima bih rekla da je tek negde na pocetku faksa.

pa i ja mislim da je na početku faksa, ja bih mu preporučio da on to batali

@oblakmatori
Ups.:) Izvini na trecem licu.

Vid' ovako. Treba biti realan. Štagod to pisao, nisi Dostojevski, nisi ni Kami, niti je iko ovde od nas. Tako da, ništa to ne valja i talentovan si do kurca, kao i svi ostali (a naročito ti carevi s književnosti). Ok je pisati za sebe.

a ne, ovo će biti knjiga za koju ćete svi čuti, to znam, talenat je samo opravdanje pičkama za neuspeh, ja znam da pišem genijalno, to čak i ne dovodim u pitanje, a druge su me stvari interesovale

E, to je stav.