Patricija
Ћале јој је у оним злогласним деведесетим био буџа у НИС-у, а кева стјуардеса. Тата је из Шведске доносио најновије играчке да би се његова јединица другој деци могла похвалити својим роботизованим папагајем који је имитирао њене речи. Мама је мислила да је Патриција веома популарна, али друга деца su je мрзела јер је била глупа и размажена. Ти си (из сажаљења) покушао да се спријатељиш с њом. Позвао си је на круг око блока. Возио си разјебану теткину Понику стару тридесет лета док је она подешавала мерач пулса на новом ВМХ-у. Сконтао си да неће ићи.
Чуо си после да је уписала Милоша Црњанског док си ти ишао у државну основну школу. Твоја школарина је коштала „мама, дај ми за љигавца“ плус сендвич на дан, а њена хиљаду сто евра по години, али док су теби нерадо и на једвите јаде признавали да ће можда и бити некад нешто од тебе, њеним родитељима ни дупелисци са дипломом Мегатренда, кичмом чланковитог црва и образима сраслим у ђон нису могли дати надасве жељену гаранцију да је њихова Буби заправо мали геније.
Срео си је пре неки дан. Завршава медије и комуникације на Сингидунуму, планира да се запосли у татиној фирми чим му истекне кућни притвор и двоуми се да ли да одмор проведе на Thimphu Tsetsu фестивалу у Бутану или шопингујући код тетке у Паризу.
