Izvin'te što vas budim, htedoh samo da vam napomenem, šminka vam se malo uzjebala
Покушај неискусног студента да након ноћи пијанчења и примене идеје водиље: "не може она да буде ружна колико ја могу да попијем" сугестијом умањи степен ружноће лица особе која се, очекивано или не, нашла у кревету до њега. Мора да је шминка у питању, није толико ружна, није јој ваљда Мркоњић пројектовао фацу.
-"...Јебем ти сунце да ти јебем, не могу ни да спавам као човек. Цигара - ту. Упаљач... где си сад, јебемуматер... Аха, шибица, може и то..."
Након јутарњег ритуала после сваког пијанства, на ред је дошло отварање капака.
-" 'ајмо полако... оп, добро је, лево пали из прве. Аа, ево га и десно, ради. Зјуу! Шта је ово крфтијебем?! Госпођо... Извин'те што вас будим, овај..."
-"Е па синко... Свака ти час'. Након онолико ракије мог покојног Жике, ти си пуцао шест пута... Овако се нисам провела још од радне акције из шездес'седме".
-"Професорка..?"
-"А шта си мислио, да ти је деда-мразица синоћ показивала математику уз мезе и ракијицу?"
-"Не, ја... овај..."
-"Ију, сине! Па шта је то под чаршавом? Пишки ти се, или..."
-"Аааам... Извините ја... Ма, нек' иде живот... Шминка вам се мало узјебала, средите ви то док ја одем до пекаре по хлеб, па настављамо... Где вам је цегер?"
