Humor i sarkazam
Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.
- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu?
(devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine.
- Hvala, do..
- To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo..
- Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma.
- Izvinite?
- Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.
Mislim se u sebi
Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.
Ciga prepričava ortaku događaj iz autobusa: “Vozim se ja autobusom, kad’ prilazi mi kondukter i traži kartu...a ja mu kažem:”Da se nosiš bre ti u tri pičke materine!”… a mislim se u sebi :”Jedi bre govna!”
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.
Gasi rakiju
Грешник и отпадник, те класичан немач појма. Ноћна мора сваког поштеног хедонисте. Тешко за замислити, увредљиво за видети. Да би оправдао ову неприродну радњу, говори за себе да ''кали''. Кали он мој курац. После нектара препечене рајске шљиве маџарке попити легални хемијски отров са чесме? Или, не дај Боже, газирани сок сумњивог порекла? Овај тип не ужива у алкохолу, пије само да се што пре нашљока, а и то ради без икаквог стила, наискап. Не разликује виљамовку од дуње, о кајсији да и не говоримо. Обично први почне да балави, пада под сто и кука како му се соба врти док лежи у продуктима сопствене пегле. Затим плаче што му је ортак рекао да је сиса пре 4 године. Коначно, после 3 сата, заспи широко отворених уста док му се бале лагано скоревају и праве јасан путић до ушију. Болује следећа три дана и заклиње се да више никада неће да се опија ракијом. Оваквог конзумента служимо зозовачом или патином јер за боље и није.
Насупрот овом скрнавитељу, седи поштовалац, зналац и домаћин. Он ужива у сваком гутљају и никада не ексира. Пали цигарету за сваку нову чашицу како би појачао уживање и изоштрио сва чула. Живо учествује у разговору, али је сталожен. Друштво се диви бистрини његових мисли док он са полуосмехом једноставно објашњава смисао живота. Пије често и много, искључиво ракију, а веома ретко мамура. Сваком наредном сесијом, отвара нова врата скривених подрума сирове боемштине. Меродаван да градира, процени да ли се осећа на буре, да ли је довољно одстојала или да ли је боја природна. Чест помоћник казанџија јер воли да испрати процес ''од њиве до трпезе''.
Када баш ожедни и мора да расхлади табарку, у обзир долази једино цимента ладне бунарске воде и то најмање 5 минута након последње конзумације жутог блага. Овог експерта служимо ''дедином за војску'' која је архивирана пре 25 година, а у међувремену је војска укинута.
Plafon od šatre sa svadbe
Destinacija sa najviše rupa na sebi.Izbušenija od Švajcarskog sira , od Mesečeve površine , od fudbalske mreže Bosanske reprezentacija , od dupeta Eltona Dzona i face Lenija Kravica.
Keva: Danas majko ženiš svoga sina , ženiš svoga sinaa.. :skače u ritmu:
Pašanog: Iopaaaaaaaaaa. :vadi magnum357:
Ćale: Ajde bre pucaj , moj se sin ženi samo jednom , dođi 'vamo ljubi ga tata.
Ujko: A pa neće ga vala ovaj jače od mene. :Vadi Kalaš:
Pašanog: Šta bre neće , sine daj tu Emaru da im pokaže tajo kako se puca.
Ujko: A ti ćeš mene da naučiš , pa si sa Emkom našao ? A , pičko Američka ? :menja žaržer na Kalašu i diže tri prsta:
Pašanog: Au rođače al' se ovaj zainatio , pa ovde samo kašikara može da pomogne. :skida bombu s' opasača dok glođe pečenje:
Ujko: Vid' budalu , vid'.. A saće bre ujka bazukaru da donese sine , da se na daleko čuje kad Srbin svadbu slavi.
Životna usputnica
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Dama
Највеће мудо у шаху. Шта може јадница, морала је да се физички припреми кад јој је муж трутина.. Сва срећа има пар ортака који би све дали за ту трутину.
* Има двојицу коњина који су доста често цирке, па се мало неприродно крећу, ал' оно, ефикасни су.
* Такође двојицу ликова глупих ко топ! Крећу се напред, назад, лево, десно, немају довољно памети да смисле нешто ново.
* Најчуднији дефинитивно су двојица ловаца, тек изашли из шуме де су навикли да скрате пут кол'ко год могу, па само пиче дијагоналу!
* Ту су и потрчци, и то права гомила њих. Ти пијуни су за нiјансу ефикаснији од краља, а кад се нашетају шире муда, и претварају се да су неко други, па и глуме саму даму.
Moja baba
Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
Snooze
Keva koja ti na svakih petnaest minuta ulazi u sobu i cima da ustaneš iz kreveta.
- Ajde ustaj lenštino jedna, već treći put te budim!
- Evo, samo još petnaest minuta, stižem lagano.
- Nema više odlaganja, ustaj sad! Odmah!
- Au bre kevo, koji si snuz!
- Ja sluz? Sram te bilo! Ovaj sluz te od kilo mesa napravio tolikom mrcinom!
- Dobro de, evo, ustao sam!
- ...ja sluz, majku li ti jebem bezobraznu...tu ko crnac...a ti meni...
Rupa na putu
Pouzdani orijentir u Srbiji
- Voziš šezdesetak kilometara novosadskim auto-putem, i uzmeš skretanje za Bešku/Krčedin, to je mala petlja, imaš onda raskrsnicu levo i desno, ideš levo, Krčedin, prolaziš pored nekih jablanova, videćeš ih s leve strane... pratiš me?
- Pratim te, bre...
- ... voziš, ima jedan silos, metalni, uđeš u selo, s leve strane imaš neki grm trske, uočićeš ga, džiklja trska... još malo teraš pravo i onda kod jedne rupetine na putu, posle desetak metara...
- Ej, bre, kakva rupa... šta ako su je zakrpili?!?
- Nisu, tu je već osam godina, sve je veća i veća... posle te rupe imaš mostić i tu ti je pekara. Uzmi osam kila leba... ili, kad bolje razmislim, uzmi deset, ljut ćemo roštilj da spalimo!
Srbenda
Pravi čo'ek! Ponosan na svoju bradu i 15 kila viška... Kad su žene u pitanju grub i opasno ljubomoran! Uglavnom ne voli ostale narode ( sem rusa ), mada mu ni većina srba nije po volji...ali pravi čo'ek!
Jednom sam čuo komentar jednog momka za Che Guevaru (video je nečiju tetovažu). Vidi ovaj istetovirao četnika, prava srbenda.
Dete
Бити дете је потпуно исто као и бити пијан - моторика ти у курцу, причаш глупости, не схваташ најосновније ствари и потпуно си неразуман, трипујеш да си много јачи него што јеси, смараш људе око себе, вилениш и на крају само заспиш.
San i strava
Onaj tako čest trenutak kada vas iz dubokog sna probudi neka vika ili lupanje.
san
"Sedim pored vode..izgleda da sam na pecanju...sunčano je ali sam ja u debelom hladu...spuštam ruku niz naslon lezaljke nešto hladno..Pivo jebote.Natezem ...Odjedanput niodkuda pojavi se čovek koji je za ruku vodio neku devojku.Ne mogu da verujem !!!Njega ne znam ali nju...glavom i bradom Siena West.Staju ispred mene.Ja ne mogu da progovorim...
neznanac: Da li bi ti draga moja oralno zadovoljila ovde prisutnog Ranisana?
ona: Da!
neznanac: Mikrofon je vaš, prioni...
ona:paa...
on:pa sta pa ? "
PA TRI SKOČKA PIK JEBEM TE U TO DUPE GLUPO, SOMULJO JEDNA!
Skačem iz kreveta, unezvereno gledam oko sebe...ćale ceprka nos i gleda slagalicu..
ćale:"Koji je tebi kurac ?Aj idi po kofu uglja ugasi se vatra..."
Ajde da ne trošiš, pa čujemo se
Kulturan način završetka telefonskog razgovora.
- Ajde da ne trošiš, pa čujemo se.
- Ali, ti si mene zvao.
- Ma, svejedno.
Zastrašivanje komaraca
Očajnički potez skupštine grada koja nema para za otrov za komarce, pa nadleće nisko praznim avionima, čisto da ih zastraši.
Haker
Lik koji dodje kod komsije (neretko komsija ima lepu cerku) da mu instalira Winamp da ovaj moze da slusa pesme iz rodnog kraja...
Au komso, pa ti si pravi haker...
