Пензос који ужива у животу. За њега се може рећи да зна зашто живи.
Устане ујутру, оде на пијац и ценка се са свима редом, и кад му продавац најзад спусти лешнике на 15 динара кило, каже му: ''А који ће мени курац лешници, нит имам зубе да их крцам, а чекићем бих скрцао више прстију него ли лешника''.
Ондак оде до Клуба пензионера и док лиже ракију (забранио му доктор да претерује, ал ко јебе доктора) крадуцка домине екипи која игра за суседним столом па се они међусобно свађају ко је варао док се он кикоће.
Кад пође на аутобуску станицу, сврати до парка и нахрани голубове и зајебава парове који се жвалаве на клупама тако што их гађа мрвицама. Онда оде на бус и пошто има бесплатну вожњу возика се у бусу негде до ручка и зајебава клинце који се враћају из школе и немају где да седну, а пензионери се раштрче по бусевима ко Кинези по Србији.
Ондак дође кући да руча. Покуша да пољуби жену али протеза изврши скок без падобрана, па му са оштећеним видом треба три сата да је нађе, а она се курва сакрила испод кауча.
Кад руча оде до амбуланте да му измере притисак (боли њега пимпек за притисак, али ту су згодне (и надрндане) сестре). Ту са ''колегама'' прозбори коју, установе ко је отиш'о на онај свет да испостави рачун Светом Петру и да се договоре ко следећи иде.
Врати се кући, одгледа ''Дневник 2'' и иде на спавање, осим ако није сваки други петак у месецу кад Дом пензоса организује игранке. У том случају оде тамо, изгази све жентураче док покушава да плеше, испљује конобара док наручује (још није нашао протезу), као носилац Партизанске споменице посвађа се са Chetniks Crew, па расправљају ко је кога тукао на Јабланици '43.
И на крају сви срећни и задовољни иду кући.