Кад загуглате овај термин свемогући претраживач вам као први резултат избаци ово. Ако вам на први поглед не делује сумњиво треба да се запитате да ли можда и сами не спадате међу рајетине.
Рајетин чак није ни чист турцизам, како су нас учили наши врли наставници језика сербскога. Има га и у арапском и, гле чуда, раја означава стадо.
Следећа нелогичност у објашњењу појма је – хришћанин. Глупости !
Рајетин нема везе ни са вером ни са нацијом на овим нашим просторима. Рајетин не можеш постати, рајетином се родиш. Или јеси – или ниси ...
Доказ ?
Хех, осврните се око себе. Посматрајте децу у игри. Ослушните њихове разговоре. Мале рајетине ћете одмах непогрешиво препознати. Киње слабију децу од себе, нарочито кад су у чопору, а кад се појави ауторитет у виду старијег брата, оца или било кога спремног да заштити нејач, беже подвијена репа. У разговору су надобудни и хвалисави дозлабога и углавном се хвале оним што им очеви ИМАЈУ, а не шта УМЕЈУ. Митоманија и идолопоклонство владају њиховим душама.
Од малих рајетина настају велики рајетини. На списак објеката идолопоклонства из дечјег узраста (углавном естрада и спорт) се додају нови (властодршци, политичари и тајкуни). Осећања су помешана – од имбецилне опчињености, преко страхопоштовања до клице мржње закопане негде на дну душе.

Рајетини и рајетинство, дакле, није турцизам. Турци су само кумовали.