Lord pisanja
Vrh piramide. Put kojim su mnogi krenuli od Albert Kamia do Šolohova, ali samo retki uspevali da dođu do kraja. Titula koja otvara mnoga životna vrata i pridodaje šmekersku konotaciju vlasniku iste.
-Dobar dan ja sam kandidat za lorda i imam zakazano kod Saše Popovića.
-Znamo, izvolite, gospodin Popović vas čeka u kancelariji.
kuc kuc
-Dobar dan ja sam...
-Znam ko si, uđi slobodno i zatvori vrata. Pa kako si?
-Dobro sam ali imam malu tremu.
-Lord nikad nema tremu, upamti to, nego dođi ti kod čika Saše da vidim šta si spremio, ako bude dobro pevaćeš u Grandu, hehe.
-Khm, khm. Ja Tarzan a ti Džejn lele dunje ranke...
-Stani. Nisam mislio da pevaš, ako me razumeš.
-------------------------------------------------------------------------------------------
-Da li je to Bog umro?
-Zašto pitaš?
-Vidim anđeo je obukao crninu večeras. Prelepa si u toj haljini.
-Ha-ha dobar si aj pali.
-Znaš li ti bre ko sam ja?!
-Boli me uvo decxko, dvojka si.
-Ali ja sam lord pisanja.
-Ali imaš metar i šezdeset, nosiš tarzanku i živiš ispod Gazele.
